Evropska unija ograničava političke reklame na internetu: Kako će se to odraziti na tehnološke gigante i šta se tačno time postiže

Evropska unija se u poslednje vreme posebno posvetila regulisanju uslova korišćenja onlajn prostora, pa je Evropska komisija u četvrtak objavila nove predloge koji imaju cilj da primoraju tehnološke gigante kao što su "Fejsbuk" i "Gugl" i lokalne političke partije da objave detaljne izveštaje o načinu na koji ciljaju glasače plaćenim reklamama. U suprotnom će se, prema rečima dva zvaničnika, suočiti sa ozbiljnim novčanim kaznama.

Portal "Politiko" došao je u posed nacrta pravila povezanih sa Zakonom o digitalnim uslugama, koji ima cilj da nadzire sadržaj i plasiranje proizvoda širom interneta. Najveće svetske kompanije u čijem su vlasništvu društvene mreže moraće da prate na koji način političke grupe koriste njihove usluge kako bi se precizno odredile poruke koje dobijaju korisnici interneta i da bi se stekao uvid u to imaju li one dodira sa osetljivim podacima i seksualnom orijentacijom. 

Takozvano mikrotargetiranje, to jest usmeravanje određenih oglasa prema odabranom broju ljudi, neće biti zabranjeno. Ipak, zvaničnici EU nadaju se da će novi predlozi zaštititi države članice od zloupotreba na društvenim mrežama i sprečiti strane vlade da političkim oglašavanjem seju neslaganje i nepoverenje među lokalnim biračkim telom.

Očekuje se da će ovi predlozi otežati pomenutim platformama i političkim akterima da koriste složene alate kojima najčešće upravlja veštačka inteligencija sa ciljem usmeravanja mišljenja birača u željenom pravcu.

- Uverena sam da "mikrotargetiranje", zasnovano na rasi, religiji, seksualnoj orijentaciji i drugim osetljivim podacima, treba da bude zabranjeno - istakla je potpredsednica Evropske komisije Vera Jourova na prošlonedeljnom Evropskom poslovnom samitu.

Pravila još treba da odobre Evropski parlament i države članice, a konačni predlozi verovatno će postati zakon uoči sledećih izbora za Evropski parlament 2024. godine.

Vera Jourova; AP Photo/Virginia Mayo, Pool

Objava predloga označava poslednji prodor Brisela u digitalni svet, pored predloga za kontrolu konkurencije, poznatog kao Zakon o digitalnim tržištima, i Zakona o digitalnim uslugama, koji će zemlje članice EU odobriti 25. novembra.

Malo je verovatno da će glasači videti razliku

Brisel želi da zabrani najneprikladnije političke reklame, ali ove plaćene poruke i dalje će se pojavljivati na društvenim mrežama.

Zvaničnici EU nisu potpuno zabranili ovo vrstu oglasa, tako da će tokom kampanje za nacionalne izbore u Francuskoj sledeće godine i uoči izbora za Evropski parlament 2024. političke grupe i lobističke firme i dalje moći da koriste društvene medije kako bi uticali na potencijalne birače.

Fokusirajući se na političke oglase (dok Zakon o digitalnim uslugama obuhvata sav onlajn sadržaj, uključujući ilegalni materijal i dezinformacije), stručnjaci upozoravaju da do građana EU i dalje mogu da dopiru ostrašćene poruke, pošto nesponzorisani materijal nije tema novih predloga.

Nove obaveze za tehnološke gigante

"Fejsbuk", "Gugl" i kompanije slične njima suočiće se sa novim zahtevima za transparentnost, uključujući obavezno naglašavanje oglasa koje su platile političke stranke, aktivisti i druge grupe. Kompanije već dobrovoljno pružaju takve informacije putem onlajn baza podataka koje se mogu pretraživati, ali bi, ukoliko predlozi Komisije budu prihvaćeni, bile obavezne na to.

Profimedia/Pixabay

Informacije koje bi morale da budu otkrivene obuhvataju iznos potrošen na političke oglase, način na koji se uticalo na njihovo širenje i deljenje i informacije o podacima koji se koriste za lociranje potencijalnih pristalica. Osim toga, kompanije će biti dužne da izvrše procene o tome kako politički oglasi utiču na izbore u određenim zemljama i da naznače kako političke grupe koriste svoje mreže za direktnu komunikaciju sa biračima.

Najdrastičnije novo ograničenje biće zabrana korišćenja takozvanih osetljivih podataka kao što su nečija politička ili verska uverenja za "mikrotargetiranje". "Meta", "Fejsbukova" matična kompanija, objavila je 9. novembra da će prekinuti ovu praksu, iako grupe i dalje mogu da usmeravaju oglase ka ljudima pomoću drugih alata za "targetiranje", kao što su imejl ili lokacija korisnika.

Političke stranke na udaru

Na sličan način biće podrobnije ispitano kako se Evropljani "targetiraju" političkim oglasima Evropske narodne stranke, Obnovljene Evrope i drugih političkih grupa u EU. Biće zahtevano da se javnosti otkrije koji podaci se koriste da bi se birači "targetirali" onlajn, a biće uvedena i ograničenja u praksi mikrociljanja.

Mnoge političke grupe u velikoj meri oslanjaju se na oglašavanje na društvenim mrežama, ali su se suočile sa poteškoćama uoči izbora za Evropski parlament 2019. zbog ograničenja tehnoloških kompanija koja sprečavaju političke grupe iz jedne zemlje EU da plaćaju oglase koji se prikazuju u drugoj.

Pixabay

Ta pitanja su naknadno rešena, ali sada članovi Evropskog parlamenta ne mogu da se usaglase po pitanju većih ograničenjima na polju onlajn oglasa, kako putem novih predloga, tako i putem Zakona o digitalnim uslugama. Oni sada imaju priliku da procene kako bi njihove političke grupe potencijalno mogle da budu sputane u kupovini plaćenih oglasa širom bloka.

Problem definicije

Komisija je odlučila da napravi jedinstvenu definiciju onoga što čini politički oglas. To uključuje poruke političara i političkih grupa, kao i oglase zasnovane na temama koje su povezane sa određenim zakonima ili izborima.

Malo je verovatno da će zemlje poput Mađarske i Poljske, koje su već besne na Brisel zbog primetnog mešanja u njihovu unutrašnju politiku, biti saglasne sa tim da EU odlučuje šta predstavlja politički oglas u nekoj zemlji, iako aktivisti ističu da je jedinstvena definicija na nivou Evropske unije ključna za izbegavanje situacija u kojima bi određene vlade nepravedno suzbijale plaćene poruke u kojima se kritikuju aktuelni politički lideri neke zemlje. Ipak, sprovođenje novih pravila političkog oglašavanja biće na nacionalnim regulatorima

Uticaj na države van EU

Zvaničnici Evropske unije nadaju se da će novi predlozi u vezi sa političkim oglasima pokrenuti druge države da na sličan način spreče širenje neadekvatnih plaćenih poruka uoči nacionalnih izbora.

Pixabay

Uoči prošlogodišnjih predsedničkih izbora u SAD, "Fejsbuk" i "Gugl" su obustavili prikazivanje političkih reklama, iako je ta zabrana trajala samo nekoliko meseci. Druge zemlje, uključujući Brazil i Indiju, sprovodile su, sa druge strane, koordinisane političke reklamne kampanje usmerene na glasače često na način koji izaziva podele.

Ukoliko Brisel uspe u tome da se ova pravila poštuju i ako to urodi plodom, druge države bi mogle da pokušaju da urade isto, jer u mnogim zemljama sveta postoji problem koji se tiče političkog oglašavanja na društvenim mrežama.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi