Koliko će skočiti kamate na kredite: Do kraja godine rata 30 evra veća?
Ceo poslovni svet dočekao je „presudu“ američkog Feda da od marta novac postaje sve skuplji. Koliko će se to, i kada, odraziti na naše kredite?
Građani Srbije sigurno nemaju naviku da prate "šta ima novo" kod Federalnih rezervi SAD, a trebalo bi. Posebno oni koji imaju kredit. Finansijski i poslovni svet s nestrpljenjem je očekivao sastanak odbora te neformalne globalne centralne banke koji je održan pre dva dana. "Presuda“ je doneta i, iako tačan datum nije pominjan, svi očekuju da u martu Fed započne nešto naglije zatezanje monetarnih dizgina od ranije očekivanog.
To za svetske investitore i berze, kompanije i banke znači da nema više "jeftinog novca“, a za zadužene građane Srbije da će im u dogledno vreme skočiti i rata kredita, kaže za 24sedam profesor Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije.
"Ne treba plašiti ljude"
- Bilo je očekivano da će Fed da podigne svoje kamatne stope zbog uznapredovale inflacije, koja se više ne smatra tako „prolaznom“. Sada treba da vidimo kako će reagovati Evropska centralna banka, što je nama važno zbog kredita u evrima. I oni su najavili zatezanje, ali sporije i manje nego Amerikanci. Neće tu biti skokova, ne treba plašiti ljude, ali očekujem da će euribor sa sadašnjih minus pola procenta do kraja godine bitii, recimo, jedan odsto - procenjuje Grubišić.
Ukoliko se to tako desi, prema računici 24sedam, sa povećanjem euribora na jedan odsto, oni građani Srbije koji su uzeli kredit od 70.000 evra na 30 godina mogu da očekuju da će im mesečna rata porasti za 30 evra. Ukoliko povećanje bude veće, recimo na 1,5 odsto, rata ide gore za dodatnih 10 evra.
Pročitajte još:
Inflacija pod lupom
Grubišić podseća da je i Narodna banka Srbije najavila da će pratiti situaciju sa inflacijom u prvom kvartalu ove godine i da ne očekuje da će biti potrebno da podiže kamate (za dinare), ali da je spremna da reaguje ako zatreba.
Kreditni rejting dobar za državu, ali za građane…
Srbija je na korak od dugo očekivanog dobijanja investicionog ranga kreditnog rejtinga. U Ministarstvu finansija to očekuju u ovoj ili, eventualno, sledećoj godini.
- To bi, eventualno, moglo da se dogodi tek od polovine godine, jer uvek imamo kašnjenje drugih centralnih banaka u odnosu na Fed – kaže Grubišić.
A Fedov Komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC) najavio je povećanje referentne stope na kratkoročno zaduživanje za verovatno četvrtinu procenta. To će biti prvi porast stope od decembra 2018, a pre njega ide i okončanje programa masivne kupovine obveznica.
Grubišić ističe da je sada jasno da je ovo „inflacija koja će da traje“, jer je prerasla u inflaciju tražnje.
- To znači da postoje fundamentalni razlozi za skok cena, a ne samo možda prolazni skok cena energenata ili kriza u lancima snabdevanja. Moramo da se navikavamo na to da je prošlo vreme skoro pa besplatnog novca i da se vratimo u okvire „normalnog“. A to znači i prosečne kamatne stope umesto sadašnjih rekordno niskih – napominje finansijski analitičar.
A za Srbiju, za razliku od sveta, „prosečna kamata“ je prilično širok pojam. Naš sagovornik podseća da smo ne tako davno imali i kamatne stope od 16 odsto, a sada su 1,5 odsto.
- Kao prosečnu i „normalnu“, mogli bismo da uzmemo stopu koja je dva-tri procentna poena veća od one ECB-a na evro, zbog naše inflacije. A njihova prosečna je između dva i tri odsto. Ali do tih tri odsto neće sigurno doći ove godine, a možda ni sledeće – ističe Zoran Grubišić.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari