Kako do bezbedne hrane u Srbiji: Šta je sve i kome preporučio Državni revizor

Kada potrošači u Srbiju kupuju čokolade, sokove, kafu, med, sir i crni hleb ili rakiju, trebalo bi da „otvore četvore oči“ jer, pokazalo je to sad i prvi zvanični izveštaj Državne revizorske institucije u ovom polju, ti artikli su najproblematičniji i što se tiče kvaliteta ali i bezbednosti hrane.

Ali, tu se spisak svakako ne završava jer, kako je utvrđeno u analizi i napisano u danas predstavljenom izveštaju "Bezbednost hrane u Srbiji", problem sa utvrđivanjem koja je hrana bezbedna a koja nije je sistemski i na to su dosad ukazivali i neki proizvođači i udruženja potrošača.

- Ne čudi nas ovaj izveštaj DRI je evidentno je da nema ni preventive ni proaktivnog delovanja inspekcija a i sama kontrola kada se nešto dogodi i izbije u javnost je problematična. Samo u prošlog godini smo imali više od deset slučajeva da nam vrate voće ili povrće sa granice kao nebezbedno za upotrebu. Ko zna koliko toga ne saznamo jer ne ide preko granice nego jedemo mi ovde – kaže za 24sedam Dejan Gavrilović, predsednik udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“.

Prevare u vezi sa hranom u Srbiji, kaže izveštaj DRI, nisu u potpunosti zakonski regulisane ni sankcionisane a planski i zakonodavni okvir u oblasti bezbednosti hrane nisu u potpunosti uspostavljeni.

A i kada se prevara (odnosno nebezbedna hrana) otkrije, utvrdila je to revizija, ne postoji obaveza obaveštavanja javnosti o tome. Zbog toga je DRI dala preporuku Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da se u okviru zakonske regulative uvede termin "prevare u vezi sa hranom".

A prevara ima i to na nekim od navedenih najugroženijih polja i u kontinuitetu, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). Oni su prošle godine imali svoju analizu, i to primenom najsavremenije tehnike i međunarodno priznate EIM-IRMS metode. U toj analizi je utvrđeno da je polovina meda na domaćem tržištu lažno, tj. da sed ne radi o prirodno dobijenom medu već ili mešavini sa hemikalijama ili od pčela koje su veštački dohranjivane.

- Falsifikatori unapređuju svoje metode i samo osnovne analize, kakve se sprovode u Srbiji, kada se sprovode, više nisu pouzdane. Problem može da se reši češćom kontrolom domaće proizvodnje i obavezom pri uvozu da se sad med analizira, kao što to imaju Sjedinjene Američke Države od 2021. godine – rekao nam je ranije predsenik SPOS, Rodoljub Živadinović.

Na loše stanje na tržištu, ovoga puta rakije i vina, upozorili su i iz Udruženje "Pokret potrošača za kvalitet hrane" iz Pančeva. Oni us u oktobru upozorili da je nedavno ispitivanje tržišta prehrambenih proizvoda u Srbiji otkrilo "alarmantnu situaciju" u pogledu autentičnosti proizvoda, pogotovo po pitanju etanola u navedenim proizvodima.
Čak 85% ispitanih uzoraka voćnih rakija nije „prošlo“ na ispitivanje botaničkog porekla etanola.

Struka bez saveta

Drugi zaključak Državnog revizora je da iako je Zakonom o bezbednosti hrane predviđeno institucionalni okvir da imamo bezbednu hranu, on nije efektivno uspostavljen. Imamo i „Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane“ koji je 2017. godine ali nije baš doprineo proceni rizika u oblasti za koju je nadležan.

Takođe, imamo i Nacionalnu referentnu laboratoriju, koja je svečano „otvarana“ u nekoliko navrata ali i dalje nije potpuno u funkciji.

– Kapaciteti Direkcije za nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni, a za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama u periodu od 2019. do 2022. izdvojeno je 1,8 milijardi dinara (oko 15 miliona evra) – rekao je na predstavljanju izveštaja viši savetnik u reviziji DRI, Aleksandar Gligorijević .

Zakonom je regulisano da nacionalna referentna laboratorija predstavlja krovnu laboratoriju, odnosno jedan od najvažnijih organa u oblasti bezbednosti hrane koji obavlja najveći deo laboratorijskih ispitivanja, ali da i pored značajnih ulaganja ta laboratorija nije obavila veći deo ispitivanja, već su to uradile (privatne) laboratorije angažovane putem konkursa.

Ni koordinacija inspekcijskog nadzora nije efikasno uspostavljena. DRI je tu utvrdio nedovoljnu aktivnost Radne grupe, koja je za šest godina u periodu od 2017. do 2022. imala samo četiri radna sastanka, a da nije donela ni program rada.

Najveći problem je „na terenu“, jer nedostaje kontinuiteta u monitoringu hrane.

Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" godišnje je izveštavao javnost samo o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i flaširanih voda, dok (evropski) sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja (RASFF) nije u dovoljnoj meri doprineo efikasnom obaveštavanju javnosti u Srbiji o postojanju rizika po zdravlje, koji uzrokuje hrana.

Državna revizorska institucija dala je preporuku Ministarstvu poljoprivrede da izradi planski akt upravljanja kriznim situacijama u oblasti bezbednosti hrane, da predloži Koordinacionoj komisiji formiranje Radne grupe za hranu u cilju usklađivanja inspekcijskog nadzora u oblasti hrane, kao i da preduzme aktivnosti u cilju transparentnog informisanja javnosti o postojanju rizika po zdravlje, koji uzrokuje hrana.

- A nije da ne može da se uradi, kada zatreba. Videli smo da kada neka priča dospe u javnosti, i kada se na tome angažuje resorno ministarstvo, da ima rezultat. Ali, potrebno je raditi stalno a ne samo reagovati na neku krizu – napominje Dejan Gavrilović iz „Efektive“.

To misli i DRI i Uprava za veterinu dobila je preporuku da u kontinuitetu sprovodi Programe monitoringa hrane iz svog domena nadležnosti.

Za kraj, ključna poruka iz Državne revizorske institucije jeste da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo, te je potrebno da Srbija ojača sistem kontrole i obaveštavanja kako bi zaštitila zdravlje i dobrobit svih građana.

Državna revizorska institucija sprovela je reviziju svrsishodnosti poslovanja "Bezbednost hrane u Srbiji" u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministarstvu zdravlja, Upravi za veterinu, Upravi za zaštitu bilja i Direkciji za nacionalnu referentnu laboratoriju.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi