Ne znaju za "moratorijum“: Izvršitelji staju samo u vanrednom stanju

Izvršitelji s policijom iseljavaju pukovnika, građanima i usred noći kucaju na vrata zbog zaostalih dugova, rasprodaju paorima njive po Banatu, do “prosjačkog štapa“ teraju vedete srpske folk scene… Samo su neke od vesti koje poslednjih meseci stižu sa naslovnih stana novina i njuz portala.

Stiče se utisak da od izvršitelja nema predaha ni u vreme kovida, pa čak da su pojačali “ritam” i da ne znaju za reč “moratorijum“… Ipak, u Komori javnih izvršitelja Srbije kažu za 24sedam da nije baš tako.

Ni preporuke ne važe…

– Izvršitelji svoj posao rade redovno, bez obzira na krizu i pandemiju kovid-19 jer ih tako zakon obavezuje. Neki slučajevi u poslednje vreme su samo medijski eksponiraniji ili zanimljiviji za građane pa se stiče pogrešan utisak. O nekakvom “moratorijumu“ nema reči jer o njemu ne odlučuju izvršitelji i moguć je jedino u vreme vanrednog stanja, što sada nije slučaj – ističe Magdalena Novaković, generalni sekretar Komore.

Kako dodaju, broj slučajeva izvršenja u 2020. godini bio je manji nego 2019. godine, ali da je to delom zbog pandemije i vanrednog stanja koje je trajalo više od mesec dana.

– Formalno moratorijuma na izvršenje, van vanrednog stanja, nije bilo i takva zakonska mogućnost ne postoji. Izvršenje može da se obustavi ako to poverilac koji ga je pokrenuo naloži, ali to nije u domenu odluke izvršilaca. Javni izvršilac ne odlučuje ni šta će se od imovine zapleniti. Prošle godine smo tako imali preporuku Ministarstva pravde da 100 evra koji su se dobijali kao kovid pomoć države ne uđu u imovinu iz koje se obavlja naplata. Komora je potom izdala takvu preporuku izvršiteljima, jer ne može da im naredi da ne sprovode dosledno propise, da bi ministarstvo naknadno dalo zvanično mišljenje da taj novac ipak ulazi u imovinu – objašnjava naša sagovornica.

Naplata od onih koji nemaju

Iako nam iz sveta stalno spočitavaju da je pravna sigurnost i vladavina prava rak rana sprskog društva i najveća prepreka ulasku u Evropsku uniju, građani Srbije posebno su osetljivi na prinudnu naplatu dugova.

Uprkos tome što se u najvećem broju slučajeva radi o prostom izvršavanju zakona, a tek u manjem broju zloupotreba ili prekoraćenje ovlašćenja, u javnosti takvi slučajevi dobijaju veliku pažnju. Delom i zbog toga što se stiče dojam da se prinudna naplata obavlja, u brojnim slučajevima, ne od onih koji su najveći dužnici, već od onih koji zaista nemaju dovoljno novca ni za “goli” život, i koji su samim tim i najlakše “mete“. Malo ko se stavlja u poziciju onoga kome se duguje.

Ostati bez krova nad glavom je drastičan primer delovanja izvršitelja, ali “njihova ruka“ preti i velikom broju građana Srbije, odnosno njihovim novčanicima, zbog “prizemnijih“ stvari kao što su neplaćeni računi za komunalije.

Među milion starih izvršnih predmeta koji će ove i naredne godine biti prebačene javnim izvršiteljima nalaze se i desetine hiljada neplaćenih računa za struju, vodovod, TV pretplatu…

Iz RTS-a su krajem prošle godine rekli da su ukupna potraživanja po ovom osnovu dosegla 53 milijarde dinara (450 miliona evra). To je otprilike pet puta više nego što javni servis godišnje zaradi od marketinga, TV takse i dotacija iz državne kase. Prosečno dugovanje iznosi oko 25.000 dinara.

Novijih podataka nema, ali krajem prošle godine je, recimo beogradski “Infostan“ (kod koga je objedinjena naplata grejanja, vode, kanalizacije…) je spremio 40.000 opomene pred utuženje zbog nagomilanih dugova. Akciju reprograma u 2020. godini iskoristilo je oko 17.000 dužnika, zanemarljivo malo od 150.000, koliko ih duguje za ove usluge.

Spas u ličnom bankrotstvu?

Kako se spasiti od izvršitelja i ne ostati bez ičega? U osiromašenoj Srbiji pojedini stručnjaci rešenje ovog problema vide samo u uvođenje instituta ličnog bankrotstva, koji postoji u zemljama Evrope.

Ne radi se ovde o izbegavanju plaćanja dugova koje smo napravili jer, kako je za Tanjug izjavio profesor Beogradske bankarske akademije Hasan Hanić, pojedini dužnici ne mogu da izmire svoje obaveze ne svojom krivicom, već ponekad i drugih, pa čak i državnih institucija.

Hanić ukazuje da bi bilo dobro da postoji mogućnost zaštite dužnika od poverilaca u određenom periodu, dok finansijski “ne stane na noge“. Najčešće su ti rokovi u zemljama koje imaju ovakvo rešenje tri do pet godina.

Pročitajte još

Za dva dana počinje prijava za novčanu pomoć: Saznajte gde i kako da se prijavite, ali i koliko para vam sleduje

Tegovi rasprodati, a i bicikli će: Austrijanci pred nestašicama

Lično bankrotstvo podrazumeva određivanje ličnog “stečajnog upravnika“, koji bi u određenom periodu vodio računa o imovini i prihodima prezadužene osobe. Podrazumeva se da se ostavi određeni minimalni iznos koji je neohodan za podmirenje osnovnih životnih potreba, uključujući i mesto za stanovanje, ukoliko osoba koja je zadužena nema stan.

Velika prepreka ovakvom institutu u Srbiji, a tu se vraćamo na početak priče, je upravo vladavina prava i zaštita imovine. Pre donošenja instituta ličnog bankrotstva neophodno je da postoji pravi uvid u imovinu dužnika, kako se ne bi dogodilo da neko ko tvrdi da je prezadužen, imovinu prenese na drugu osobu i tako predupredi naplatu.

U zemlji u kojoj ni mnogi objekti nisu registrovani, ni uknjiženi, i gde sudovi nisu efikasni a privredni su još zatrpani starim slučajevima zbog drugih sporova, teško je sprovesti pravdu. Zbog toga Hanić smatra da bi lični bankrot mogao da zaživi u Srbiji najranije tek negde između 2025. i 2030 godine.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi