Stabilan kurs dinara brani nas od inflacije!

17.11.2021

15:19

1

Narodna banka Srbije predstavila je danas izveštaj o inflaciji u kome iznosi procenu da će se inflacija sredinom naredne godine vratiti u normalu

Stabilan kurs dinara brani nas od inflacije!
24sedam/Slađana Gavrić

Na rast inflacije od avgusta do oktobra, i to veći od projekcija Narodne banke Srbije, najviše je uticao rast cena hrane zbog suše i globalni rast cene nafte, tako da je ona u oktobru dostigla 6,6 odsto međugodišnje, ističe guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Ipak, ona navodi, da će se prema novoj projekciji NBS, međugodišnja inflacija kretati iznad gornje granice cilja (iznad 4,5 odsto) do sredine 2022. godine.

Pritisci sa svih strana

- Tada će se prvo vratiti u te granice, a zatim i u donji deo ciljanog raspona do kraja 2022. godine, gde će se zadržati i u 2023. godini. Tome će doprineti očekivano iščezavanje efekata pomenutih privremenih faktora, kao i do sada preduzete mere NBS ka smanjenju monetarne ekspanzivnosti – rekla je guvernerka na današnjoj konferenciji za medije na kojoj je predstavljen izveštaj o inflaciji.

Podsetimo, ciljana inflacija srpske centralne banke za naredni period iznosi tri odsto, uz odstupanja gore, dole, za 1,5 odsto, što znači da je gornja granica cilja 4,5 odsto, a donja 1,5 odsto.

Jorgovanka Tabaković je naglasila da za rast inflacije najveći izazov iz međunarodnog okruženja predstavljaju povećani troškovni pritisci koji potiču sa svetskog tržišta energenata, poljoprivrednih proizvoda i prerađene hrane, ali i da ih podstiču i globalni zastoji u snabdevanju, nedostatak logističkih kapaciteta i nestašice pojedinih sirovina.

- Sve to u uslovima povećane tražnje, nakon otvaranja većine svetskih ekonomija, dovodi do viših stopa inflacije u gotovo svim zemljama i korekcija naviše njihovih projekcija. Ipak, procenjujemo da su ti troškovni pritisci u najvećoj meri privremenog karaktera jer su izazvani neravnotežom između ponude i tražnje na globalnom nivou, to jest time što ponuda ne može u kratkom roku da se prilagodi povećanoj tražnji – naglasila je guvernerka.

Kako je dodala, sa normalizacijom tražnje i postepenim povećanjem ponude u narednom periodu, očekuje se i smanjenje troškovnih pritisaka.

24sedam/Slađana Gavrić
 

Takođe, guvernerka je naglasila da će NBS reagovati svim raspoloživim sredstvima ako se inflacija u Srbiji u dužem roku zadrži iznad zacrtanog cilja (preko 4,5 odsto).

Odbrana dinara nema alternativu

Na pitanje novinara Portala 24sedam, koliki je taj rok povećane inflacije nakon kog bi NBS reagovala i šta bi bili prvi koraci u njenom suzbijanju, u NBS su naveli da bi to podrazumevalo da se produženo trajanje iznad vrednosti cilja prolongira i na drugu polovinu 2022. godine, i da je takav scenario mimo njihovih očekivanja.

Povećana projekcija rasta BDP na sedam odsto

NBS je, imajući u vidu povoljnija kretanja u sva tri tromesečja, povećala projekciju rasta BDP-a Srbije za ovu godinu sa 6,5 odsto na raspon do sedam odsto.
- To znači da će, kumulativno posmatrano, u dve pandemijske godine Srbija ostvariti jedan od najboljih rezultata u Evropi po pitanju privrednog rasta. BDP Srbije je prestigao pretkrizni nivo još u prvom tromesečju i trenutno se nalazi iznad tog nivoa za više od tri odsto - rekla je guvernerka.

- Kada se radi o instrumentima kojima NBS može da reaguje, moramo prvo da postavimo pitanje šta je to što izaziva inflatorne pritiske. Da li su to faktori na strani ponude ili na strani tražnje... I na šta mogu delovati instrumenti NBS. Videli smo da su na taj najveći deo inflacije uticali globalni, uvezeni, faktori, i da su to faktori na strani ponude na koje centralna banka u najvećoj meri i ne može da utiče. Ono na šta može su inflatorna očekivanja – istakao je Nikola Dragašević, generalni direktor Sektora za monetarne i devizne operacije u NBS.

On dodaje da će, što je potvrdila i guvernerka, NBS će u najvećoj meri na obuzdavanje inflacije uticati, pre svega, stabilnošću kursa dinara.

- To nema svoju alternativu. NBS je u ovoj godini neto kupila 960 miliona evra, tako da i dalje preovladavaju pritisci ka jačanju dinara ukoliko se uzme u obzir čitava godina. Tako da je ovaj sezonski karakter vezan za aprecijacijske pritiske nije ni malo nešto što nas zabrinjava – objašnjava Dragašević.

Referentna kamata se neće skoro menjati...

Što se tiče ostalih instrumenata, kaže on, NBS je već počela da daje signale i prvo je od 7. oktobra prekinula organizovanje repo aukcija kojima se ubacuje dinarska likvidnost koja je u prethodnom periodu obezbeđivana bankarskom sektoru pod veoma povoljnim uslovima.

24sedam/Slađana Gavrić
Konferencija za novinare predstavnika Narodne banke Srbije

- Takođe, sada se veći iznos viškova likvidnosti povlači kroz repo aukcije. On je sada značajno povećan, pa je u septembru 2020. repo aukcijama povlačeno osam odsto viškova likvidnosti, a sada 45, 46 odsto – navodi Dragašević.

Pored toga je nedavno, kako ističe, povećana i repo stopa na aukcijama repo prodaje hartija od vrednosti sa 0,11 na 0,28 odsto, dakle za 17 baznih poena.

Privatna potrošnja poguraće BDP

Generalni direktor Sektora za ekonomska istraživanja i statistiku u NBS Savo Jakovljević rekao je da se pozitivan doprinos rastu BDP-a ove godine očekuje od svih sektora, izuzev poljoprivrede koja će usled suše najverovatnije zabeležiti pad od oko pet odsto.
- Trebalo bi da privatna potrošnja ove godine najviše doprinese rastu BDP, zahvaljujući daljem povećanju zarada i zaposlenosti, povoljnim uslovima kreditiranja i fiskalnim podsticajima. Očekujemo da doprinos privatne potrošnje bude znatan i u narednim godinama, kao rezultat nastavka rasta zaposlenosti i zarada u privatnom i javnom sektoru - kazao je Jakovljević.

- Narodna banka, dakle, bez promene bazne stope, odnosno bez promene koridora osnovnih kamatnih stopa pooštrava monetarne uslove. Naravno, ukoliko u dužem vremenskom periodu opstanu ovi inflatorni pritisci, tu stoje na raspolaganju i druge mere. Ali sada nema potrebe da se menja referentna stopa – kaže Dragašević.

I sama guvernerka kaže da ukoliko se u drugoj polovini 2022. inflacija ne vrati na zacrtani nivo, niko neće bežati od toga da i neke druge mere preduzima.

- A to je i povećanje referentne kamatne stope jer ta stopa i ima tu svrhu. Međutim, ispred svega toga nam je cilj zadržati stabilnost, ali i podstaći privredni rast – napomenula je Jorgovanka Tabaković.

Sačuvana bazna inflacija

Za razliku od većine drugih zemalja u regionu u režimu ciljanja inflacije, kaže ona, u kojima se bazna inflacija nalazi ili oko gornje granice cilja ili iznad nje, u Srbiji je bazna inflacija ostala u donjoj polovini ciljanog raspona i u oktobru je iznosila 2,7 odsto.

- Tome su u najvećoj meri doprineli očuvana relativna stabilnost deviznog kursa i srednjoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede usidrena u granicama cilja - naglasila je guvernerka.

Tabakovićeva je istakla da su svetsku ekonomiju obeležili novi izazovi, koji se u najvećoj meri ogledaju u eskaliranju globalne energetske krize i produženom trajanju prekida u svetskim lancima snabdevanja.

- Vremena jesu krizna kada je inflacija u pitanju i jeste neka vrsta bure, ali nije u pitanju uragan - rekla je Tabaković i istakla da je naša zemllja mnogo spremnije dočekala ovu krizu nego ranije.

BONUS VIDEO:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi