Sport ili biznis: Ko je stvarno vlasnik evropskog fudbala

Mančester siti je dominantna sila u evropskom fudbalu, i to ne zato što je osvojio Ligu šampiona ovog vikenda, u svom 12 plasmanu u ovo elitno takmičenje. Zasluge svako pripadaju Pepu Gvardioli i igračima, ali teško da bi toga bilo da nije bilo „pozadine“. A u njoj se valjaju milijarde, piše „Blumberg njuz“ u svojoj analizi navijačkog naslova „Ko stvarno poseduje tvoj fudbalski klub“

Još 2007. investitori iz Dubaija pokušali su da kupe Liverpul, i izgubili od američkih rivala. Prilaz sa Bliskog Istoka Mančester junajtedu takođe su odbacili vlasnici kluba iz SAD, porodica Glejzer. Godinu dana kasnije, državna „Abu Dabi jjunajted grup for divelopment end investment“ kupila je Mančester siti od bivšeg premijera Tajlanda i obećala da će u klub dovesti "najbolje fudbalere na svetu".

Kada se to ubrzano premota na sadašnjost, i doda najmanje dve milijarde dolara potrošenih na igrače i najnovije trenažne objekte, Mančester siti je prvi klub koji je uz državnu pomoć trijumfovao u najpoznatijem svetskom klupskom takmičenju.

Ovaj trijumf se nastavlja na iznenađujući dogovora o golfu koji je ove nedelje postigla Saudijska Arabija kako bi se udružila sa PGA Turom i naglasila novu eru u kojoj se investitori sa naizgled beskrajnim bogatstvom nadmeću da ponovo izmisle globalni sport.

„Državni“ Mančester siti povod je „Blumberg njuzu“ da objasni pobliže kako se menjalo vlasništvo u pet najboljih evropskih domaćih liga od 2005. godine, kada su Glejzeri završili preuzimanje Sitijevog rivala Mančester junajteda (za milijardu dolara uključujući dug).

Analiza pokazuje kako se najpopularniji sport na svetu pretvorio iz skupe zabave za lokalne velikaše u ozbiljnu igru za moć i profit.

Screenshot: Bloomberg

 

Investicione firme koje su podržane od strane država, ili njihove podružnice, sada poseduju pet klubova u Evropi. Tu je, zatim, i Volstrit. Privatne investicione firme, kao što su privatni kapitali (private equity), grupe za upravljanje sportom i menadžeri „alternativne imovine“, poseduju ili su najveći deoničari u 12 klubova. Među njima su engleski Čelsi i francuski Lion.

Engleska Premijer liga i francuska Liga 1 zabeležile su najviše „investicione“ aktivnosti među velikim ligama koje je analizirao „Blumberg njuz“. U nemačkoj Bundesligi gde mož i dalje imaju članovi kluba više nego vlasnici, kao i španska La Liga i italijanska Serija A zabeležile su najmanje transakcija.

AP Photo/Jon Super

 

- Te 1983. godine, kada sam se pridružio upravnom odboru Arsenala, lokalni biznismen je bio taj koji je investirao u klub koji je voleo. Onda su to postali milioneri, zatim milijarderi a sada suverene države – opisuje proces Dejvid Dein, bivši potpredsednik londonskog Arsenala.

 

Fudbal je biznis, a ne hobi

Šta se promenilo? Fudbal više nije vikend hobi za bogate. Umesto toga, troškovi vođenja kluba izgurali su lokalne investitore i zamenili ih nekim od najbogatijih pulova kapitala na svetu, koji kupuju klubove ne samo da bi zarađivali žali novac, već i uticali na njihov globalni položaj.

Profimedia

 

Od AC Milana do Njukasl junajteda, neki od najpoznatijih klubova kontinenta promenili su vlasnika. Neki novi vlasnici koriste sportsku imovinu kao diplomatsko sredstvo. Drugima je cilj da fudbal pretvore u „kravu muzaru“ za keš, što nikada nije trebalo da bude. A neki iskorišćavaju klubove kojima je potreban novac nakon što su videli da su im finansije osakaćene tokom pandemije.

Lako je videti zašto. Samo Premijer liga, najbogatije domaće takmičenje u Evropi, generiše  tek malo više novca od američko-kanadske NHL hokejaške lige. Pokušaj stvaranja unosne Evropske Super lige bez ugrožavanja regulacije i kolapsa prihoda — slično NFL - propao je 2021. godine, ali ideja nije nestala.

U poređenju sa američkim ligama u smislu generisanih globalnih dolara, engleska Premijer liga je relativna blizu NFL (trenutno donosi oko 19 milijardi dolara godišnje), a američka bejzbol i košarkaška liga zarađuju više novca od Premijer lige.

Činjenica da najbogatija fudbalska liga donosi nešto više novca od hokeja na ledu smatra se zlatnom prilikom za strane investitore. U SAD se sportski timovi često posmatraju kao medijska sredstva, definisana udelom na lokalnom tržištu i milijardskim pravima na lokalne prenose.

Potrošnja ne izgleda kao da se završava. Mančester junajted i dalje razmatra da li da se proda lokalnom milijarderu Džimu Retklifu, „Katar grupi“ ojačanoj masivnim izvozom gasa ze zalivske zemlje, ili raznim američkim hedž fondovima i menadžerima imovine.

Ali, klubovi u vlasništvu investicionih fondova iskusili su da je uspeh u Ligi šampiona teško dostižan. Od 2013. godine, kada je Pari Sen Žermen prvi put u četvrtfinalu pod kontrolom Katara, Real Madrid se može pohvaliti sa najviše pobeda, sa pet pobeda. Tim vodi španski milijarder Florentino Perez, koga biraju članovi koji i dalje poseduju klub, a ne bilo koji bogati pojedinac ili grupa investitora.

Zbog toga je subotnje finale Mančester sitiju bilo drugačije, i u kome je pobeđen Inter iz Milana, tim u vlasništvu kineskog maloprodajnog konglomerata koji se u velikoj meri zadužio od američke firme za upravljanje imovinom.

I Abu Dabi i Saudijska Arabija sada poseduju velike klubove na severu Engleske, a izgleda da će postati jedan od najvažnijih investitora nekretnina u prvo Mančesteru, pa u Njukaslu.

Zalivski komšija Katar takođe je pretvorio Pari Sen Žermen u luksuznu imovinu, dopunio prodavnicom od 4.400 kvadrata (409 kvadratnih metara) na Petoj aveniji.

Bogataši samo „sipaju keš“ na sto

Fudbal je povorka bogataša koji gledaju kako još bogatiji ljudi dolaze i bacaju više novca na sto.

Dein je zaradio novac kao trgovac šećerom, a kupio je 16,6 odsto udela u Arsenalu 1983. godine za 292.000 funti (364.000 dolara). Čovek od koga je kupio, predsednik kluba Piter Hil-Vud, nazvao je Deina "ludim". "Za sve namere i svrhe to je mrtav novac", rekao je on tada.

Dok je veličina Deinovog udela porasla i pala u narednim godinama, do 2007. kada je prodao preostalih 14,6 odsto ruskom oligarhu Ališeru Usmanovu za 75 miliona funti.

Usmanov se pridružio sunarodniku ruskom milijarderu Romanu Abramoviču, koji je kupio Čelsi 2003. godine za 140 miliona funti, u Premijer ligi. Abramovič je potrošio više od milijardu dolara na igrače i osvojio 21 trofej kao vlasnik Čelsija. (Bio je primoran da proda klub posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Grupa američkih investitora kupila ga je za oko 2,5 milijarde funti.)

Vlasnik Njukasl Junajteda Džon Hol, sin rudara koji je zaradio novac uglavnom od razvoja nekretnina, prodao je klub maloprodajnom tajkunu Majku Ešliju nekoliko godina nakon što je Abramovič kupio Čelsi.

- Nema šanse da se takmičim sa Abramovičem. Nisam mogao da rizikujem porodični biznis zbog fudbala. Sada su milijarderi i državni fondovi to podignu na drugi nivo - rekao je Hol.

Dein je to sumirao ovako: "Abramovič je parkirao svoje tenkove na našem travnjaku i ispaljivao je novčanice od 50 funti. Novi vlasnici danas ispaljuju po 500 evra."

Danas je Deinov bivši klub Arsenal u vlasništvu holding kompanije Stena Kroenkea. Amerikanac spadaju u grupu milijardera u fudbalu u kojoj su i Den Fridkin u AS Romi i britanski biznismen Džo Luis u Totenhem Hotspuru. Ponuđač Mančester junajteda Retklif, koji se obogatio od nafte i hemikalija, vlasnik je OGC Nice u Francuskoj.

Profimedia

 

Klubovi su ranije bili u vlasništvu u okviru jednake eklektične — ali manje bogate — grupe, sa vlasnicima koji su se kretali od porno barona do magnata čelika. Vlasništvo je više bilo ostvarenje sna iz detinjstva koji je — skoro uvek — bio predodređen da izgubi novac, čak i donedavno.

- Na početku su uglavnom bili lokalni ljudi, ali je došlo do ulaska investicionih fondova koji traže profitabilnost. Kada dovedu rukovodioce spolja, oni će donositi odluke glavom, a ne srcem, a u fudbalu postoji veoma važan deo koji se odlučuje srcem - rekao je Fernando Sainc de Varanda, bivši generalni direktor Real Saragose.

Danas će fudbalski klubovi verovatno biti u vlasništvu stranih investitora kao i lokalni biznismeni. Investicione firme i visoko-neto vredni pojedinci iz SAD bili su najveći kupci fudbalskih klubova poslednjih godina, koji sada poseduju blizu petine najboljih evropskih timova, u poređenju sa samo dva od 98 u 2005.

- Ova industrija je dugo godina bila preduzeća u porodičnom vlasništvu — sada su glavne organizacije i moraju da se vode profesionalno. To je evolucija koju smo počeli da vidimo u poslednjih 10 godina, a još uvek postoji pista za poboljšanje - rekao je Džim Miler, partner i kopredsednik američkog direktnog kreditiranja i sporta, medija i zabave u „Aresu“.

Nemci se opiru

Godine 2005. nije bilo stranih investitora u italijanskoj, nemačkoj i španskoj ligi, pokazuje analiza Blumberg njuza. Deo obrazloženja za priliv gotovine od tada je i to što fudbal, uprkos svojoj globalnoj sveprisutnosti, tek treba da postane mašina za pravljenje novca. I tu leži potencijal, ide razmišljanje.

Međutim, ne daju se svi lako novcu. Nemačka Bundesliga može da se pohvali dobrostojećim i uspešnim klubovima poput Bajerna iz Minhena i Borusije iz Dortmunda. Ali za investitore, to je nepoželjno mesto zbog strogih vlasničkih zahteva koji su decenijama favorizovali obožavaoce u odnosu na finansijere.

Pravila sprečavaju komercijalnog investitora da ima više od 49 odsto glasačkih akcija u bilo kom klubu, dajući navijačima suvlasništvo i pravo glasa u strateškim odlukama. Propis je zaslužan za održavanje niskih plata i cena karata, ali je takođe sprečio Bundesligu da potpiše vrstu višemilionskih ugovora koji su podstakli njene evropske rivale.

- Kupovina u fudbalski klub, ali ne i dobijanje ovlašćenja za slobodno donošenje odluka — to je vrlo neprivlačan model za velike investitore - kaže Saša Rajtel, profesor marketinga na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

Međutim, i tu postoje izuzeci. VfL Volfsburg je u vlasništvu proizvođača automobila Folksvagen AG i Bajer 04 Leverkuzen od strane farmaceutskog giganta Bajer AG. Izuzeti su od pravila jer su njihovi vlasnici dosledno investirali više od dve decenije. RB Lajpcig podržava austrijski proizvođač energetskih pića Red Bul GmbH.

Čak i u ovom poslednjem bastionu "kako je to nekad bilo", Amerikanci takođe prave prodor. Investiciona firma Majami 777 Partners LLC ove godine je kupila udeo u berlinskoj Herti BSC, nakon što je Dejvid Blicer, izvršni direktor "Blekston" (Blackstone Inc). pre dve godine probio teren investirajući u Augsburg.

- Fudbal generalno i fudbalski klubovi posebno imaju jedinstvenu moć i mesto u životima ljudi. Verujemo da je u kojoj meri je taj odnos upregnut tek počeo da se ostvaruje - rekao je Džoš Lu Vander, suosnivač kompanije 777 Partners, koja takođe poseduje italijanski klub Đenova, Vasko da Gama u Brazilu i Standard Lija u Belgiji.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi