Ulazak srpske rakije na Uneskovu listu je prvo poluvreme, sada treba zaštititi tehnologiju pravljenja i geografsko poreklo

Profesor Ninoslav Nikićević, naš najveći stručnjak za rakiju, rekao je da je presrećan što je srpska šljivova rakija uvrštena na Uneskovu listu svetske nematerijalne baštine i naglasio da sada treba uložiti napor da se zaštite tehnologija pravljenja i geografsko poreklo šljivovice.  

- Nije nimalo lako doći na Uneskovu listu, i koliko sam video, to je zasad jedino alkoholno piće na njoj. To smo uspeli iz drugog puta - prvi put smo konkurisali 2013. godine, ali je dokumentacija bila nezgrapno napisana, pa nismo uspeli - rekao je Nikićević za Tanjug. 

Naglasio je da je Srbija dobilo samo prvo poluvreme i da sada predstoji drugo poluvreme, kako bi srpska šljivovica bila zaštićena. 

- Drugo poluvreme je da zaštitimo tehnologiju i geografsko poreklo na međunarodnom nivou, jer kad nemate zaštićenu tehnologiju, druge zemlje, Hrvatska, Nemačka, Češka, Slovačka,  proizvode šljivovicu prepečenicu, a to ne sme da se radi sa konjakom, tekilom ili kalvadosom, jer je Francuska zaštitila šampanjac, kalvados, armanjak i konjak kao svoja pića - napomenuo je Nikićević. 

On je, kao naš najveći stručnjak za rakiju, naglasio da srpska šljivovica spada u sam svetski vrh kvaliteta. 

- Šljivova prepečenica je jedno od tri najsavršenija jaka alkoholna pića na svetu. Druga dva su čuveni francuski konjak i određeni tipovi škotskog malt viskija - objasnio je Nikićević. 

Dodao je da se prava šljivova rakija pravi od šljiva starih sorti požegača ili crvena ranka, ali da su pogodne i čačanske selekcije šlljive, valjevska šljiva i druge stare sorte. 

Nikićević je naglasio da se prevreli kljuk od šljive peče isključivo u bakarnom kazanu, i da se nakon dobijanjadestilata rakije on obavezno prepeče. 

- Destilat šljivovice od 65 stepeni stavite u bure od hrasta kitnjaka ili lućnjaka i mora da prođe od četiri do pet godina da bi se formirao taj plemeniti miris i aroma koje zovemo buke. Bilo je slučajeva da je i dudovo bure davalo korektan kvalitet odležavanja, ali samo kod šljivovice - istakao je Nikićević.

Dodao je kako se odležavanje obavlja u hrastovim buradima do 1.000 litara ili u bačvama čija je zapremina veća od 1.000 litara, a da se na kraju dobije prepečenica snage od 16 do 18 gradi, odnosno sa 40 do 45 procenata alkohola.   

Nikićević je objasnio da, osim šljivovog, u buradima mogu da stare još destilati od dunje, jabuke, naročito ako je dobijen iz soka kao što se pravi kalvados, zatim lozova i komova rakija.

Bonus video:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi