Divlje deponije niču na svakom koraku: Gde se i na koji način odlaže otpad u Beogradu?

U poslednjih nekoliko godina u Beogradu se sve više gradi, doseljava se mnogo građana iz drugih delova Srbije, pa i inostranstva, a iako gradske službe konstantno rade na rešavanju problema otpada, čini se da divlje deponije u prestonici niču "kao iz vode" na svakom koraku.

Zbog toga se sve češće postavlja pitanje gde se odnosi i na koji način se odlaže otpad u prestonici.

Kako je za 24sedam objasnio Dušan Vasiljević, međunarodni ekspert za strateško planiranje u oblasti životne sredine, divlje deponije nastaju iz dva razloga.

24sedam/Goran Sivački

- Jedan razlog je što ne postoji sistemsko rešenje za građevinski otpad, a drugi je što postoji nemar koji se ne sankcioniše. To su dve stvari koje uslovljavaju haos u oblasti upravljanja otpadom u celoj zemlji, pa tako i u Beogradu - navodi Vasiljević za 24sedam.

On ističe da je potrebno da se donose propis koji će da određuje na koji način će se upravljati otpadom i koji mehanizmi će biti primenjeni, a onda da se sve to striktno sprovodi.

- Onaj ko ne poštuje propis mora biti sankcionisan. Sa druge strane, trebalo bi da postoji i podsticaj, u smislu da se taj građevinski otpad može koristiti za druge stvari, da dobije svoju tržišnu vrednost. Građani bi trebalo da imaju alternativu, u smislu da umesto što bacaju otpad gde stignu mogu nekome da ga prodaju, kako bi bila napravljena neka vrsta novog građevinskog materijala - kaže Vasiljević.

Prema važećim propisima, kazna za one koji otpad izbacuju na mestima koja nisu za to predviđena je 10.000 dinara, rekli su nedavno za 24sedam iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Preko 500 deponija sa građevinskim otpadom

Kako je za 24sedam istakao Dejan Bojović, predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, procene su da se u Beogradu na godišnjem nivou generiše čak 10 miliona tona građevinskog otpada.

- Gledajući broj izdatih građevinskih dozvola, zatim broj objekata koji se ruše, kao i količinu iskopa koji idu dve do tri etaže ispod zemlje, dolazimo okvirno do te brojke od 10 miliona tona. Na deponiji u Vinči se odlaže dva do tri miliona tona građevinskog otpada, te ne čudi što imamo toliko divljih deponija širom grada - kaže naš sagovornik.

Beoinfo

Ističe da prema procenama Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu u prestonici postoji preko 500 divljih deponija sa građevinskim otpadom.

Bojović naglašava i da građevinski otpad može da se reciklira.

- U našoj zemlji se otpad ne prerađuje, niti razvrstava. Problem je što mi nemamo kvalifikovanu radnu snagu za obavljanje tih vrsta poslova. Kod nas to može da radi ko god hoće i zbog toga imamo ovoliki problem u čitavoj toj oblasti. U Vinči pokušavaju nešto da urade, imaju jedno drobilično postrojenje, ali veliki je problem to što da bi se građevinski otpad koristio kao novi materijal mora da prođe određene hemijske, fizičke i tehničke provere i mora biti standardizovan u određenoj meri - zaključio je Bojić za 24sedam.

Gde obično nastaju divlje deponije?

Od 2014. do 2021. izdvojeno je više od 128 miliona dinara za uklanjanje divljih deponija na teritoriji grada Beograda, a u prethodnoj godini odneto je oko 7.500 kubika otpada.

Tanjug/Predrag Mitić

- U 2021. je iz budžeta Grada izdvojeno 10 miliona dinara, dok će Grad za 2022. izdvojiti 21 milion za uklanjanje divljih deponija - rekli su nedavno za 24sedam u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine.

Objasnili su da divlje deponije uglavnom nastaju na lokacijama na kojima su, neadekvatno i suprotno zakonu, ljudi počeli da istovaruju šut, građevinski otpad i zemlju iz iskopa.

- Pored navedenog otpada, na divljim deponijama uglavnom se nalazi i pomešan komunalni i kabasti otpad koji su ostavili nesavesni i neodgovorni građani i pravna lica - kažu u Sekretarijatu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi