Pomoć za građane i privredu u 2022. godini: Da li će biti para i čeka li nas isti scenario iz 2020?

25.11.2021

20:40

0

Srbija je dobila budžet za 2022. godinu, a ekonomisti su podeljeni u mišljenju da li će i sledeće godine biti potrebna interventna pomoć za privredu i građane, kao što je bilo u prethodne dve godine

Pomoć za građane i privredu u 2022. godini: Da li će biti para i čeka li nas isti scenario iz 2020?
Profimedia/Pixabay

Pandemija koronavirusa ostaje "magična" reč i za 2022. godinu, čak i u ekonomiji, vidi se iz računica ekonomskih stručnjaka koje je Portal 24sedam pitao o tome da li će privredi i građanima Srbije biti potrebna vanredna pomoć države. I to ne samo svetska pandemija, koja remeti globalne privredne tokove, već i ona koju ćemo sada "uvesti" za božićne i novogodišnje praznike, pribojavaju se pojedini ekonomisti.

U poslednje dve godine ta pomoć je bila izdašna u novcu i poreskim i kreditnim olakšicama, ali se postavlja pitanje da li je predviđena u ove nedelje izglasanom budžetu za 2022. godinu.

Nije planirano budžetom

Član Fiskalnog saveta, Nikola Altiparmarkov, kaže za 24sedam da je budžet za sledeću godinu napravljen konzervativno, tj. sa prihodima nižim od onih mogućih a nižim i rashodima. U tom budžetu nema planiranih stavki ni za pomoć privredi, ni za pomoć građanima, osim ranije najavljenih 20.000 dinara za penzionere u februaru.

- U budžetu para namenjenih za kovid-mere nema, ali budžet je tako planiran da imamo prikazane očekivane prihode manje nego što bi se moglo očekivati prema sadašnjem tempu privrednog rasta i oporavka. I troškovi su oprezno pravljeni, postoje određene rezerve na pojedinim stavkama rashoda, recimo transferima za zdravstvo. Dakle, ako se ne desi neki crni scenario, zdravstveni ili ekonomski, veoma je moguće da će budžetski rezultat biti za milijardu evra bolji nego što je planirano - napominje Altiparmarkov.

Kako dodaje, u rebalansu budžeta, na leto, posle izbora, moguće je smanjiti deficit na dva odsto umesto planiranih tri, ili dati pomoć privredi.

- Ali mislim da za to neće biti potrebe, barem prema trenutnom stanju - ističe on.

Da li će nam se ponoviti 2020?

U Fiskalnom savetu su, izgleda, donekle optimistični povodom predstojeće 2022. godine ali takav stav ne deli Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Savić za 24sedam kaže da potreba za pomoći privredi postoji već sada, jer se nisu svi oporavali, a veliko je pitanje da li će podneti novi udar kovida.

Pomoć građanima i privredi u 2021.

Prva, i zasad jedina, mera pomoći građanima je 20.000 dinara, koje će u februaru dobiti svi penzioneri. U ovoj godini na isteku, penzioneri su dobili (odnosno dobiće zaključno sa decembarskom isplatom) ukupno 130 evra. Svi punoletni građani dobiće ukupno po 80 evra, a oni koji su se vakcinisali protiv virusa kovid-19 primili su i dodatnih 3.000 u junu. U istom mesecu nezaposleni su dobili 60 evra.

Privreda je potpomognuta isplatom dve cele neto minimalne zarade i tri puta po polovinu minimalca, a isplaćena je i sektorska pomoć ta firme u određenim privrednim oblastima. Tako su gradski hoteli (van dobro posećenih turističkih destinacija) ) dobili 350 evra za svaki ležaj i 150 evra za sobu a autobuski prevoznici 600 evra po vozilu. Sektorska pomoć u vidu minimalca i jednokratne isplate novca je bila za turističke agencije, turističke vodiče i ugostiteljstvo. Firme su mogle da apliciraju i za veoma povoljne kredite za likvidnost kod Fonda za razvoj, i nešto manje povoljne kod banaka, uz subvenciju države u tzv. garantnoj šemi.

- Pare za pomoć privredni nisu planirane kao posebna stavka, ali nisu bile ni ranije, pa će se i sada naći ako zatreba. A mislim da će trebati i naredne godine jer ovo naše trenutno smanjivanje broja zaraženih mi deluje kao zatišje pred buru, ako pogledamo šta se dešava u Austriji i dalje u Evropi. A nama predstoji dolazak za praznike naših 300.000 do 400.000 ljudi koji žive i rade u zapadnoevropskim zemljama u kojima epidemija dobija neverovatne razmere. Dobro se sećamo kako je to završilo početkom 2020. godine - upozorava Savić.

On smatra da će i sledeće godine biti potrebno da se privredi "doznače sredstva".

- Tu nemam nikakvu dilemu, kao ni oko toga da li će se to i desiti. Sledeća godina je izborna i nijedna vlada ne bi drugačije postupila i razmišljala mnogo da li treba da pomogne ako može. A privredi uvek treba para i pomoći, pogotovo ako bude zatvaranja, kovid propusnica... Možda neće biti toliko u novcu koliko u poreskim olakšicama ili jeftinijim kreditima. Što se tiče pomoći za građane, i tu će biti isto. Možda neće biti cifri koje smo dosad imali, ali način će biti isti - ističe Savić.

On napominje i da će para biti jer su "u Ministarstvu finansija od ministra Dušana Vujovića (2014-2018) pa nadalje naučili da budžetiraju, pa sada imamo rebalanse zbog viška novca, a ne radi pokrivanja manjka".

Da je budžet oprezno planiran, slaže se i ekonomista Saša Đogović. I on smatra da postoje rezerve u budžetu za pomoć građanima. ali upozorava i da pomoć ne bi trebalo više da bude linearna i naširoko deljena.

Inflacija ide na ruku državi

Savić ističe da po pitanju budžeta i novca za eventualnu pomoć privredi i građanima, državi ide na ruku inflacija, koja je uzela maha.

- Visoka inflacija će ostati barem u prvoj polovini sledeće godine. A na kratak rok inflacija je dobra za državu, ma koliko god to ne odgovara nama građanima. Zbog viših cena su i poreski prihodi veći, pa se bolje puni budžet. Sigurno su i na to računali pri pravljenju budžeta - objašnjava Savić.

- Trebalo bi da pomoć bude usmerena na one kojima je potrebnija, za nezaposlene, penzionere, one koji primaju plate do visine minimalne potrošačke korpe... Novca ima, pogotovo ako se odustane od nekih infrastrukturnih projekata za koje se ne zna pouzdano da li imaju ekonomsko opravdanje - kaže Đogović.

Na raspolaganju 13,4 milijarde evra

Kao što smo videli, od kretanja pandemije sve zavisi, a državi je na raspolaganju oko 13,4 milijardi evra, koliko su planirani prihodi u budžetu za sledeću godinu. Poreski prihodi su prognozirani na pretpostavci da će BDP porasti 4,5 odsto.

Uz kredite za "zatvaranje finansijske konstrukcije", moglo bi da se potroši 14,6 milijardi evra, a da pritom javni dug bude na nivou od prihvatljivih 55,6 odsto BDP-a.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi