Izvoz vina u Kinu: Ako Gruzija nije uspela, može li Srbija?

Nadu Srbije da će sporazumom o slobodnoj trgovini sa Kinom ćar imati i domaća vinska industrija treba uzeti „sa zrnom soli“, pokazuje iskustvo Gruzije. Ova zemlja, koja se u Evropi prepoznaje i kao kolevka vinarstva, pokazuje da srpski vinari ne treba da očekuju previše, piše „Nova ekonomija“.

Srbija i Kina su potpisali Sporazum o slobodnoj trgovini 17. oktobra. U dokumentu u kome stoji da će carina biti oslobođeni srpsko voće, orasi, govedina, deo mehaničke opreme, oružje i naravno – vino.

Najveći broj carinskih nameta neće biti odmah ukinut odmah, već će biti smanjivan iz godine u godinu, da bi zatim uvoz i izvoz postao bescarinski nakon pet, deset ili petnaest godina.

Srpska ministarka poljoprivrede, Jelena Tanasković, istakla je da izvoz vina „danas vino podleže carini po stopi od 42% a u narednih pet godina biće nulta stopa“.

Prema tekstu Sporazuma o slobodnoj trgovini, srpski izvoznici vina suočavaju se sa osnovnom carinskom tarifom od 14%, pa je nejasno odakle dolazi tih 42%. Ipak, novi sporazum predviđa da se carina na uvoz srpskog vina u flašama manjim od dva litra ukida u narednih pet godina po stopi od 2,8% svake godine.

Iskustvo Gruzije nije baš ružičasto

Carine će svakako padati ali ne treba očekivati previše, pokazuje iskustvo Gruzije, koja je potpisala sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom u maju 2017. godine a koji važi od januara 2018. godine.

Sporazum je smanjio carinske poreze između dve zemlje do 94%, a vino je četvrti najznačaniji izvozni proizvod zemlje koja sebe smatra kolevkom vinarstva. Međutim, Gruzija nikada nije prodala više od deset miliona boca godišnje u Kini, a pre sporazuma je prodavano 9,2 miliona, podaci su Levana Tavadzea, vinaru koji živi u Kini već 27 godina.

Veliko tržište, velike i tranše

U Srbiji su neki stručnjaci oprezni u pogledu toga šta sporazuma o slobodnoj trgovini može da donese.

- Šta ćemo ako je naše vino dobro i u Kini su oduševljeni? Imamo li kapaciteta za takvu proizvodnju? Šta je sa logistikom? Možemo da isporučimo dve, tri ili pet sanduka, ali Kina je veliko tržište i šta ako nas pitaju za hiljadu? - pita profesor Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema Bjelićevom mišljenju, na sva ova pitanja trebalo je odgovoriti pre ulaska u pregovore sa Kinom.

U slučaju nesrazmerno velikih ekonomija – velike privrede poput Kine i znatno manje Srbije – Bjelić kaže da bi sporazum trebalo da uključi i „nerecipročan tretman“, što znači da su ustupci uključeni kako bi se prilagodili disparitetu u ekonomskoj snazi.

Srbija godišnje proizvede oko 25 do 30 miliona litara vina, što je, naravno, samo kap u moru kada je kinesko tržište u pitanju. Ipak, enolog i profesor Marko Malićanin kaže da bi sporazum sa Kinom bio odlična prilika za srpske proizvođače vina.

- Kinesko tržište je ogromno i raznoliko. Ono što je zanimljivo na ovom tržištu je da, za razliku od Rusije, gde možete da plasirate samo jeftinija vina, u Kini možete da prodajete veoma skupa vina - napominje on.

Međutim, on dodaje da je „fundamentalno pitanje kineskog tržišta to što Kina još uvek nije stabilno tržište – možete poslovati jedne godine, a onda biti nesigurni da li ćete to ponoviti sledeće“.

Prema rečima Malićanina, Srbija već izvozi vino u Kinu, a pojedine vinarije napreduju zahvaljujući kineskom tržištu. On dodaje da je trgovinski sporazum sa Kinom još jedan razlog za velika ulaganja u sadnju novih vinograda, obezbeđivanje domaćeg snabdevanja grožđem i povećanje izvoznog potencijala vina.

Šansu imaju samo veliki

U Gruziji je mali broj vinara uspeo da prevaziđe ovaj problem velikih zahteva. Samo dve vinarske kompanije nalaze se na listi prvih deset izvoznih kompanija u 2023. - „Khareba“ i „Dugladze“.

- Od potpisivanja sporazuma izvoz u Kinu se udvostručio i Kina zauzima veliki udeo u gruzijskom izvozu, ali se to sastoji uglavnom od rude. Udeo izvoza vina je skoro beznačajan, uprkos velikim nadama gruzijske vlade, lokalnog biznisa i civilnog društva - kaže Gvanca Meladze, članica Nadzornog odbora Udruženja za razvoj izvoza u Gruziji.

Prema Meladze, nekoliko faktora je dovelo do ove frustracije.

- Kina nije mogla da se takmiči sa Rusijom. Iako Kinezi plaćaju višu cenu po boci, prodaja ovde je izazovnija zbog jezičke barijere i razlika u poslovnoj kulturi. Takođe, kinesko tržište je prilično komplikovano u pogledu vladinih propisa - kaže ona.

Levan Tavadze, vinar sa sedištem u Pekingu, prodaje 20 do 30.000 flaša godišnje, već 11 godina, pod imenom „Satavado“.

- Ljudi u Kini su navikli na francusko vino. Gruzijsko vino je novo za njih – ne znaju ništa o tome. Kinesko] tržište ima svoja pravila koja novajlija mora da zna: počevši od toga kako oblikovati i brendirati bocu, završavajući s tim koju sortu izabrati. Gruzijci uglavnom ne znaju mnogo o tome - kaže Tavadze.

Kao rezultat toga, samo velike kompanije kao što su „Khareba“ i „Dugladze“, koje proizvode nekoliko miliona boca godišnje, uspele su da se nađu na kineskom tržištu.

Prema Tavadzeu, „velike kompanije sa ogromnom proizvodnjom imaju kapacitet da kontaktiraju velike prodajne agente, ali za mala preduzeća koja prodaju 20.000 boca godišnje, to je izuzetno teško. Ovaj broj je apsolutno ništa za razmere Kine i nijedan agent nije zainteresovan.“

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi