Stambeni krediti za mlade: Koliko pomaže 20.000 evra od države?

San o kupovini sopstvenog stana mogao bi da od sledeće godine bude mnogo bliži ostvarenju za mlade bračne parove. Iz državnog vrha najavljeno je da će oni uskoro moći da računaju na pomoć države u nabavci sopstvenog stana.

A najavljena pomoć je prilična, do 20.000 evra po stanu, što praktično čini učešće za hipotekarni kredit za stan prosečne veličine u gradovima Srbije.

Novac za učešće pravi veliku razliku

- Biće to direktan poklon od 10.000 do 20.000 evra, koji će im mnogo značiti ukoliko žele da zasnuju porodicu. Bila bi im to i direktna motivacija da što pre izađu iz roditeljske kuće. A da bismo sprečili različite vrste zloupotreba, žena bi bila nosilac prava vlasništva – najavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a potvrdio ministar za brigu o porodici Ratko Dmitrović.

Vest je odlična, pogotovo za one koji se dosad nisu usuđivali ni da maštaju o kupovini stana, i zbog toga su odmah počele „kalkulacije“ šta bi uz novčanu pomoć države moglo da se „završi“.

Brojnim mladim bračnim parovima koji imaju posao rentiranje stana je jedina dostupna mogućnost. Čak i uz redovnu platu iz koje bi mogli da izdvajaju ratu stambenog kredita, postoji ogromna prepreka visine obaveznog učešća klijenta u hipotekarnom kreditu.

Standardno, to učešće je kod svih banaka 20 odsto visine kredita, a kod nekoliko banaka pod posebnim okolnostima ono je 10 odsto.

I upravo tih 20.000 evra je dovoljno da bi se podmirio iznos učešća za kredit za stan od 60 kvadrata. Stan te veličine, koja se uzima kao prosečna za nekretnine u Srbiji, mogao bi da se nađe za 1.200 evra po kvadratu, odnosno za 72.000 evra. Uz pretpostavljeno „državno učešće“ od 20.000 evra, vrednost kredita pada na 52.000 evra. Prema nekim primerima kredita i kalkulatorima sa veb-sajtova banaka, za kredit na 30 godina (a za klijente stare do 40 godina) rata bi, uz nominalnu kamatu od 2,5 odsto (tri odsto, plus šestomesečni euribor), bila 205 evra.

Rata nije jedini trošak

To je oko 50 evra manje nego što je prosečna kirija za stan te veličine u Beogradu, i samim tim veoma primamljiv „mamac“ za razmišljanje o kreditu. Međutim, kao što kamatna stopa nije jedini trošak kod hipotekarnih kredita, tako ni rata kredita nije jedino što se plaća za „samostalan život“.

Svako ko se sprema za uzimanje hipotekarnog kredita mora da bude svestan i propratnih troškova, od kojih se većina plaća odmah. „Troškove obrade kredita“ banke su izbacile iz cenovnika, nakon poznate sudske epopeje sa tužbama klijenata, ali uz kredit i dalje idu „neke takse“.

Tako za „taksu na upis hipoteke“ treba dati 190 evra, pa za „izradu i overu založne izjave“ kod notara 85 evra, pa treba platiti godišnje osiguranje nepokretnosti 40 evra, a za izdavanje lista nepokretnosti izdvojiti 10 evra.

Procena vrednosti nekretnine na koju ide hipoteka košta u startu 10 evra, a treba se spremiti i na još „do 80 evra“ za novu procenu svake treće godine.

Na sve ovo treba znati da će banka tražiti i da korisnik kredita bude životno osiguran, što je trošak od 200 do 250 evra godišnje (i to bez troška lekarskih pregleda obaveznog za kredite iznad 50.000 evra).

Profimedia

Pomoć za stanove za mlade je hvale vredna inicijativa, i nekima će svakako rešiti možda i životno pitanje, ali takvih, nažalost, nije mnogo u Srbiji. Problem je sistemske prirode, jer da bi se dobio hipotekarni kredit, uslov svih uslova je da se ima stalno zaposlenje, odnosno ugovor na neodređeno vreme (i minimum tri meseca staža kod aktuelnog poslodavca). Već to je u današnje vreme velika prepreka za mlade u tridesetim godinama.

Stopa nezaposlenosti mladih je generalno veoma velika, a i kada imaju posao, on se obavlja na određeno vreme, u domenu famoznih „privremenih i povremenih poslova“, a odskora je aktuelno i „rentiranje“ preko specijalizovanih agencija.

- Sigurnost posla mladih je velika prepreka ekonomskoj stabilnosti i zbog toga su brojke o mladima i nekretninama veoma nepovoljne. Prema Alternativnom izveštaju o položaju mladih, koji smo objavili u avgustu 2021. godine, čak 65 odsto mladih živi kod roditelja, 20 odsto u iznajmljenom stanu, a tek svaki deseti ima svoj stan – kaže za 24sedam Miljana Pejić, generalni sekretar Krovne organizacije mladih Srbije (KOMS).

Teško i sa dve prosečne plate

Pejić ističe da se u istraživanju vidi da velika većina mladih koji su zaposleni ima platu manju od 50.000 dinara.

Čak i da je zarada prosečna, a ona je u Srbiji trenutno 555 evra, kalkulacija „samostalnog života“ nije ružičasta. Kada od te plate odbijete ratu kredita (recimo 205 evra), mesečni deo troška osiguranja stana (pet evra) i života (20 evra), pravi trošak kredita bude izjednačen s cenom rentiranja. A onda na stan od 60 kvadrata treba dati i od 150 do 160 evra za komunalije, struju, internet..., tako da za hranu i sve ostalo od plate ostane 160 evra. Naravno, ova računica lakša je, ali ne i laka, jedino ako je reč o bračnoj zajednici gde su oba partnera zaposlena i imaju barem prosečnu platu.

Profimedia

Miljana Pejić kaže da je potreban sistemski pristup za poboljšanje celokupnog položaja mladih u društvu, koji bi u ovom ekonomskom smislu uključio i banke.

- Banke bi trebalo da prilagode svoje uslove i poslovanje mladima, jer oni nisu kategorija kao i ostalo stanovništvo. Možda bi jedna od mogućnosti mogla da bude državna garancija za kredite, ili da se deo stanova koji se grade za državne službe preusmeri na mlade – ističe ona.

Da se od banaka, ipak, ne može očekivati nikakvo posebno „olakšavanje“ uslova, napominje Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Nije to realno. Banke su privatne finansijske institucije i njihovi menadžeri su odgovorni za pravljenje profita vlasnicima i investitorima. Ne očekujem nikakvo posebno olakšavanje uslova za kredite, tim pre što su se banke već opekle s prelakim davanjem kredita pre deset godina. Da bi se olakšao pristup kreditima za mlade, potrebno je da, recimo, Narodna banka Srbije da bankama neke olakšice, da promeni klasifikaciju rizika kredita za tu kategoriju ili slično. Postoje načini. Recimo, pre godinu dana je dozvoljeno spuštanje minimalnog učešća na 10 odsto. Ali banke ne mogu ništa da sprovode na svoju ruku, i na svoj trošak – kaže Grubišić za 24sedam.

BONUS VIDEO:

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi