"Akcija" nije uvek i ušteda: Evo kako da proverite šta se zaista isplati u prodavnici

Veliki natpis „akcija“, precrtana cena i popust od 20, 30 ili čak 50 odsto mogu lako da privuku pažnju kupaca. Ipak, takva oznaka sama po sebi ne znači da je proizvod zaista najpovoljniji.

Najjednostavniji način da proverite šta se više isplati jeste da pogledate jediničnu cenu, odnosno koliko proizvod košta po kilogramu ili litru. Tako se različita pakovanja mogu međusobno uporediti na isti način.

Veliko pakovanje nije uvek bolji izbor

Porodična pakovanja često deluju kao način da se uštedi novac. Međutim, niža cena po jedinici ima smisla samo ako ćete kupljeni proizvod zaista potrošiti.

Kod namirnica koje se brzo kvare posebno treba biti oprezan. Ako kupite veću količinu zato što je „povoljnija“, a deo hrane kasnije završite u kanti, stvarna ušteda praktično nestaje.

Zato nije dovoljno uporediti cenu dva pakovanja. Na primer, pakovanje od 750 grama može imati nižu ukupnu cenu od proizvoda koji sadrži kilogram, ali to ne znači da je prvi proizvod povoljniji.

Pogledajte cenu po kilogramu ili litru

Kod svake kupovine korisno je prvo proveriti koliko proizvod košta po kilogramu ili litru, a tek onda gledati istaknutu cenu pakovanja.

Ovaj podatak omogućava da se proizvodi različitih gramaža i zapremina porede pod istim uslovima. To je naročito važno kod akcija, kada se potrošačima nude različite veličine pakovanja.

Evropska pravila o označavanju cena upravo zbog toga predviđaju isticanje prodajne i jedinične cene, kako bi kupci lakše mogli da naprave poređenje.

Najveća zamka može biti impulsivna kupovina

Čak i kada pronađete dobru akciju, ušteda može da nestane ako u prodavnicu odete bez plana.

Kupac može da krene po nekoliko osnovnih namirnica, a zatim da u korpu ubaci grickalice, sokove, slatkiše ili druge proizvode samo zato što su na istaknutom mestu ili sniženi.

Zbog toga je jedan od najjednostavnijih načina za kontrolu troškova pravljenje spiska pre odlaska u prodavnicu. Tako se lakše izbegava kupovina stvari koje nisu bile planirane.

Hrana koju bacimo je najskuplja

Poseban problem predstavlja kupovina većih količina hrane koje domaćinstvo ne uspe da potroši.

Prema podacima Eurostata, u Evropskoj uniji je tokom 2023. godine nastalo oko 130 kilograma otpada od hrane po stanovniku, dok su domaćinstva činila 53 odsto ukupnog otpada, odnosno oko 69 kilograma po stanovniku.

Za Srbiju je UNEP procenio da se na nivou domaćinstava godišnje generiše oko 83 kilograma otpada od hrane po stanovniku, odnosno približno 726.000 tona na nivou cele zemlje. Međutim, kod Srbije je pouzdanost ove procene ocenjena kao niska, pa broj treba posmatrati kao procenu, a ne kao precizno izmerenu količinu.

Zato proizvod koji je na prvi pogled jeftiniji može na kraju biti skuplji ako njegov deo ne bude iskorišćen.

Kako da stvarno uštedite?

Praktična računica je jednostavna: pre kupovine proverite cenu po kilogramu ili litru, uporedite različita pakovanja i razmislite da li ćete proizvod zaista potrošiti.

Akciju ima smisla iskoristiti kada je proizvod koji biste svakako kupili stvarno jeftiniji i kada imate uslove da ga sačuvate i potrošite.

U suprotnom, kupovina samo zato što nešto piše „akcija“ ne predstavlja uštedu.

Najbolja zaštita kućnog budžeta zato nije izbegavanje akcija, već njihovo pažljivo korišćenje. Spisak za kupovinu, poređenje jediničnih cena i kupovina realnih količina mogu da naprave veću razliku nego što se na prvi pogled čini.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi