Kupovina automobila i stanova kešom: Nabijanje cene i raj za pranje para

Kada u nekoj zemlji možete da kupiti i stvari velike vrednosti, kao što su automobili ili nekretnina, to je praktično poziv za pranje novca. Ako se pritom ulaženje u trag poreklu novcu i kontroli novčanih poveri nekome ko o tome niti zna niti ima resurse da to istražuje, onda se već postavlja pitanje koja je namera, kažu stručnjaci u Nemačkoj.

Dirku Peglovu, čelniku Udruženja nemačkih kriminalista, padne mrak na oči kad ga novinari pitaju o pranju novca.

- U poslednjih pet godina je pitanje borbe protiv pranja novca u Nemačkoj ekstremno zapostavljeno - prenosi njegove reči Dojče vele.

Pre pet godina je nadležnost za takve poslove prebačena na takozvanu „Fajnenšels intelidžens junit“ (FIU). To zvuči sjajno i opasno za kriminalce, ali blago rečeno je to tigar od papira.

Zaposleni u FIU uopšte nisu kriminalni istražitelji, nego su u nadležnosti carine. Često nemaju pristup bazi podataka policije. Hronično im nedostaje ljudi tako da čak i kod jasnih slučajeva, jedva da išta dogledno doba završi pred sudom.

- To što je carinska služba zadužena za obradu krivičnih dela pranja novca, to je kao da služba za registraciju vozila bude zadužena za krađu automobila ili da ured za brigu o deci i mladima istražuje slučajeve polnog zlostavljanja maloletnika - priča Peglov.

To se zna među kriminalcima i van granica Nemačke pa već dugo postoji sumnja da baš u Nemačkoj dolaze da operu novac. Popis poslova gde se obrću ogromne pare koje onda treba upumpati u legalne tokove prilično je dug: trgovina narkoticima, oružjem, ljudima, ilegalne igre na sreću, prostitucija pa sve do reketiranja i „obične“ pljačke.

Markus Zidra je nemački novinar koji dobro poznaje i crne i bele puteve novca. Za javni servis ARD on iznosi procenu da se radi o sto milijardi evra godišnje koji se operu u Nemačkoj.

- Na prvi pogled se čini sjajnim da sto milijardi teče u nemačku ekonomiju. Tu se stvara poslovni promet, prodaju se automobili, kuće, nakit... To jača ekonomiju i radna mesta. No problem su onda ti vlasnici, dakle kriminalci, koji stiču ugled kao „ozbiljni preduzetnici“ i u očima lokalnih političara - kaže novinar.

Njima je posao pranja novca utoliko lakši što se Nemci uporno drže gotovine.

- U Nemačkoj je sve izuzetno jednostavno jer gotovina ovde ima veliku ulogu i niko ne želi da ograniči obim isplate u gotovini. Zato ovde čak i veliki ulagači čak i ozbiljne iznose još uvek plaćaju  gotovini -  upozorava Zidra.

Doduše postoje određeni propisi za banke kad primaju gotovinu, ali i one su zadovoljne već kad prodavac predoči kupoprodajni ugovor. Niko previše ne pita odakle kupcu novac.

Zamenite žetone i "dobri ste"

Kad u pitanju nisu milioni, nego recimo desetine hiljada evra – još je jednostavnije.

- Dođete u kazino i gotovinu zamenite za žetone, izgubite jedan evro i na blagajni žetone opet zamenite za novac – i potvrdu o isplati. I novac je čist. Ili kupite auto ili kuću za keš, i odmah je prodate - objašnjava Zidra.

Posebno je sektor nekretnina podesan za pranje novca. I organizacija Transparensi internešnal procenjuje da se samo u kupoprodaji nekretnina godišnje peru milijarde evra.

Jer i takvi iznosi se izgube u golemom volumenu – vrednost nekretnina čitave Nemačke je oko petnaest biliona evra i stalno se vrte veliki iznosi. Ako tu onda dođe nešto i „sa strane“, niko neće dići dreku.

- Mi u Nemačkoj zapravo ne znamo tačno kome pripadaju nekretnine. Zemljišne knjige su nepotpune, nisu centralizovane i često se pravi vlasnici kriju iza naziva firme  - kaže Zidra za ARD.

To je problem i za poštene kupce, jer potražnja kriminalaca diže cene nebu pod oblake. Ilegalni novac još podiže cene nekretnina u Nemačkoj.

U načelu, nemačka Vlada je svesna problema, ali još se ništa ne događa.

- Ne sme se dopustiti da kriminalci ilegalno stiču dobit i tako se bogate. To potkopava ideale društva koje ceni zasluge i torpeduje poverenje u Nemačku kao pravnu državu. Zbog toga nemačka Vlada mora sada odlučno da raeguje - piše u mesečnom izveštaju nemačkog Ministarstva finansija iz oktobra prošle godine.

Nemačka vladajuća koalicija želi da nešto preduzme, pa je ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer je prošlog novembra najavila stvaranje saveznog registra nekretnina na čitavom području Nemačke.

Osim toga se ova političarka Socijaldemokrata zalaže za određivanje gornje granice uplata u gotovini na deset hiljada evra.

Ograničiti keš

Kriminalisti kao što je Peglov odavno traže takvu gornju granicu.

- Neophodno je da ukinemo mogućnost da ljudi za 80, 90 ili 100 hiljada evra u gotovini kupe recimo automobil - misli ovaj istražitelj.

Takva granica nije ništa novo: u Italiji se kešom može platiti najviše pet hiljada evra, u Francuskoj i Španiji hiljadu, a u Grčkoj samo petsto evra.

Doduše, u Nemačkoj je jaka i kritika na suzbijanje gotovine. Mnogi misle da prelazak na isključivo plaćanje karticom vodi „staklenom građaninu“ o kojem banka i država znaju sve, pa i kako troši svaki cent. Kažu da je zato keš bitna stavka slobode.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi