Potresno pismo iz zagrebačke bolnice: Pacijenti ne dobijaju hranu i lekove, leže goli, lekari ih ne čuju...

Koronavirus je ozbiljno zahvatio Hrvatsku, gde je u ponedeljak oboren neslavan rekord po broju preminulih u jednom danu, a on iznosi 15.

Uz to, sada već oko hiljadu i više ljudi na svaka 24 sata nađe se u registru zaraženih, dok je zdravstveni sistem pred pucanjem.

Dokaz tome je i pismo iz KB Dubrava u Zagrebu, odakle je jedna doktorka rešila da piše redakciji “Jutarnjeg lista”, a posle čijeg objavljivanja je tamošnje Ministarstvo zdravlja reagovalo slanjem inspekcije u tu ustanovu.

Pismo prenosimo u celosti:

U proteklih pet radnih dana u mojim smenama u trajanju od osam do 16 časova preuzela sam između 30 i 40 bolesnika i od toga sam lično otpustila 10. Ne prijavljujem umrle bolesnike tokom moje službe.

Bez obzira na veliki lični trud koji sam uložila u zbrinjavanje bolesnika, smatram da oni nisu adekvatno zbrinuti, te da im nije pružena odgovarajuća potrebna pomoć koja nije posledica mog ličnog angažmana i truda.

Međutim, budući da se nije rešio gotovo niti jedan problem na koji sam ukazala, mogu jedino zaključiti da nijedna osoba nije odgovorna za navedenu problematiku, te da za sve nastale posledice lično odgovaram, a ne smatram se krivom.

Na kolicima iz kuhinje ne dođe tanjir sa imenom pojedinih bolesnika iz nepoznatog razloga. U nekoliko navrata sam nazvala našu kuhinju i apelovala na problem, na šta je odgovoreno da će obrok doći. Budući da sam zbog “potrošnje” opreme morala napustiti prostore respiratornog centra, nazvala sam sestre koje su ostale na odeljenju, međutim, njima nije poznato da li je bolesnik dobio ili nije dobio ručak.

Ja lično ne poznajem sestre i medicinske tehničare s kojima sam u smeni niti postoji adekvatno predstavljanje i raspoznavanje osoblja, niti mogu po bolnici da tražim ljude koji bi mogli da potvrde da li su bolesnici jeli. Sutradan u vizitama pacijenti potvrđuju da obrok nisu dobili, a isto navode i drugi po sobama.

Bolesniku je izmeren GUK 3,8. Smatram da nisam odgovorna za potencijalno narušeno zdravlje bolesnika i loš ishod lečenja uzrokovan neadekvatnom prehranom bolesnika na koju ne mogu da utičem niti osećam da moji individualni apeli nadležnim službama rešavaju ovaj problem na svakodnevnom nivou.

Pacijentkinja u dobi od 84 godine dovedena je iz doma u pidžami koja je nakon nekoliko dana skinuta s bolesnice jer je bila prljava, i ona je 72 sata provela gola u sobi s još tri bolesnika i tri bolesnice, izložena stalnim pogledima.

Krevet navedene bolesnice nalazi se uz vrata sobe i tokom dva dana su se kraj tih vrata izvodili radovi izgradnje novih vrata prema objektu B, pa je neprestano bila izložena spoljnoj temperaturi.

Preko 20 telefonskih poziva sam uputila da se bolesnici omogući donirana majica i spavaćica, međutim, bolesnica ih je dobila četvrtog dana hospitalizacije. Kao i u gore navedenim slučajevima, smatram da posledice toga nisu moja pravno-medicinska odgovornost.

S obzirom na to da na sobama ne postoji zvono/alarm, a zbog opreme koju nosim ne mogu dobro čuti, ne čujem bolesnike koji dozivaju, i smatram da u slučaju da bolesnik zove u pomoć i da zbog mog nereagovanja bude trajna posledica na zdravlje nisam službeno kriva.

Za kraj, s obzirom na izmene sestara i tehničara, za razliku od uobičajenih vizita na odeljenju, ne postoji vizita sa sestrama (do jučerašnjeg dana 22. 10. 2020), ne postoji prenos informacija o bolesnicima niti potvrda kakav je bolesnik i da li je dobio terapiju. Od bolesnika sam obaveštena da nisu dobili terapiju. Isto potvrđuju osobe koje s tim ljudima dele sobe.

Zaključno, smatram da u ovim uslovima rada bolesnicima nije pružena adekvatna medicinska pomoć, te da su narušena njihova prava. Za isto se ne smatram pravno medicinski odgovornom i u slučaju tužbi od strane porodica ili samih bolesnika, mislim da nisam pravno zaštićena.

S obzirom na to da mi je sloboda savesti garantovana članom 18. Opšte deklaracije o pravima čoveka, a po čl. 47. Ustava Republike Hrvatske (Narodne novine, pročišćeni tekst, broj 56/90, 135/97, 8/98, 113/00, 124/00, 28/01, 41/01, 55/01, 76/10, 85/10, 05/14), imam zagarantovano pravo na priziv savesti, skladno Hipokratovoj zakletvi, smatram da bolesnicima zbog tehničkih uslova u kojima radim ne pružam potrebnu medicinsku pomoć, nisam odgovorna za potencijalno nepoželjne ishode lečenja – ističe ova doktorka iz KB Dubrava.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi