Inflacija "privremena" ili će potrajati? Da li će nam centralne banke pomoći ili odmoći u borbi s visokim cenama

31.10.2021

07:33

0

Oči poslovnog sveta ali sve češće i građana, uprte su ovih nedelja u centralne banke, od evropske ECB do američkog FED-a. Kad će svetski bankari zavrnuti slavine za jeftin novac, hoće li zauzdati sve veću inflaciju i šta bi tu NBS trebalo da uradi

Inflacija "privremena" ili će potrajati? Da li će nam centralne banke pomoći ili odmoći u borbi s visokim cenama
Foto: Pixabay/Profimedia/24sedam

Inflacija u Evropi deluje kao da je na korak da se otrgne kontroli, a situaciju ni u SAD i ostatku sveta nije ništa bolja. Oktobarskih 4,1 odsto u evrozoni je najviši nivo inflacije u poslednjih 13 godina, a u SAD je ona sa 5,4 odsto na najvišem nivou u poslednje tri decenije.

Evrozona na 4,1, Nemci na 4,6

Godišnja stopa inflacije, merena harmonizovanim indeksom potrošačkih cena (HICP) u oktobru je u evrozoni došla na 4,1 odsto najviše zbog cena energenata (porasle 23,5 odsto). Bez promenljivih cena energenata, hrane, alkohola i duvanskih proizvoda, stopa inflacije je 2,1 odsto. Cene industrijskih proizvoda porasle su dva odsto, a cene sveže hrane su bile 1,4 odsto veće. Međutim, ni svima u evrozoni nije isto, što su najsnažnije osetili Litvanci i Estonci, kojima je inflacija 8,2 odnosno 7,4 odsto. U najvećoj ekonomiji zone, Nemačkoj je inflacija bila 4,6 odsto, ali treba uračunati i nisku osnovicu iz prošle godine, kada je privremeno snižena stopu PDV-a.

Poslovni i finansijski svet iščekuje da se nešto uradi, centralne banke ih smiruju da je „inflacija tranzitorna“, tj. privremena, a sve se događa u vreme kada je već trebalo da centralne banke krenu sa zatezanjem monetarnih slavina jeftinog novca kojim su zasule svet u vreme izbijanja pandemije koronavirusa.

Hoće li sada centralne banke zastati sa očekivanim zatezanjem, da li je visoka inflacija tu „da ostane“ i šta bi trebalo da uradi Narodna banka Srbije, 24sedam je pitao ekonomske stručnjake, profesore ekonomije Đorđa Đukića i Slavišu Tasića.

Svi isključivi a malo šta se sa sigurnošću zna

Sa tržišta dolaze kontradiktorne informacije o inflatornim pritiscima, a tumače se olako i onda zauzimaju stavovi o vođenoj monetarnoj politici u SAD, evrozoni i kod nas. Istina je da sada niko ne može izričito da tvrdi da li je rastuća stopa inflacije trajnije prirode ili je privremena odnosno „tranzitorna“, kaže za 24sedam odličan poznavalac rada centralnih banaka, profesor Đorđe Đukić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

- Izuzetno snažni inflatorni pritisci na tržištu dovode u pitanje dosadašnji stav centralnih banaka da je inflacija „tranzitorna“. Imamo tu dve suprotstavljene struje. U ekonomskom lideru evrozone - Nemačkoj rast realnog BDP-a nije ni blizu prognoziranih 3,5 odsto. Prema poslednjoj prognozi rast za 2021. će iznositi 2,6 odsto. Samo stopa uvozne inflacije je u Nemačkoj blizu 18 odsto. Privredna aktivnost očigledno jenjava zbog uskih grla u lancu snabdevanja repromaterijalima i komponentama iz Kine, nema naznaka ni da će biti povećanja plata, a takvo stanje će se produžiti i u 2022. Gledano samo prema tome, inflatorni pritisci bi trebalo da jenjavaju. Međutim, veće cene sirovina i energenata svima poskupljuju proizvodnju, i to je dovelo CPI inflaciju na pet odsto. A visoke cene energenata će ostati u dužem periodu i zbog toga mislim da inflacija nije privremena, kao što tvrde u Evropskoj centralnoj banci – kaže prof. Đukić.

Lagard: Nećemo preterivati

Predsednica ECB, Kristin Lagard, se izjasnila protiv „preteranog reagovanja“ na rast inflacije, jer ekonomije zemalja evrozone se i dalje suočavaju sa pandemijskim problemima zbog uskih grla u lancu snabdevanja delovima i sirovinama.

Tako kamatne stope ECB-a ostaju na istom nivou: kamata na depozite minus 0,5 posto, kamata na glavne operacije refinansiranja nula odsto, a na prekonoćne pozajmice se plaća 0,25 odsto.

A Evropska centralna banka je u četvrtak odlučila da zadrži kamatne stope i „pandemijski“ program podsticaja na dosadašnjem nivou uprkos inflatornim pritiscima. Odluka da li će se početi da se „zavrće slavina“ , odnosno okonča program kupovine obveznica u evrozoni vredan 1,85 biliona evra, najavljivana u septembru, odložena je do sednice u decembru.

Zahvaljujući tom programu preduzeća su se lakše dugoročno zaduživala ali jeftinije su do novca dolazile i vlade, kako bi mogle da u pandemiji pomažu zdravstvo, privredu i građane.

Međutim, nisu sve centralne banke sigurne u tu „tranzitornost“. Centralna banka Kanade je iznenadila pre nekoliko dana berze najavom da zateže monetarnu politiku. Kvanititativne olakšice za kupovinu imovine prestaju a prvo podizanje kamatnih topa biće već „u srednjim tromesečjima“ 2022. godine, javlja „Blumberg“. Razlog je jednostavan, procenjeno je da će inflacija sledeće godine biti 3,4 odsto, što je 41 odsto više nego prvobitno očekivanih 2,4 odsto.

Pod velikim pritiskom zbog inflacije je i Banka Engleske, a „Blumberg“ očekuje da će i američki FED da reaguje ranije nego što je očekivano. Pitanje više nije „kada“ već „koliko“ će porasti njegova kamatna stopa. Kao presudan očekuje se sastanak FED-a u martu, iako se dosad očekivalo da se kamata neće dirati cele sledeće godine.

ECB su vezane ruke

Đukić kaže da jeste da su ECB vezane ruke zbog nepostojanja jedinstvene fiskalne politike u EU, odnosno sukoba ko će da plati račun ekonomskih mera protiv pandemije virusa korona, ali ističe i da je ECB pogrešila kada je ušla u zonu nultih kamatnih stopa, eksperiment koji nije viđen.

- Odatle se teško izlazi i to je američki FED uspešno izbegao. A sada kada treba povećati kamatne stope je teško jer tržište državnih obveznica odmah reaguje. A sve zemlje su manji ili veći dužnici, uključujući i Srbiju, i to im može narušiti ekonomsku stabilnost ukoliko teret servisiranja dugova značajno poraste – ističe Đukić.

Što se tiče savladavanja inflacije u zemljama van evrozone tu će, naglašava Đukić, situacija biti različita od zemlje do zemlje i regiona do regiona.
- Ono što je sigurno je da će vraćanje stope inflacije u ciljanu zonu biti mnogo teže u zemljama gde su živa sećanja na visoku inflaciju, nego u onima koje su se sa time davno izborile i suzbile inflatorna očekivanja – zaključuje Đorđe Đukić.

Šta da radi NBS?

Međugodišnja inflacija u Srbiji je, mereno indeksom potrošačkih cena (CPI) u septembru bila 5,7 odsto, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. To je najviša međugodišnja inflacija od 2013. godine i preko je gornje granice ciljanog koridora NBS od 1,5 do 4,5 odsto. Prema izjavama iz NBS ovo je očekivano a povratak u ciljani okvir očekuje se drugoj polovini godine.

24sedam/Georgi Mitev Šantek
Šta je sve poskupelo više se ne može ni pratii: Računi iz prodavnice

Iz NBS za 24sedam odgovaraju da je na rast inflacije uticao bazni efekat (usled niskog nivoa cena krajem prošle godine za vreme pandemije), zatim kretanja na svetskim tržištima koja se odražavaju na rast cena sirovina i energenata, kao i poskupljenje neprerađene hrane usled efekata suše.

- Svi ovi faktori spadaju u grupu onih na koje monetarna politika ne može da utiče. S obzirom na to, kao i da se prema projekciji NBS očekuje usporavanje inflacije od drugog tromesečja naredne godine i povratak u granice cilja, a nakon toga njeno kretanje u donjoj polovini ciljanog raspona. Ocenjujemo da bi povoljni uslovi dinarskog kreditiranja trebalo da se zadrže i u narednom periodu – rečeno je za 24sedam iz NBS.

Da li bi u međuvremenu srpska centralna banka mogla ili trebalo da učini nešto povodom inflacije? Profesor ekonomije Nikola Tasić smatra da ne.

- Srbija u poslednje dve godine de fakto ima fiksni devizni kurs prema evru. To znači da smo uvozili stabilnost evrozone ali sada i njenu inflaciju. To je generalno dobra politika i NBS tu ništa ne bi trebalo da menja. Ako centralna banka krene da nešto samostalno radi, pomeriće se kurs evra a onda nastaju problemi. U vreme karantina prošle godine smo naštampali malo više dinara pa je NBS morala posle da brani kurs prodajom deviznih rezervi. Ako bi sada digla kamatne stope, morali bi da kupuju evre da ne ojača dinar. Najbolje ništa ne dirati – uveren je Tasić u razgovoru za 24sedam.

NBS se, kao i druge centralne banke u svetu zbog toga ponaša oprezno „da ne pokrene lavinu“. Spremnost da reaguje srpska centralna banka najavila je nedavnim povećanjem prosečne stope na repo-aukcije, za 13 baznih poena na 0,24 odsto.

Ta mera je simbolična, jer banke bi mnogo više bolelo da je menjana neka druga kamatna stopa: na depozitne olakšice (ostala na 0,1 posto), kamata na kreditne olakšice (1,9 odsto) ili referentna kamatna stopa koja utiče na sve dinarske kredite (jedan odsto).

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti