24sedam istražuje: Ko trguje na Beogradskoj berzi i koliko može da se zaradi

I u Srbiji ima ljudi koji su svoj novac uložili u berzu, i koji zarađuju na kretanju cena akcija i dividendama. Prosečno su u ovaj vid biznisa ili štednje, kako već ko gleda, uložili 10.000 do 20.000 evra i to nije mali novac, ali se postavlja pitanje da li se može živeti od toga.

U Srbiji trenutno ima, kako naglašavaju brokeri, hiljadu do dve hiljade građana koji trguju akcijama na berzi.

– Kao i u svetu u i Srbiji samo veoma mali broj ljudi žive, ili može da živi samo od trgovanja na berzi. To je dodatan izvor prihoda na platu koju zarađuju svakodnevnim poslom. Razlika između nas i sveta je što u svetu veliki broj običnih ljudi ima pare uložene na berzu, dok se kod nas vrhunac investiranja i dalje smatra držanje para oročenih u banci – kaže za 24sedam Nenad Gujaničić, glavni broker kuće Momentum sekjurities.

Rizik uvek postoji

Građani Srbije koji su danas svoj navac uložili u akcije na berzi nisu isti oni koji su nagrnuli na Beogardsku berzu pre petnaestak godina. Njih je od berzanskog trgovanja “odučila” svetska kriza 2008. godine. Ovo danas je neka nova klijentela, koja ulaže u inostranstvu, direktno ili preko nekoliko ozbiljnih srpskih brokerskih kuća.

– Ima dosta mladih ljudi, posebno iz IT sektora, koji rade mahom za strane firme. Oni su u tim firmama videli kako funkcionišu i berza i posao s akcijama, možda su dobijali i akcije i dividende svoje inostrane firme, a spremni su na određeni rizik da bi dodatno zaradili – kaže Gujaničić.

Drugo, tu su i ljudi koji su “skontali” da im pare beskorisno leže u banci jer od kamata danas tamo nema ništa, a koji ne žele ni da novac zarobe u nekretnini.

Na berzu se može doći i sa 100 evra, nema tu nekog limita. U Srbiji su tu investitori od 1.000 evra pa do onih koji su investirali preko milion evra. Optimalno za početak normalne trgovine je, preporučuju brokeri, da se uloži 10.000 evra u paket akcija nekoliko različitih firmi, a na rok od dve do tri godine.

Dugoročni plan

– Sa 1.000 evra ti ne može da kupiš 100 akcija Epla, ali možeš da kupiš akcije fonda koji je vezan za neki berzanski indeks, pa kako raste indeks (prosek) recimo 500 najboljih kompanija na Njujorškoj berzi, tako i tebi raste zarada kao da imaš akcije u svim tim firmama. Ako imaš 10.000 ili više evra, možeš i sam da kombinuješ koje akcije hoćeš, da li ideš na dividendu ili kapitalnu dobit – objašnjava Gujanićić.

Ali ako neko hoće da “živi od berze” tu treba više od 100.000 evra inicijalnog kapitala. Recimo sa prosečenim rastom berze od 10 odsto godišnje, zarada bi na 120.000 evra uloženog bila dovoljna da se mesečno zarade dve prosečne srpske plate.

– Pritom, ovo ulaganje se mora shvatiti kao dugoročno. Ne može se gledati svakodevno da li akcija pada ili raste dva, tri, pet odsto. Gleda se na duži rok, jer recimo mogao je neko da se uspaniči u martu i aprilu, kada je korona najžešće udarila, i da proda akcije Amazona ili Najkija kada su pale 30 odso. A one su danas možda i skuplje nego što su bile pre epidemije i samo bi izgubio novac. Onaj koji je kupio na “minus 30” sada je u velikom plusu – naglašava Gujaničić.

Nikada, ili bar ne za mnogo godina, na ovim prostorima građani koji trguju na berzi neće biti masovna klijentela, ali će uvek biti ljudi koji shvataju da berza u svetu nije prevarantski posao.

– Njujorška berza je srž američke ekonomije i u SAD ljudi tamo drže svoje pare za penziju. I u Evropi su pare građana na berzi, bilo da su ih tamo stavili oni lično, ili penzijski fondovi tamo drže njihove buduće penzije – zaključuje Gujaničić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi