Nemce usporio ledeni talas, ali u Srbiju stižu dobre vesti

Srpska privreda održala se u korona krizi 2020. godine zahvaljujući, pre svega, domaćim snagama ali za veliki rast kojim bi se nadoknadio pad potrebno je inostrano tržište i saradnja sa partnerima iz EU. Zbog toga se među domaćim privrednicima sa optimizmom primaju poslednje vesti iz Nemačke, glavnog spoljnotrgovinskog partnera i najvećeg investitora u Srbiji, jer povećanje proizvodnje očekuje se u, za Srbiju dva najvažnija sektora, automobilsku i elektro industriju.

Svima u EU je oporavak Nemačke važan

Iako nemačka zvanična statistika beleži pad industrijske proizvodnje drugi mesec zaredom, raspoloženje među tamošnjim privrednicima daleko je od pesimističnog. Ministarstvo ekonomije je navelo da povećanje optimizma kompanija i fabričkih narudžbina ukazuje na “pozitivne izglede za industrijsku aktivnost u narednim mesecima”.

Hladnoća ne prija građevincima

Nemačka je u februaru drugi mesec zaredom zabeležila pad industrijske proizvodnje dva odsto u odnosu na prethodni mesec, kada je pak proizvodnja pala 1,6 odsto. Objašnjenje je da je ledeni talas uticao na građevinski sektor, čije je usporenje oborilo i sveobuhvatnu brojku.

– To su dobre vesti za našu privredu jer imamo relativno veliki broj kompanija iz Nemačke ili firmi koje su vezane poslovima za Nemačku. Kada se te najave ostvare to svako neće povući naš BDP na kratak rok, ali svima u Evropi je oporavak Nemačke značajan jer onda će se dići i druge privrede – kaže ekonomski analitičar Mihajlo Gajić iz Libeka.

Taj nemački optimizam možda deluje čudno, kada se zna da je u poslednjem tromesečju prošle godine nemačka ekonomija porasla samo 0,3 odsto u odnosu na period od jula do septembra, a izvoz februaru 0,9 odsto u odnosu na januar (uvoz 3,6 odsto), ali Nemci su poznati po tome da veruju u sebe i stabilan i održiv rast.

Tu veru pokazuju i očekivanja nemačkih industrijalaca, koja su se znatno popravila u martu. Indeks poslovnog raspoloženja porastao je sa 21,5 poena u februaru na 30,4 u martu, što je najviši nivo u poslednjih 10 godina, pokazala je najnovija anketa instituta IFO.

– Knjige narudžbina se pune, ali ima još toga da se uradi kako bi se zalečili ožiljci nakon krize prošle godine – opisao je to Klaus Vohlrabe, stručnjak IFO instituta.

Španska vlada srezala prognozu rasta

Da ne dele svi u EU isti optimizam pokazuje i vest iz Španije, gde je vlada značajno smanjila prognozu ekonomskog rasta za ovu godinu na 6,5 posto, sa ranijih 7,2 do 9,8 procenata. Na lošiju prognozu uticala je potreba za novim antipandemijskim ograničenjima, koja su uzrokovala blago smanjenje BDP-a u prvom kvartalu, ali i kašnjenje priliva sredstava iz spasilačkih fondova EU. Treći talas korona virusa pogodio je zemlju u prva dva meseca 2021, a jaka snežna mećava u januaru takođe je poremetila privredne aktivnost u većem delu Španije.

Fabričke porudžbine u Nemačkoj su važan pokazatelj kretanja najveće evropske ekonomije, a u februaru su porasle 1,2 odsto, drugi mesec zaredom (januar 0,8 odsto) i deveti put u poslednjih 10 meseci.

Automobilski klaster Srbije može da trlja ruke

Planove za povećanje proizvodnje imaju u gotovo svim sektorima nemačke privrede, a Vohlrabe ističe da je to naročito istaknuto u automobilskoj i elektroindustriji.

Upravo su ti sektori oni u kojima u Srbiji posluje veliki broj nemačkih kompanija, ali i iz drugih vodećih zemalja EU.

– Naše kompanije, odnosno firme koje su osnovali nemački investitori, su povezane u globalne lance tako da to što Nemačka ima dobar oporavak i što će dostići 3,5 odsto rasta ove godine znači svima. Međutim, vakcinacija od koje sve zavisi ide traljavo, pa Nemačka neće dostići ove godine toliki rast da poništi pad iz krizne 2020. Zbog toga se i mi moramo pobrinuti da rastemo i mimo velikih partnera – zaključuje Gajić.

Pokazatelj očekivanja nemačke automobilske industrije i njenih dobavljača porastao je za 10 poena, na 46 poena, u martu a u elektroindustriji sa 32 na 44 poena. Među anketiranim proizvođačima mašina i opreme, kao i proizvođačima pića, ovaj indeks je povećan na 38 poena, a u proizvodnji i preradi metala se popeo na 36 poena sa februarskog nivoa od 20 bodova.

Pročitajte još:

Prodaja stanova: Hoće li cene i dalje rasti ili će balon pući?

Skupe predrasude: Žena je u biznisu malo a donose više para nego muškarci

Ove brojke su jednako dobre kao i one srpske spoljne trgovine, koja je u Nemačku izvezla u januaru i februaru 384 miliona evra vrednu robu, što je povećanje u odnosu na isti period prošle godine od 5,8 odsto. Pritom je uvoz od 491 milion evra ostao na istom nivou.

Sa ovakvom razmenom Nemačka je čak povećala udeo u ukupnom srpskom izvozu i uvozu na 13,1 odsto, odnosno 13,7 odsto, što je upola više od drugoplasirane Italije.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi