Bitka za dizel uveliko krenula: Kupuj ruski dok još ima

Novembar je završio i približio se 5. decembar, dan kada u EU više neće biti moguće legalno kupiti naftu iz Rusije koja stiže morskim putem. I dok su se za te količine nafte uvoznici i veliki kupci nekako i snašli, trenutno se na tržištu crnog zlata odvija jedna druga grozničava utakmica - kako doći do što više ruskog dizela.

Srbija nema tih problema, ali bi srpski vozači mogli da imaju nevolju druge vrste, od koje se ne može pobeći - cenu.

Zabrana zabranu stiže

Nakon decembarske zabrane kupovine ruske nafte, ubrzo sledi u februaru i zabrana uvoza destilata, odnosno dizela. Nakon tog datuma, Evropljani će morati da se na globalnom tržištu sudare sa žestokom konkurencijom za gorivo koje je životno važno za transport, industriju ali i grejanje domova i kancelarija usred zimske sezone.

Zbog toga su u kupovinu "naveliko“ krenuli već sada i EU i Velika Britanija, koje su u novembru bile najveći svetski kupac ruskog dizela. Više od polovine količina koje Rusi isporučuju morem, završilo je u Evropi, pokazuju podaci „Vortekse“ (Vortexa).

Blumberg navodi da je u Evropu stizalo u proseku 1,34 miliona barela dnevno dizelskog goriva, od čega je 45 odsto, odnosno 600.000 barela, stizalo iz Rusije. Ovo nije samo rasprodaja „pred zatvaranje“, već ukazuje na ozbiljna problem s kojim će se 5. februara susresti Evropa, još visokozavisna od ove vrste ruskih energenata.

Prema analizama Međunarodne agencije za energiju (IEA), Evropljani će morati da negde nađu 500.000 barela dnevno sama dizela, kada startuje zabrana Rusima, a sa ostalim vrstama destilata ta količina se praktično duplira.

IEA procenjuje da su u novembru EU i UK uspeli da smanje uvoz ruskog dizela za 50.000 barela dnevno, u odnosu na oktobar, ali da je to i dalje premalo.

Problemi na domaćem tržištu

- Kada embargo za naftu i derivate počne da se primenjuje u decembru i februaru, moraće da se zameni 1,1 milion barela dnevno sirove nafte i milion barela dizela, lož ulja i druge prerađene nafte. Konkurencija će biti žestoka i zemlje EU će morati da se takmiče za produkte SAD, Bliskog istoka i Indije sa tamošnjim tradicionalnim kupcima – kaže se u poslednjem izveštaju IEA.

A na nekim od tih tržišta ionako ne cvetaju ruže. Zalihe dizela u SAD su na najmanjem nivou za ovo doba godine od 1951. I pored toga što ima naznaka da rafinerije povećavaju proizvodnju, privučene velikim zaradama na skupim energentima. Uz povećanu proizvodnju, većim zalihama bi moglo da doprinese i manja tražnja, koju pravi upravo ta visoka cena.

Profimedia

Evropljanima ne idu u prilog ni problemi na domaćem tržištu. Nastavljen je štrajk u najvećoj evropskoj rafineriji, U rafineriji „BP“ u Roterdamu, koja na tržište inače izbaci 395.000 barela derivata svakog dana, nema naznaka da bi obustava rada zbog niskih plata mogla da se brzo privede kraju.

U Srbiji samo bitna cena dizela

Problem da li će imati dizela i lož ulja ili neće, nije srećom problem koji Srbija deli sa ostatkom Evrope. Naime, gotovo sve potrebe za dizel gorivom podmiruje domaća proizvodnja u NIS-ovoj "Rafineriji nafte Pančevo“, koja je renovirana pre neku godinu.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

Ono što bi vozače i transportne kompanije u zemlji moglo da brine jeste samo cena dizela. A ona se za dizel na domaćem tržištu, iako je proizveden iz sada relativno jeftinije svetske nafte, čak delom veoma jeftine domaće, formira na osnovu berzanske cene.

Dizel je na evropskoj berzi, za isporuku na Sredozemlju (Platts FOB Med Đenova/Lavera), trenutno na nivou ispod 940 dolara za tonu, a početkom oktobra je bio na koti većoj za više od 100 dolara.

Prema uredbi o ograničenju goriva, domaću cenu određuje ponajviše kotacija za Mediteran i vrednost dolara. Tako i pored toga što cena sirove nafte pada od avgusta, a strmoglavila se u poslednjih mesec dana na nivo ispod 85 do 90 dolara, dizel bi u decembru a sigurno od Nove godine, mogao da poskupljuje.

Zelena ekonomija gubi na zamahu, nafta se ne da

Nestabilno energetsko tržište u svetu, pogotovo u Evropi, pokazalo je da smo još daleko od toga da se potrebe za energijom mogu zadovoljiti na "zelenom“ polju energije iz vetra i od sunca.

Nafta, za koju je u jednom trenutku pred krizu izazvanu pandemijom kovida izgledalo da je svi napuštaju, vraća se u fokus investitora. Blumberg navodi podatak da se u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, koji su se prethodnih godina agresivno trudili da diversifikuju svoje izvore novca i "pobegnu“ od nafte tako što su postali svetski hab za kriptovalute, vraćaju nafti.

Screeenshot:Bloomberg

Kompanija „Abu Dabi nešenel oil“ (Abu Dhabi National Oil Co.), poznata i kao „Ad-noc“, će investirati 150 milijardi dolara. To je povećanje prethodnog plana za gotovo 25 milijardi, a novac će biti uložen u veći kapacitet proizvodnje sirove nafte na pet miliona barela dnevno do 2027.
Sličan plan imaju i u Saudijskoj Arabiji, koja planira povećanje proizvodnje na 12 miliona barela u istom periodu.

Ne zaostaju mnogo ni u SAD, gde je administracija predsednika Džozefa Bajdena odobrila da se gradi najveći izvozni naftni terminal u Friportu u Teksasu. Terminal kapaciteta dva miliona barela dnevno, trebalo bi da počne da radi krajem 2025. godine.

Tako da za crno zlato i dostupnost goriva za naše benzince i dizelaše ne brinemo.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi