Kapital beži u dolar: Strah od inflacije drma svetske berze
Strah od inflatorne spirale pritisnuo je danas azijske akcije i vinuo dolar na skoro 16-mesečni maksimum
Izveštaj o najbržem tempu rasta potrošačkih cena u SAD od 1990. godine, što znatno povećava verovatnoću da Federalne rezerve (FED) ubrzaju pooštravanje monetarne politike, izazvao je turbulencije na svetskim berzama.
Bitkoin napada rekorde
Na kripto tržištima, bitkoin je zabeležio u sredu novi rekord od 69.000 dolara, ali je, prema trenutno dostupnim podacima sa platforme CoinMarketCap, jutros u padu za 2,27 posto i trguje se na nivou od 65.141,13 dolara.
Ovom talasu odolela su, doduše, najveća tržišta kapitala u azijskom regionu, u kontinentalnoj Kini i Japanu, jer je tamo popustila zabrinutost zbog posrnulog građevinskog investitora, kompanije „Evergrande“. Takođe, stabilnosti je doprinelo i slabljenje jena, koje odgovara japanskim izvoznicima.
Međugodišnji rast potrošačkih cena u SAD iznosio je u oktobru 6,2 posto, prema jučerašnjem saopštenju Ministarstva rada, što je pojačalo očekivanja na tržištima da bi inflacija mogla da se zadrži na neželjeno visokom nivou i tokom 2022.
Pročitajte još:
Na tržištima novca se sada kalkuliše s prvim povećanjem FED-ove ključne kamate do jula iduće godine.
Stope prinosa na američke referentne 10-godišnje državne hartije od vrednosti skočile su najviše u poslednjih sedam nedelja, na čak 1,592 procenta u sredu.
Indeks volatilnosti CBOE, takozvani merač straha na Vol Stritu, dostigao je najviši nivo u skoro mesec dana.
Investitori su zaštitu od inflacije potražili u zlatu, koje je tokom noći skočilo na petomesečni maksimum od 1.868,20 dolara, nakon čega je cena jutros popustila na oko 1.850 dolara.
Fjučersi američkih akcija su blago porasli za 0,1 odsto, nakon jučerašnjeg pada indeksa S&P 500 za 0,82 procenta, što je bio njegov najgori rezultat u poslednjih više od mesec dana.
Dolarski indeks, koji meri vrednost američke valute u odnosu na šest glavnih konkurenata, među kojima su i jen i evro, popeo se na čak 95,002 poena prvi put od jula prošle godine.
Nafta stabilizovana na nižem nivou
Na energetskim tržištima, cene nafte su se stabilizovale danas nakon oštrog pada u sredu sa višegodišnjih maksimuma, izazvanog izjavom predsednika SAD Džozefa Bajdena da njegova administracija traži načine da smanji cene energije.
Američka WTI nafta se oporavila za 21 cent na 81,55 dolara po barelu, ali je daleko od najvišeg nivoa od 84,97 dolara na kojem je bila noćas pre Bajdenove izjave, i daleko od prošlomesečnog sedmogodišnjeg maksimuma.
Fjučersi brenta su porasli za 18 centi na 82,82 dolara za barel, nakon pada sa nivoa od 85,50 dolara u sredu, i znatno su ispod trogodišnjeg maksimuma od 86,70 dolara zabeleženog u oktobru.
Aziju više ne trese „Evergrande“
I u Aziji su inflatorna očekivanja porasla, pri čemu je prosečna petogodišnja stopa dostigla rekordnih 3,113 posto.
Tanjug/AP Photo/Vincent Yu
Najširi indeks azijsko-pacifičkih akcija MSCI, bez japanskih, pao je za 0,57 posto, izveštava Rojters.
Međutim, kineski indeks najlikvidnijih akcija je ojačao za 1,28 odsto, predvođen rastom cena akcija kompanija iz sektora nekretnina.
Britanska agencija navodi, pozivajući se na neimenovani izvor, da su neki investitori koji poseduju obveznice „Evergrandea“ primili zakasnele isplate kupona, što je ublažilo zabrinutost u pogledu potencijalnog kraha kompanije koji bi destabilizovao tržišta.
Japanski indeks Nikei je drugi najveći dobitnik, sa skokom vrednosti od 0,6 odsto, pošto je jen pao jutros prema američkoj valuti na 114,15 jena za dolar sa nivoa od 112,73 zabeleženog ranije ove nedelje.
Cene fjučersa na berzama signaliziraju depresivan početak trgovanja u Evropi, pri čemu je indeks fjučersa EuroStoks 50 oslabio za 0,33 posto, dok je londonski FTSE indeks fjučersa ostao nepromenjen.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari