Srpski seljak premalo koristi IPARD: Pare dolaze sporo a troše se mahom na traktore

Novac iz EU za pametno ulaganje u srpsku poljoprivredu postoji, ali zbog nas samih sporo pritiče i ne koristi se na baš najbolji način, čulo se na onlajn debati “Poljoprivreda i investicije u Srbiji” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) u saradnji sa lokalnom Delegacijom EU.

Od 175 miliona evra koliko je iz IPARD fondova namenjeno za period od 2014. do 2020. godine, potrošeno je samo 7,5 miliona. Da stvar bude gora,  postoji realan rizik da deo novca neće biti potrošen i da će morati da se vrati.

Na debati, na kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i stručnjaci iz privrede i civilnog društva, razmatrana je spremnost Srbije da učestvuje u poljoprivrednoj politici EU i sledećim neophodnim koracima na putu ka EU, prenosi EU info centar.
Govoreći o programu predpristupne pomoći EU za razvoj poljoprivrede – IPARD, Jasmina Miljković, šefica Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnica Odeljenja za ruralni razvoj pri Ministarstvo poljoprivrede naglasila je da konkurisanje za sredstva nije komplikovano, ali da još uvek drugo traje u smislu procedure i administrativne obrade.
Zbog toga je od 175 miliona evra, koliko je obezbedila Evropska unija za ovaj program, do sada je isplaćeno tek 7,5 miliona evra.

Zanimljivo je da za pare IPARD-a nisu konkurisali više oni koji su za tako nešto, bar bi trebalo da bude, tehnički potkovaniji. Od 1.437 zahteva u osam poziva, 86 odsto su bila fizička lica a pravnih lica, tj. firmi je svega 202.

– Logično bi bilo da je biti drugačije i da pravna lica više konkurišu i povlače sredstva – rekla je Jasmina Miljković.

Pritom, Srbija je od šest ponuđenih mera, akreditovala samo četiri.

– Za preostale dve smo shvatili da jednostavno nemamo kapaciteta. Rešili smo da ih zato prenesemo za idući program – IPARD 3 čija prva verzija bi trebalo da bude gotova na proleće 2021. godine, a finalna bi trebalo da bude usvojena u novembru iste godine – najavljuje Miljkovićeva.

Ni kada se zahtevi podnesu, njihova struktura nije baž zadovoljavajuća za modernu poljoprivredu. I dalje prednjače zahtevi zanešto što se u svetu podrazumeva – da se mehanizacija već poseduje.
Kod nas u zahatevima za dodelu sredstava iz IPARD-a pretežno se nalazi nabavka novih traktora. To čini čak 86 odsto svih zahteva.
Ono što bi bilo „stepenik više“, recimo zahtevi za sredstva za obezbeđivanje prerade ili marketing poljoprivrednih proizvoda, odlazi tek 14 odsto prijava.
Miljkovićeva naglašava da je to šteta, jer ovaj program daje mogućnosti za mnogo više.
Dok se to ne reši, poljoprivredni izvoz će i dalje biti pretežno „u rinfuzi“.

Poljoprivreda učestvovala u izvozu (samo) 12,3 odsto

A poljoprivreda je prošle godine učestvovala u ukupnom srpskom izvozu sa 12,3 odsto, i donela tri milijarde evra.
– Od toga 50 odsto našeg izvoza ide u zemlje EU i 30 odsto CEFTA. Ova dva bloka imaj isti cilj, a to su evropske integracije, tako da je 80 odsto trgovine ili sa EU ili sa budućim članicama. Kod suficita, struktura je obrnuta. Trećina se ostvaruje sa zemljama EU, dok čak 50 odsto suficita sa zemljama CEFTA. Ostala tržišta u poljoprivredi čine 20 odsto, od kojih Rusija čini 10 odsto – istakao je Miloš Milovanović, koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o EU za poglavlja 11, 12 i 13.
Na pitanje o trenutnim prioritetima, Milovanović ističe potrebu za većim investiranjem, te potrebu za preispitivanjem mera i politike poljoprivrede, poput premija za mleko, plaćanja po hektaru i slično.
Ali, nije ni samo tu potrebno promeniti pristup.
– Ne samo da se dobiju sredstva, već i da se stvara promena u razmišljanu i pristupu poljoprivredi. U tom smislu, Ministarstvo bi moglo bolje da iskoristi i koordiniše resurse koje imaju lokalne OCD za informisanje i unapređenje poslovnog i ekološkog ambijenta – zaključuje Dragan Roganović, predsednik Upravnog odbora Asocijacije za razvoj Ibarske doline na ovoj debati.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi