Zaboravite na "rakiju“, samo je šljivovica bitna (FOTO/VIDEO)

Prodavati rakiju u Srbiji mnogo je teži biznis od njene proizvodnje, kaže za 24sedam Branko Nešić, vlasnik Beogradske distilerije i Rakia bara, jer se borite i sa predrasudama prema piću i sa raznoraznom konkurencijom na jednom prilično 'razbarušenom' tržištu.

- Pravljenje rakije je lepo, kreativno, zanimljivo... Kod prodaje, kojoj inače nisam vičan, imate veoma veliku nelojalnu konkurenciju. Tu, osim malih zanatskih destilerija, koje su registrovane i prave odlične proizvode, imate i one iz sive zone koji proizvedu 70 ili 80 odsto od 60 miliona litara rakije koja se godišnje napravi u Srbiji. Kada vi poštujete sve standarde, od zdravstvenih nadalje, imate tehnologa, plaćate akcizu… vrlo je nezahvalno kada konkurišete nekome ko nema takve troškove a prodaje rakiju u koka-kolinoj plastičnoj boci sa fantinim čepom – kaže Nešić.

Koliko smo daleko da rakija "postane" viski?

Kada god razgovarate sa nekim ko se razume u destilovana alkoholna pića, pre ili kasnije kao tema mora da ispliva poređenje srpske rakije, posebno šljivovice, sa nekim od, u svetu priznatih pa i pomalo izvikanih, konkurentskih pića.

24sedam/Nenad Vujanović

- Naravno da ću ja, kao proizvođač, da favorizujem naše nacionalno piće ali postoje i objektivne prednosti. Prva je sirovina, ako vi pravite nešto od žitarica a s druge strane je nešto od voća, u startu je razlika u aromi ali i na kraju mora biti u ceni. Viski može da bude fantastično piće, treba to poštovati, ali i znati da je sazrevanje viskija u buradima tehnološki potpuno identično načinu na koji odležava i šljivovica. Ali ta ljubav šljivovice i hrastovog bureta daje nešto što je mnogo intenzivnijeg ukusa - ističe naš sagovornik s kojim smo razgovarali na manifestaciji Belgrade Bar Show.

Branko Nešić je uveren da je put do takvog brenda dalek, ali ne i neostvariv.

- Potrebno je da svi stanemo iza tog projekta, proizvođači sa standardima i kvalitetom, potrošači koji će promeniti svest i piti manje a bolje i skuplje, i država koja će prvima da omogući da rade bez nelojalne konkurencije. Rakija se mora poštovati, kao što Škoti ili Irci poštuju svoj viski i ne može se računati da ona bude dobra, a da košta 500 ili 600 dinara. Ako mi budemo poštovali sebe, poštovaće nas i drugi – naglašava Nešić.

A to poštovanje u svetu je veoma teško zaraditi, jer i rakija ne može lako na inostrana tržišta kao neki drugi proizvodi prehrambene i sličnih industrija.

Država već pomaže proizvođačima, kaže Nešić, sa velikim delom povrata investicije u opremu i destilerije. Pomoć bi bila dobrodošla i kod promocije i marketinga u svetu.

- Marketing rakije je specifičan jer kada kažete "rakija“ ljudi ne znaju da li je to piše iz Srbije, Hrvatske, Bugarske ili neke treće zemlje. Teško je brendirati i reklamirati kategoriju, i zbog toga sam ja zagovornik da preskočimo jedan korak i da brendiramo šljivovicu kao nešto naše. Najbolji primer je grape, što je kod nas komovica, a iza koje je u brendiranju stala država Italija kao deo kulture grape i espresa - kaže Nešić.

Nešić, čija firma izvozi rakiju na deset tržišta u svetu, kaže da je svako različito.

- Nedavno sam bio u Bugarskoj i tamo se prema rakiji ophode slično kao kod nas. Ali, potpuno je druga situacija na azijskim tržištima, gde sam pokušao da napravim franšizu „Rakia bara“, i gde preferiraju likere, eventualno medovinu a rakija i jaka alkoholna pića generalno su im strana. Prvo da se fokusiramo na Evropu, a da Ameriku pokušamo da osvojimo preko naše dijaspore. Dug je put – objašnjava sagovornik 24sedam.

Tradicija nije samo rakija, čuje se do Beča

Nešić je u „rakijskom biznisu“ od 2009 godine, i tu se našao pre svega iz ljubavi prema ovom srpskom tradicionalom piću kada je u Beogradu otvorio specijalizovani Rakia bar.

- Jedna ljubav je vodila drugoj, posao je postao jedna vrsta avanture, koja je vodila u proizvodnju i Beogradsku destileriju i eto tu smo gde smo – objašnjava Nešić.

Ali, na rakiji i Beogradskoj destileriji se nije i završilo, pošto je Branko Nešić krivac i što u Srbiji postoje „noćne pijace“.

- Prezentacija nacionalnih vrednosti nije samo rakija, jer mi volimo i domaću hranu. Pre sedam godina sam otišao u „Gradske pijace“ u Beogradu i predložio saradnju na „novom licu pijace“.

Tako je nastao projekat „Beogradski noćni market“, gde se na pijacama kao mestu tradicionalnog druženja i okupljanja, ponudilo i nešto zanimljivo i mlađim generacijama – spoj hrane, pića, umetnosti i muzike. Do sada je organizovano više od 35 noćnih marketa, posetilo ih je više od pola miliona ljudi, što iz Srbije, što iz inostranstva.

- Sada se na srpskim pijacama svašta lepo organizuje, čast nam je što smo bili pioniri a ideja se širi pa sada organizujemo i „Noći pijaca“ u Beču. Tamo će ih biti četiri ove godine, u Beogradu sedam. Nadamo se da ćemo i regionalno moći da ponudimo taj projekat udruženja "Lokalni ukusi Srbije“, jer nije to samo pijaca, to je i preduzetnička platforma za male lokalne proizvođače koji se tako promovišu a neki izrastaju i u brendove – zaključuje Nešić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi