Smanjuje se kamatni jaz: Banke više daju za štednju, manje uzimaju za kredite
Kome su pale kamate na kredite i štednju u Srbiji, a kome su porasle
Banke u Srbiji, većinski u stranom vlasništvu, igraju po drugačijoj muzici od centrala u zemljama evrozone, onoj iz NBS.
Narodna banka Srbije ni juče, kao ni prethodnih pet meseci, nije podigla referentne kamatne stope. Kamatna stopa, koja je glavni kanal kroz koji se srpska centralna banka bori sa inflacijom, ostala je 6,5%.
Iako i dalje visoka, srpska inflacija je u stabilno silaznoj putanji i NBS nema potrebu da nadalje „hladi tržište“ i poskupljuje novac, mada još nije došla u zonu kada kamate treba obarati.
Kod komercijalnih banaka u Srbiji je situacija drugačija, i po tome se razlikuju čak i od matičnih banaka u zemljama evrozone, odakle je velika većina vlasnika ovdašnjih banaka. To najbolje pokazuju podaci za oktobar o prosečnim kamatnim stopama u evrozoni i Srbiji.
Pročitajte još:
I dok se u oktobru, mesecu za koji su poslednji dati podaci i NBS i ECB, u evrozoni kamate banaka nisu menjale, bar ne one „bolne“ - na kredite, u Srbiji su one pale.
Banke u evrozoni su u oktobru odobravale nove kredite stanovništvu za kupovinu stanova po nepromenjenoj stopi, u proseku od 3,91%, navodi se na sajtu ECB.
U Srbiji je ta stopa bila 5,37%, što je značajno smanjenje u odnosu na avgustovski pik od 6,73% (za nove kredite).
Ali ako hipotekarno tržište i nije tržišno reperno, jer od septembra u Srbiji važi privremena mera NBS da nominalna kamatna stopa ne može biti veća od 4,08%; ono za keš kredite nema takvih izuzetaka.
Kamate na keš kredite građanima u oktobru su bile 14,58% (kategorija na rok od jedne do pet godina), što je pad sa septembarskih 14,87%, ali i dalje za 1,7 procentnih poena više nego pre godinu dana.
Za kredite „vezane za evro“ kamata je sa 3,65% otišla na 3,9%, a pre 12 meseci je bila 2,43%. Tu se vidi različit uticaj cene novca na koji utiču NBS (dinar) i ECB (evro).
Privredi su krediti u dinarima pojeftinili za obrtna sredstva (zajam do godine dana), sa 9,75% na 8,46%, ali su im istovremeno poskupeli za investiciona sredstva (do pet godina), sa 9,64% na 10,56%.
Profimedia
Isti krediti u evrima su poskupeli u obe kategorije – sa 6,85% u septembru na 7,28% u oktobru za obratna sredstva i sa 7,28% na 7,92% za investicije. Pre godinu dana ti krediti su bili na nivou kamata - 6,57% u dinarima i 5,29% u evrima.
Konačno pristojnije kamate na depozite
Za poskupljenjem novca, a time i povećanjem troškova koje banke imaju pri pozajmljivanju novca „spolja“, one su morale da se više okrenu deponentima. A to je, konačno iz ugla štediša, donelo i veće kamatne stope na depozite privrede i građana.
Za banke Srbija - eldorado
Banke u Srbiji ove godine zarađuju „kao nikada“. Prošle godine su zaradile 742 miliona evra (skoro 100% više nego u 2021), a za devet meseci 2023. već su preskočile taj profit. Prema kvartalnim finansijskim izveštajima za devet meseci 2023, 20 banaka koje posluju u Srbiji zaradilo je 865 miliona evra.
Neto prihod od kamata (prihodi od kamata umanjeni za rashode na kamate) na nivou celog sektora od januara do kraja septembra iznosio je više 1,4 milijarde evra.
Neto prihodi od naknada i provizija dostigli su takođe značajnih 488 miliona evra.
Tome je svakako u Evropi doprinelo i sve šire izdavanje „narodnih obveznica“, gde su države u svom zaduživanju hartijama od vrednosti uveliko nadilazile kamate koje nude banke.
Kamatna stopa za nove depozite sa ugovorenim rokom dospeća u oktobru je tako u evrozoni porasla za 11 baznih poena u odnosu na septembar - na 3,70%, dok je kamatna stopa za prekonoćne depozite kompanija povećana za pet baznih poena na 0,8%.
Kombinovana kamatna stopa za nove depozite stanovništva sa ugovorenim rokom dospeća je povećana za 19 baznih poena na 3,27%, a kamatna stopa na prekonoćne depozite stanovništva je uglavnom ostala nepromenjena, na 0,35%.
U Srbiji je tu situacija, opet, specifična. Porasla je malo kamata na depozite građanima, sa 5,27% na 5,3% u dinarima (oročenje na dve godine) i sa 3,5% na 3,66%.
Međutim, kod privrede je pala, pa tako oročenje u dinarima u oktobru donosi 5,09% godišnje u dinarima i 4,42% u evrima. U septembru je to bilo 6,21% i 4,56%.
Ovo oktobarsko umanjenje je ipak „nebo i zemlja“ u odnosu na pre godinu dana, kada su davane kamate građanima 3,78% (dinari) i 1,91% (evri), a privredi samo 0,73% i 0,64%.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari