Svi kukaju na cenu moleraja, i građani i majstori

Avgust je špic sezone ne samo one turističke nego i sezone sređivanja i „osvežavanja“ stanova, a tu krečenje igra presudnu ulogu. Toliko presudnu da mnogi tu akciju odlažu iz godine u godinu i time, kaže za 24sedam moler Igor Marčeta, i time samo sebi prave štetu i veći trošak na kraju.

- Sezona bi trebalo da je u jeku ali ove godine izgleda ništa od toga. Bukvalno imamo posla tek četvrtinu onoga što je bilo prošle godine. Kod velikih zgrada koje se završavaju još i ima posla ali kod građana za stanove baš slabo – kaže Marčeta, koji sa svojim majstorima pokriva Novi Sad ali po potrebi i Beograd.

A posla nema ne zato što su Beograđani i Novosađani po evropskim plažama, već zato što se na ovu relativno skupu „operaciju“ građani uzdrmani krizom, sve teže odlučuju.

- Opšte je mesto da na cene svi kukaju i gledaju da nađu što jeftinije a istina je da je cena ponovo pala na prošlogodišnju jer posla nema. U Novom Sadu je to 1,5 evra po kvadratnom metru zida za najosnovnije krečenje a u Beogradu ide i čak samo za ruke i do 2,5. I sa tom cenom majstori rade s minimalnom zaradom, samo da ne budu „u praznom hodu“ i održi ekipa na okupu dok ne naiđe neki veći posao – objašnjava naš sagovornik.

Složeniji radovi, a takvi su česti zbog neredovnog krečenja i neodržavanja zidova, kao što je krečenje sa skidanjem boje i gletovanjem u Novom Sadu ide od šest evra, dok u Beogradu takvi radovi koštaju i deset evra po kvadratu.

Za tih najčešćih 1,5 evra iz majstorskih oglasa se svi i „uhvate“ i pokušavaju da još obore cenu. Ali, tada već zalaze u „zonu sumraka“, upozoravaju pravi majstori.

- Ljudi pogledaju, recimo, Gugl pretragu, eventualno i komentare, i pretpostavljaju da su oni najbolje rangirani i najskuplji, pa traže nižu cenu od te. Ali kada tražite cenu ispod te realne, vi zapravo svesno tražite lošeg majstora. Danas majstora, koji nisu otišli u inostranstvo ili prešli u neku drugu profesiju, ionako ima malo a onda vi probirate najgore među njima – kaže Igor, koji ima dvadesetogodišnje iskustvo u ovom poslu.

Majstora je malo jer je i dnevnica, za majstorske poslove, relativno mala. Za „industrijski“ moleraj, u novogradnji za investitora ona kreće od 40 evra, iole dobrog majstora
treba platiti 50 evra a oni koji rade stanove i „sa ljudima“ zarađuju bar 60 evra. Specijalisti za posebne tehnike i složene zahteve mogu da traže i 100 evra za ruke.

Pexels

 

- Ne može svako da radi u stanovima. To je toliko specifično, od uslova rada do toga da morate da imate i bonton, da ljudi kojima radite imaju što manje stresa. Malo je takvih danas, jer „napolje“ sad lako odlaze i oni koji imaju par nedelja staža sa valjkom u ruci. Danas se lako kupi nekakva majstorska diploma i krene na Zapad – napominje Marčeta.

Na to što se građani žale da ih „majstori deru“, Marčeta kaže da je majstorska dnevnica 50 evra već nekoliko godina, a da niko ne gleda cene materijala.

- Sada su se cene smirila ali i dalje stoji da je pre dve godine kanta „jupola“ koštala 3.300 dinara a danas 6.700. Gips ploča je bila 400 dinara a danas je 1.000, pa majstori manje naplaćuju ruke i spušteni plafon rade za 20 evra po kvadratu umesto realnih 25. Niko ne pita ni koliko je traka i najlon za zaštitu, a samo na to ode pedesetak evra po stan Ali, naravno da ima i bezobraznih koji nisu u poslu da grade ugled i imaju zadovoljne mušterije, nego da „klepe“ kad god stignu – kaže naš sagovornik.

Da i vi ne biste bili žrtva nekog „majstora“, 24sedam vam daje okvirnu računicu. Za stan od 70 kvadratnih metara površine koji se farba belom poludisperzijom i standardnom pripremom, cena je u Novom Sadu 350 evra a u Beogradu 450.
Ukoliko je negde potrebno i guljenje boje i nešto popravki gletovanjem, cena je za 50 evra veća. Za akrilne boje cena ide od 450 evra u Novom Sadu do 600 i više evra u Beogradu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi