Od sutra velika promena u prodavnicama širom Srbije: Nova obaveza za 35 trgovinskih lanaca

U Srbiji sutra počinje puna primena Zakona o trgovačkim praksama, a ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da će 35 velikih trgovinskih lanaca, koji imaju više od 3.900 objekata, morati da objave digitalne cenovnike i da ih na dnevnom nivou ažuriraju ukoliko menjaju cene proizvoda.

Lazarevićeva je istakla u intervjuu za Tanjug da je Srbija prvi put dobila Zakon o trgovačkim praksama, koji će bolje zaštititi potrošače, kao i dobavljače, a posebno one najslabije u lancu, poput poljoprivrednih proizvođača, koji će dobiti veću pregovaračku snagu i moći da prevaziđu strah od komercijalne odmazde i "zid ćutanja" i traže poštovanje svojih prava.

Ona je izrazila uverenje da će puna primena Zakona o trgovačkim praksama, zajedno sa preostala dva zakona koja su usvojena u setu trgovinskih zakona – Izmenama i dopunama Zakona o trgovini i Zakonom o potrošačima – doprineti snižavanju cena za krajnje korisnike.

"Upravo smo želeli da postignemo i određeni efekat sinergije, jer su oni komplementarni u određenim segmentima. Svi imaju zaštitu potrošača kao krajnji cilj, jer se sve ono što oni treba da urede odnosi, na neki način, na kontrolu cena koje potrošači plaćaju na kraju", rekla je ministarka.

Naglasila je da se zakonom uvodi i instrument saradnika u postupku, koji je zapravo takozvani uzbunjivač.

Podsetila je da su trgovinski lanci ranije, na osnovu uredbe o snižavanju trgovačkih marži, bili obavezni da objavljuju cenovnike na nedeljnom nivou, dok sada to moraju da rade na dnevnom nivou ukoliko postoje promene u cenama.

Lazarevićeva je navela da se to odnosi na 25 kategorija proizvoda i robe i dodala da je ranije uredba obuhvatala 23 kategorije, a da su sada dodate još dve – alkoholna pića i hrana za kućne ljubimce.

"Tako će se na jedan širok dijapazon proizvoda primenjivati obaveza trgovaca, njih 35, sa prihodom većim od tri milijarde dinara u poslednjoj poslovnoj godini. Podsećam, od tih 35, ranije je na osnovu uredbe njih 26 već imalo tu obavezu, sada imamo i devet novih i odnosiće se na preko 3.900 objekata širom Srbije", rekla je Lazarevićeva.

Ukoliko, kako je navela, nema izmena cena, trgovci ne moraju da dostavljaju nove podatke, što će njima biti stimulans da drže cene pod kontrolom, odnosno da ih drže stabilnim.

"A sa druge strane, imaćemo i mesečne podatke, presek svakog prvog u mesecu, koji će se trajno čuvati. Imaćemo ozbiljnu količinu podataka koju ćemo moći tokom vremena da posmatramo i analiziramo", rekla je Lazarevićeva.

Napomenula je da Zakon o trgovačkim praksama i obaveza objavljivanja digitalnih cenovnika postoje u nacionalnim zakonodavstvima država članica EU već neko vreme i naglasila da naš zakon ima širi obuhvat proizvoda nego u EU.

"Tako da smo mi sa nekim zakašnjenjem dobili, ali svakako nešto što treba i verujem da će ozbiljno uticati upravo na odnose koji postoje na tržištu između različitih aktera, vodiće većoj transparentnosti, ali i uspostavljanju fer ponašanja, odnosno poslovnih odnosa koji su bazirani na ravnopravnim odnosima aktera. Cilj zakona je na prvom mestu zaštita slabije strane u pregovaračkom procesu koji postoji kada se dogovara prodaja određenih proizvoda", navela je ministarka.

Objasnila je da se to odnosi na primarne poljoprivredne proizvođače, male proizvođače, kao i na male i srednje proizvođače, na prvom mestu u prehrambenom sektoru.

Tanjug/Dejan Živančević

"Ali i trgovce, jer i trgovci i mali trgovci mogu biti slabija strana ako su im dobavljači velike i moćne kompanije, jaki brendovi. Ko će biti obuhvaćen? S obzirom na to da naš zakon ima širi obuhvat proizvoda od onih koje imamo u Evropi, i to nam je i bila intencija, da osim poljoprivredno-prehrambenih proizvoda proširimo i na još neke kategorije, kao što su kućna hemija, sredstva za ličnu higijenu, ali jako važan segment, to su proizvodi koji su vrlo važni za poljoprivredu, i tu mislim na sredstva za prehranu i zaštitu bilja, oplemenjivače zemljišta. Na taj način obezbedili smo mogućnost da mali poljoprivredni proizvođači, koji su nam i te kako važni, kao prva karika u lancu, dobiju veću pregovaračku snagu i ne budu više ona najslabija karika", navela je ona.

Rekla je da se već intenzivno radi, na osnovu izmena i dopuna Zakona o trgovini, na stvaranju nacionalnog šifarnika proizvoda, što se očekuje da bude gotovo u narednim mesecima.

"To znači da će svaki proizvod u bilo kom trgovinskom lancu, da se plastično izrazim, imati isto ime. To planiramo vrlo uskoro da završimo. Obaveza trgovaca nije samo da imaju objavljene cene na svojim internet stranicama, već i da budu objavljene na portalu otvorenih podataka. Sa tim digitalnim alatkama i postojanjem nacionalnog šifarnika proizvoda moći ćete za bilo koji proizvod, sa određenim opisom, da pretražujete cene kroz sve trgovinske lance", objasnila je ona.

Dodala je da će zahvaljujući tome moći da se prati i sledljivost određenog proizvoda od uvoznika ili proizvođača, preko distributera do trgovca, kao i podaci o količini i tokovima.

Na pitanje šta će se dešavati ukoliko neki veliki trgovci ne budu objavljivali digitalne cenovnike i ako se cene na kasi u radnjama možda ne budu poklapale sa onima koje su objavljene, ministarka je rekla da će kontrole sada biti još intenzivnije i da će oni koji to ne budu činili biti oštro sankcionisani.

Tanjug/Dejan Živančević

Kako je rekla, građani će moći ne samo da intervenišu odlaskom u određeni trgovinski lanac već i podnošenjem prijava inspekciji.

Trgovci od 1. septembra moraju da prilagode ne samo nove ugovore već i sve zatečene ugovore i opšte uslove poslovanja primeni Zakona o trgovačkim praksama, a na pitanje da li ima informaciju da li su trgovci to već uradili, Lazarevićeva je rekla da je zakon stupio na snagu u maju i da je za punu primenu novina dat tranzicioni period do septembra.

"Znači, to nije ni lak ni jednostavan posao i toga smo svesni, a rok koji su imali od četiri meseca upravo je dat da mogu da prilagode svoje ugovore, zaključe nove i pripreme se za početak pune primene zakona. Da li su oni to uradili, to ćemo videti već u nekom narednom periodu. Mi smo poslednjih meseci od usvajanja zakona imali direktnu i intenzivnu komunikaciju i preko Privredne komore Srbije, ali i direktno sa trgovcima na prvom mestu, kako bismo dali dodatna pojašnjenja određenih odredaba zakona, da ne bi bilo nekih pogrešnih interpretacija, u vezi sa podzakonskim aktima koje je donelo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine i naročito Komisija za zaštitu konkurencije", rekla je Lazarevićeva Tanjugu.

Napomenula je da je u javnosti bilo komentara i pogrešnih interpretacija nekih advokatskih kancelarija i udruženja za zaštitu potrošača.

"Mi ćemo pratiti u narednih nekoliko meseci kako teče primena zakona, da bismo u hodu mogli eventualno da korigujemo neke stvari i da podzakonskim aktima obezbedimo efikasniju primenu", rekla je ona.

Poručila je da suština nije u tome da kazne budu vrlo oštre i da Ministarstvo bude, kako je rekla, "inkvizicija", već da je cilj uspešna i efikasna primena zakona kako bi se uredili odnosi na tržištu.

Na pitanje da li očekuje da će neki trgovinski lanci pokušati da skrivenim mehanizmima izvrše pritisak na dobavljače, kao što je bio slučaj tokom primene uredbe o maržama, Lazarevićeva je kazala da je to vrlo moguće i da razume da će im biti vrlo teško kada godinama imaju određeni način ophođenja prema poslovnim partnerima i poziciju koja je sada značajno promenjena zbog zakona, pošto će izgubiti deo prihoda jer su određeni nameti trajno zabranjeni.

Tanjug/Dejan Živančević

Istakla je da je veliki problem bio strah dobavljača od komercijalne odmazde, koji je proizvodio "zid ćutanja".

"Drugo, tu su i određena plaćanja koja su išla preko vanknjižnih odobrenja. Imali smo sivu zonu do koje je vrlo teško doći i zato je nama uredba bila od velikog značaja, jer smo u direktnoj komunikaciji uspeli da dođemo do informacija i otkrijemo kako neke stvari funkcionišu. Ono što zakon predviđa upravo je to da više ne bismo imali taj zid ćutanja. I uspeh primene ovog zakona je upravo na dobavljačima, da imaju hrabrost, jer su zaštićeni kao slabija strana, odnosno svi koji su slabija strana, da izađu sa podacima koje imaju i ukažu na postojanje nepoštene trgovačke prakse", rekla je ona.

Naglasila je da uzbunjivač može, na osnovu validnih dokaza koje poseduje, uz apsolutnu diskreciju i čuvanje identiteta, ali i uz finansijsku nadoknadu, da podeli informacije sa Komisijom za zaštitu konkurencije o postojanju nepoštene trgovačke prakse.

"Takođe, novina u našem zakonu, u odnosu na evropske, jeste da posebno tretiramo komercijalnu odmazdu kao posebno tešku nepoštenu trgovačku praksu, za koju će postojati posebna istraga koja će se voditi. Apsolutno su svi uslovi tu da se taj zid ćutanja koji je postojao ukloni i da svi oni koji su zapravo bili oštećeni više ne budu slabija strana", rekla je Lazarevićeva Tanjugu i poručila da se visoke kazne finansijski neće isplatiti trgovcima.

Na pitanje da li je bilo pritisaka da puna primena ovog zakona ne počne 1. septembra, ona je rekla da je bilo pritisaka da se to odloži uz obrazloženje da nisu spremni i da im treba više vremena. Podsetila je da je zakon donet u aprilu i stupio na snagu u maju i istakla da je bilo dovoljno vremena za pripreme do septembra.

Kada je reč o poljoprivrednim proizvođačima, napomenula je da su oni definitivno bili najslabija karika u tom lancu, posebno kada se uzme u obzir da poljoprivreda zavisi od klimatskih uslova i mnogih drugih faktora.

"Vrlo je teško. Na primer, rokovi plaćanja jesu jedna stvar koju zakon prepoznaje, što je bila crna praksa, a sada su vrlo jasno definisani. Znači, za kvarljive proizvode moraju biti do 30 dana, a za nekvarljive poljoprivredno-prehrambene proizvode do 60 dana", naglasila je ona.

Cenovnike će morati da objavljuju trgovci na malo koji obavljaju trgovinu sledećom robom: mlekom, mlečnim i mešovitim proizvodima, jajima, bezalkoholnim pićima, kafom, čajem, svežim voćem i povrćem, prerađenim voćem i povrćem, hlebom i pecivima, mahunarkama, smrznutim proizvodima, svežim i prerađenim mesom, svežom i prerađenom ribom, slanim konditorskim proizvodima, slatkim konditorskim proizvodima i cerealijama, šećerom i medom, brašnom, testeninama, uljima i mastima, sirćetom, pirinčem, solju i začinima, kućnom hemijom, papirnom i kuhinjskom galanterijom, proizvodima za ličnu higijenu i kozmetikom, hranom za bebe, pelenama, alkoholnim pićima i hranom za kućne ljubimce.

To se odnosi na trgovce koji su u poslednjoj poslovnoj godini ostvarili prihod od prodaje veći od 3.000.000.000 dinara. Oni će na svojoj internet stranici objavljivati cenovnik, posebno za svaki prodajni objekat, u digitalnom obliku pogodnom za automatsku obradu, osim trgovaca koji obavljaju trgovinu na prodajnom mestu u prenosivim prodajnim objektima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovina.

Tu su trgovinski lanci: Delez, Lidl Srbija, Merkator-S, Univerexport, Aman, DIS, Gomex, Veropulos, Cash & Carry Plus, Trnava promet, BB Trade, Qvattro Company, Ros produkt, Domaća trgovina, Europrom, Podunavlje, Leon Conditors, Senta-promet, Medius, Tekijanka, Metalac-Proleter, Fortuna market, Šumadija market, Vum, Prima nova, Beltorg, Mikromarket, Luki komerc, Čutura plus, Rič, VP Dima, ZAM, Trlić, Morava i DM.

Bonus video:

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi