Umesto stvaranja divljih deponija, reciklaža: Koliko je štetan građevinski otpad u Beogradu?

Gde se odnosi i na koji način se odlaže građevinski otpad u Beogradu – aktuelno je pitanje već nekoliko nedelja unazad, tačnije od kada se podigla prašina oko divlje deponije koja je nastala na lokaciji bara Reva u palilulskom naselju Krnjača.

Povodom toga, reporteri 24sedam kontaktirali su nadležne službe i pokušali da nađu odgovor na ova pitanja.

Naime, od avgusta prošle godine ekipe JKP “Zelenilo-Beograd” izbacivale su građevinski otpad i šut u okolini bare Reva, a tek nedavno, posle protesta građana, kamioni su prestali da stižu na ovu destinaciju.

Iako otpad više ne stiže u Revu, šteta je već načinjena, ogromne količine betona, stakla, šuta i armatura vidljive su na svakom koraku, a tek u daljini, po obodima ovog prostranstva, nazire se zelenilo. U blizini oboda, drveće i vegetacija sada je u jarugama, jer su naslage otpada dostigle visinu već od nekoliko metara.

Kako su za 24sedam objasnili iz Sekretarijata za inspekcijske poslove trenutno se sav građevinski otpad i zemlja iz iskopa odvozi na deponiju Vinča gde se koriste kao inertan materijal za svakodnevno pokrivanje komunalnog otpada na deponiji.

– Reč je neopasnom građevinskom otpadu koji je zapravo resurs. On se može odlagati na deponijama za komunalni otpad ili se može ponovno upotrebljavati u građevinarstvu i reciklirati – navode iz sekretarijata.

Kako dalje objašnjavaju, zbog povećane količine građevinskog otpada, pored lokacije Vinča, intenzivno se planira da se građevinski otpad reciklira i ponovno koristi kao resurs.

– Lokalnim Planom Upravljanja Otpadom grada Beograda (2021-2030), kao i prethodnim Planom za period od 2011. do 2020, građevinski otpad nije predviđen za deponovanje, već će se zemlja iz iskopa koristi za nasipanje, dok će se grubi građevinski otpad prerađivati u skladu sa Planom. Predviđena je izgradnja najmanje tri postrojenja na teritoriji Beograda radi tretmana građevinskog otpada sa ciljem dobijanja agregata, tačnije resursa – pojašnjavaju za 24sedam u sekretarijatu.

Takođe, pomenutim Lokalnim planom definisano je dostizanje cilja da se do 2029. godine 40 procenata generisanog građevinskog otpada ponovo iskoristi ili reciklira.

Godišnje se odlaže čak 1.000.000 tona otpada

Prema informacijama iz JKP “Gradska čistoća”, u Beogradu se od 2015. do 2017. u proseku generisalo oko 200.000 tona građevinskog otpada na godišnjem nivou.

Grad je predvideo da se ista količina građevinskog otpada tretira i odlaže na deponiju Vinča na godišnjem nivou.

Međutim, zbog ubrzanog razvoja grada i povećanih građevinskih radova trenutno se u prestonici generiše oko 1.000.000 tona građevinskog otpada na godišnjem nivou.

– Od ukupne količine generisanog otpada 20 procenata je građevinski otpad koji se može tretirati, ali i dalje koristiti kao agregat, dok ostalu količinu otpada čini zemlja iz iskopa i šut koji se kao neopasan i inertan materijal može koristiti za uređenje i pripremu zemljišta za dalju gradnju ili za popunjavanje depresija – navode za 24sedam u “Čistoći”.

Građevinski otpad ipak opasan?

Kako za 24sedam objašnjava predsednik Srpske asocijacije za rušenje, dekontaminaciju i reciklažu, Dejan Bojović, važno je promeniti kvalifikaciju građevinskog otpada jer on nije neopasan, kako tvrde iz Sekretarijata za inspekcije poslove, već spada u kategoriju opasnih, posebno kada je u mešanom stanju.

– Ne smemo zanemariti činjenicu da u Beogradu postoji veliki broj divljih deponija i smetlišta, kao i da sav otpad dolazi u mešanom stanju. U zapadnim zemljama otpad se razvrstava na mestu nastanka, dok kod nas to nije slučaj. To je najbolje i najefikasnije rešenje – ističe Bojović.

Pročitajte još

“Građevinskim otpadom sahranjuju živu šumu”: Šta se dešava na području bare Reva? (FOTO+VIDEO)

Ada Huja – tempirana ekološka bomba: Jedan od najlepših delova Beograda postao divlja deponija

Kako kaže, problem odlaganja otpada može da se reši samo zakonskom regulativom.

– Ovom tematikom bi trebalo da se bave nezavisne institucije koje bi vodio kvalifikovan kadar. Komunalni otpad bi morao biti energent – može da se pretvori u električnu ili toplotnu energiju, dok građevinski mora da bude resurs koji bi se dalje upotrebljavao u sektoru gradnje – objašnjava naš sagovornik.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi