Hoće li nam subvencije poskupeti hranu: EU se trese, MMF mrgodi

Traktori su na ulicama, ili se preti da će biti u narednim danima u Nemačkoj, Francuskoj, Belgiji, Poljskoj, Grčkoj, Portugaliji, Rumuniji… Sveopšte je nezadovoljstvo promena koje je najavio vrh EU a za koje, iako neminovne i neophodne, poljoprivrednici ne žele da se prelome preko njihovih leđa.

Smanjenje državnih izdavanja da ali ne u proizvodnji hrane, složni su farmeri širom Starog kontinenta, i samo proširuju listu zahteva započetu sa održavanjem nivoa subvencija i oštrijim ograničenjima na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz ne-EU zemalja.

Toliko složni da je poruku ohrabrenja i podrške uzdrmanim vladama morala da napiše i šefica MMF-a Kristalina Georgijeva. A koliko su evropski paori na ulicama, koji su u Francuskoj bukvalno počeli da preoravaju puteve, uzdrmali vlast pokazuju i brze reakcije.

Reagovala je i Atina, pa će Grčka produžiti povraćaj poreza na poljoprivredni dizel za još godinu dana što će koštati državu 82 miliona evra, izjavio je danas premijer Kirijakos Micotakis. Uz to,

„Javna elektroprivreda“ (PPC) će produžiti dodatni popust od 10% za poljoprivredne delatnosti u periodu od maja do septembra.

Vanredni novac je odobrila  privremena vlada u Lisabonu, pa će budžet Portugalije biti olakšan za hitnu pomoć poljoprivrednicima vrednu 500 miliona evra zbog smanjenja poreza na agro dizela za 55% i dodatnih 120 miliona evra za podršku organskoj i mešovitoj poljoprivredi.

Hoće li nam (evropski) paori poskupeti hranu?

Protesti poljoprivrednika u Evropi nisu, zasad, imali posledice na srpsko tržište. Ovdašnji paori imaju svoje probleme, kao i svoje proteste. Njima nije problem ekologija, jer se strogi evropski propisi ovde ne sprovode striktno, niti konkurencija  jer smo mi ti koji izvozom profitiramo na jeftinijoj radnoj snazi i manjim porezima.

Ali, neke stvari su iste – subvencije su uvek problem (a ovde su neke i desete puta niže nego u EU), a dizel je preskup čak i sa posebnom cenom za agrar (u Hrvatskoj je „plavi dizel“ gotovo upola jeftiniji).

AP Photo/Christophe Ena

 

Sa održanjem status kvo, na koji „vuku“ samoodbrambeni potezi vlada Evrope, neće se po ovom osnovu menjati ni cene prehrambene robe koja nam dolazi iz EU. S te strane je srpski potrošač prilično zaštićen.

Dobre vesti po ovom pitanju dolaze i iz sveta, gde je danas objavljeno da je FAO Indeks svetskih cena hrane nastavio pad.

Pritiska za većim cenama nema više ni od domaćih proizvođača (i trgovaca) kod kuće. Prema pregledu cena iz supermarketa, one su otprilike na nivou na kome su bile pre tri meseca. Neke su i pale, pa je cena svinjskog buta sada oko 800 dinar a bila je 1.000, zejtin je na 150 dinara a Vlada je prošle godine morala da ga ograničava na 220 dinara.

Cena se nije menjala ni kod piletine, famoznog jogurta koji je u 2022/23 bio kandidat za šampiona poskupljenja, dok je malo pomeranje cene naviše zabeleženo kod banana ili jabuka, pokazuju grafici na vebsajtu Cenoteka.rs.

Kao što je to nedavno za 24sedam konstatovao agroekonomista Žarko Galetin, cene hrane su „dosegle plafon“ kupci ne mogu da plate više.

Hoće subvencije, neće konkurenciju i ekologiju

Poljoprivrednici protestuju širom Evropske unije kako bi naterali vlast da im smanji troškove proizvodnje (subvencije, gorivo, porezi, ekološka ograničenja) ali i reši ih onog što smatraju nelojalnom konkurencijom, pre svega proizvođača iz Južne Amerike i aktuelnog evropskog političkog mezimca Brisela – Ukrajine.

Za Ukrajinu se EU odrekla kvota i carina, a cenu političke pomoći zemlji napadnutoj od arhi-neprijatelja Rusije plaćaju pre svega poljoprivredni proizvođači. Kod Južne Amerike problematična situacija bi mogla da bude još gora jer EU pregovara o sa južnoameričkog blokom Merkosur, i tu se spremaju ustupci kod šećera, žita i mesa koji moraju da budu jeftiniji iz zemlja koje se ne drže rigidnih pravila o zaštiti životne sredine.

MMF upozorava: Ne preterujte sa popuštanjem

Koliko se situacija dramatična najbolje odražava i to što je direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristalina Georgijeva morala da javno upozori vlade država EU da „finansijski ne izlaze previše u susret poljoprivrednicima“.

– Sa ljudskog stanovišta razumem njihove probleme i znam da nije lako obavljati njihov posao. Ali, ako taj osećaj potraje i satera vlade u ugao iz kojeg više neće moći da čine ono što je neophodno za jačanje privrede, doći će trenutak kada će zažaliti – ", rekla je Georgijeva novinarima u četvrtak u Vašingtonu, prenela je agencija AFP.

Georgijeva je novinarima prenela da je razgovarala s evropskim ministrima finansija i da svi oni uviđaju koliko je važna konsolidacija budžeta, ali i "koliko je teško uskratiti podršku".
– Lako je dati, ali je teško to ponovo oduzeti – rekla je Georgijeva.

Oglasila se i predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, obećavši ukidanje birokratskih prepreka i fleksibilniju primenu pravila EU o obaveznom postotku poljoprivrednog zemljišta koje mora ostati neobrađeno. Farmeri je podsetila da imaju vitalnu ulogu u evropskoj privredi i društvu, i da je iz višegodišnjeg evropskog budžeta od 2021. do 2027. godine zbog toga za agrar izdvojeno 390 milijardi, gotovo trećina ukupnog budžeta.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi