Majmuna ni na vidiku, foka uživa u brčkanju, slonica se šetka... Ovako izgleda zimski san u Beo Zoo vrtu (FOTO)

Sezonska pomeranja, pad temperature i sve što sa sobom donose zimski dani, stanovnici Beogradskog zoološkog vrta osete – svaka životinja na sebi svojstven način.

Dok one bogate krznom, mogu da se šetkaju napolju i po debelom minusu, druge da bi promilile iz zimovnica moraju da dobiju obroke bogate mašću, kako bi što bolje bile zaštićene.

Ipak, na tom prostoru Malog Kalemegdana, oivičenog s jedne strane zidinama tvrđave, s druge gradskim ulicama i zgradama, rođena je većina tamošnjih životinja, a neretke pridošlice stigle su i iz toplijih krajeva, drugih evropskih vrtova, pa i nisu preterano zimogrožljive.

Upravo, da nisu osetljive na minus, kao što je lav iz Afrike, potvrđuje za 24sedam, menadžer za odnose sa javnošću Beo Zoo vrta Andrej Manojlović.

– Gmizavci, zmije, kao i neke vrste ptica koje su već u zimovnicima, veoma su osetljive na hladnoću. Većini drugih životinja otvaramo vrata, pa one same biraju da li će izaći napolje ili ne – objašnjava naš sagovornik.

Oni koji sa prvim minusom beže u svoja skloništa su kenguri, a ni majmuni nisu baš ljubitelji hladnih dana.

– Oni čekaju da temperatura poraste bar do 20 stepeni, da bi izašli napolje – kaže Manojlović.

Druge životinje obično izađu, doručkuju, prošetaju se, a kada osete da je hladno same se povuku.

Kada sunce obasja Vrt dobre nade, većina životinja izmili iz svojih skloništa, i prepusti se uživanju u sunčevim zracima.

Prostor za majmune i gmizavce, ovih dana, nije dostupan za posetioce i zatvoren je zbog epidemije koronavirusa.

Od Afrike do Južne Amerike

Antilope, gazele, zebre, žirafe i nekoliko različitih vrsta ptica žive na zajedničkom prostoru u delu koji je, kako nam objašnjava Andrej, poznat kao Afrika.

– Taj deo je specifičan zato što te životinje, manje više, žive u jedinstvenom prostoru, niko nikog ne dira, svi imaju dovoljno hrane – navodi on.

Nekoliko životinjskih vrsta, sa područja Južne Amerike: tapiri, patagonijske mare, kapibare, žive složno u ograđenom prostoru. Svi tu zajedno šetaju, jedu sa “švedskog stola” i zakon jačeg ne važi, jer nema potrebe – niko nikog ne dira.

Bejbi bum, ali tek na proleće

Tokom hladnijih dana, životinje se povlače, pa prinove i nisu tako česta pojava. Ipak, sa dolaskom lepih, toplih dana proleća, kaže naš sagovornik, kreće i bejbi bum.

Trenutno najnovija prinova u Beo zoo vrtu je beba binturong. Majka se na nju nije navikla, pa o njoj vodi računa biolog: hrani je, uspavljuje, igra se sa njom…

Veseli bizoni

Šetajući kroz zoo vrt, naišli smo i na, kako je opisuju, veselu familiju bizona. Među njima je i Dušanka, bizon bele boje, što je velika retkost, jer se, prosečno, jedan takav rodi među deset miliona mladunaca.

Upravo zbog nje, Beogradski zoološki vrt je medu retkima koji mogu da se pohvale da imaju belog bizona, koji je tradicionalno sveta životinja indijanskih plemena.

Foka, koja je došla iz jednog prihvatilišta za povređene i ugrožene u Letoniji, često se krije pod vodom. Njoj hladne temperature prijaju, jer je ona navikla da roni i pod ledom.

Neprekidno, pod vodom, može da izdrži i do 20 minuta, pa je pri prvom pogledu nismo uočili, a onda se pojavila i oglasila dubokom rikom.

Pingvini 

Prostor za pingvine otvoren je prošlog leta. Prema rečima našeg sagovornika, on je kompletno nov, opremljen najboljom tehnologijom.

– Ovde se nalaze dva jata pingvina: jedno iz Beča, drugo iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Ovde su malo duže od godinu dana, a već su počeli da se pare. To znači da im prija ambijent i da im je sve ostalo potaman – kaže Andrej.

Objašnjava nam da, s obzirom na to da je u pitanju vrsta koja se zove Humboltovi pingvini, a koja naseljava Južnu Ameriku, nisu osetljivi na ovdašnju zimu.

– Uživaju, napolju su, plivaju, rone, hrane se morskom ribom. Oko 10 časova je zanimljivo i veselo kada se hrane pingvini.  Sami biraju da li će biti unutra ili ne – objašnjava on.

Zvezde Beo zoo 

Aligatora Muju, zvanično najstarijeg te vrste na svetu, nismo mogli da vidimo. Ovaj “deka”, kako ga zovu od milošte u vrtu, tokom zime je manje aktivan i često zaspi dugim zimskim snom, iako, očigledno, medo nije.

Najstarija, uz Muju, svakako je slonica Tvigi. Iako više voli toplotu i kada je zaposleni “kupaju” vodom u vrelim letnjim danima, slonica, ne beži ni od zimskih sunčevih zraka. Gledajući iz daljine, izgleda čak i maleno, pitomo, ali njena priroda je, kako nam kažu, prilično ćudljiva.

– Svi štrecaju od nje. Deluje pitomo, ali morate da budete na oprezu. Jer, kada dođu da joj daju hranu… – kaže naš sagovornik.

Po svojoj istoriji bekstava poznat je nekadašnji stanovnik vrta, šimpanza Sami. U vrt je stigao početkom 1988. godine, ali nije mu dugo trebalo da razvali rešetke, pobegne iz kaveza i prošeta se centrom prestonice. I to čak dva puta!

Snimke njegovog hvatanja prenosili su i mnogi svetski mediji.

Poseta

Broj kako domaćih tako i stranih turista pao je ove godine u odnosu na prošlu, a sve usled epidemiološke situacije koja traje od marta.

S druge strane, na godišnjem nivou, na primer, prema podacima iz 2019. godine, Beo zoo vrt poseti više od 430.000 ljudi. To ih, prema rečima našeg sagovornika stavlja u vrh turističkih destinacija u Srbiji.

Stradao u bombardovanjima

Beo zoo vrt osnovao je još 1936. tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić.

Prvi stanovnici bili su lavovi, leopardi, beli i mrki medvedi, vukovi, nekoliko vrsta majmuna, egzotičnih biljojeda i ptica.

Po osnivanju zoo vrt je obuhvatao tri i po hektara površine, da bi posle bio proširen na sedam, a zatim i na 14 hektara. Vrt je pretrpeo nekoliko bombardovanja. Naročito razarajuće bilo je ono 1944. godine, kada je i izgubio veći deo životinjskog fonda ali i sedam hektara zemljišta.

Legendarni dugogodišnji direktor Vrta Vuk Bojović, koji je tu dužnost obavljao od 1. maja 1986. pa sve do svoje smrti, u septembru 2014. godine, ostavio je veliki trag. Njemu u čast u zoo vrtu podignut je spomenik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi