Tihi ubica hara Australijom i preti da uništi koale, a klimatske promene samo pogoršavaju situaciju

Tihi ubica širi se kroz Australiju i preti da ugrozi tamošnju populaciju koala, a reč je o seksualno prenosivoj bolesti hlamidiji.

U pitanju je bakterija od koje godišnje oboli 100 miliona ljudi širom sveta, a ukoliko se ne tretira može da dovede do neplodnosti.

Kada je reč o koalama, hlamidija može prouzrokovati slepilo i bolne ciste u njihovom reproduktivnom sistemu, što takođe može dovesti do neplodnosti, ali i smrti.

Da stvar bude gora, antibiotici koji se koriste u lečenju mogu koalama da unište i delikatnu crevnu floru, zbog čega mnoge gladuju do smrti, iako su bile izlečene.

Bolest se veoma brzo širi.

AP Photo/Rob Griffith, File

Hlamidija je 2008. godine bila slabo rasprostranjena, među oko 10 odsto koala u Ganedi, ruralnom gradu na severoistoku Novog Južnog Velsa. Do 2015. godine, brojke su narasle na 60 odsto, a danas je 85 odsto koala pogođeno ovom bolešću.

- Kada pogledate, to više nije održiva populacija zbog neplodnosti. Skoro svaka ženka koja se razboli postane neplodna kroz godinu dana, najviše dve... Čak iako prežive, ne razmnožavaju se - poručio je Mark Krokenberger, profesor veterinarske patologije na Univerzitetu u Sidneju.

Stručnjaci kažu da slika koja postoji u Ganedi vlada širom Australije, ugrožavajući populaciju životinja koje su već dovoljno ranjive zbog čestih požara i gubitka staništa usled nestanka šuma.

Naučnici se nadaju da će se razviti vakcine protiv hlamidije kako bi se zaštitile životinje.

- Ukoliko vakcinacija ne bude urodila plodom biće to lokalizovano izumiranje - dodao je Krokenberger.

Da li su koale ugrožene u Australiji?

Koale, ljubitelji eukaliptusa, svojevrsni su simbol Australije. Međutim, njihov opstanak je ugrožen na mnogo načina. Osim bolesti, torbarima preti nestanak staništa, a često ih napadaju divlji psi ili ih udaraju automobili na putevima.

Okarakterisane su kao ranjive na Crvenoj listi IUCN-a, a u pitanju je najpoznatiji svetski spisak ugroženih vrsta. Procenjuje se da ih u divljini ima između 100.000 i pola miliona, ali iz Fondacije australijskih koala kažu da ih je oko 58.000.

Baš zbog velikih neslaganja u brojkama, australijska vlada je odvojila prošle godine dva miliona dolara kako bi se utvrdilo koliko ih je tačno ostalo.

Oakbank Balhannah CFS via AP, File

Tokom razornih požara 2019. godine, broj im se drastično smanjio, a skoro tri milijarde životinja je uginulo ili je bilo primorano da potraži novo stanište. Među njima je i više od 60.000 koala koje su stradale, izgubile habitat ili zadobile ozbiljne povrede od dima, vatre i nesnosnih temperatura.

Sredinom ove godine preporučeno je da njihov status bude promenjen u "ugrožene", u Kvinslendu, Novom Južnom Velsu i teritoriji australijske prestonice. Prema određenim izveštajima, za samo 20 godina populacija im se prepolovila.

Kako se širi hlamidija?

Kako je bolest počela da se širi, pitanje reprodukcije nije bilo nikada toliko važno. Postoje dve varijante ove bolesti kod koala od kojih je jedna, chlamydia pecorum, skoro u potpunosti odgovorna za najveći broj ozbiljnih slučajeva.

Pretpostavlja se da je opasniji soj mogao doći od domaće stoke koju su evropski kolonizatori doveli u Australiju u 19. veku.

Bolest se širi kroz razmnožavanje i društvenu interakciju koja je povezana sa parenjem, a bebe koale mogu da se zaraze preko majki.

Prema studiji Univerziteta u Sidneju, stope zaraze u pojedinim zajednicama koala u Kvinslendu, Novom Južnom Velsu i Viktoriji mogu biti 100 odsto, što znači da su potpuno neplodne.

Izveštaj iz marta 2018. godine pokazao je da je tokom četiri godine pregledana 291 koala, a 18 odsto njih je uginulo od hlamidije ili srodnih komplikacija.

Nakon napada drugih životinja, to je bio drugi najveći uzrok smrtnosti kod koala.

Klimatske promene čine situaciju još gorom

Australiju ne samo da pogađaju razarajući požari, suša i toplotni talasi, već čitava klimatska kriza koale čini još više podložnim bolestima.

Stručnjaci kažu da je zemlja već toplija za 1,44 stepen u odnosu na temperature iz 1910. godine.

Kada su torbari suočeni sa toplim vremenskim prilikama, sušom i slično, hlamidija se širi brže kroz populaciju.

Njihovi hormoni stresa rastu zbog surovih uslova koji vladaju u životnoj sredini, tako da zaraza postaje ozbiljan problem.

Nestanak staništa i klimatske promene čine da koale budu hronično pod stresom, što razara njihov imuni sistem.

Profimedia

Ima li rešenja?

Piter Tims, profesor mikrobiologije na Univerzitetu Sunčane obale u Australiji, poslednjih 10 godina radi na razvitku vakcine. Ona se testira na koalama kako bi se zaštitile od ozbiljnih infekcija.

Testiraju se grupe od po 20 ili 30 koala, a aktuelno testiranje je najveće do sada - uključuje 400 jedinki.

Pojedine koale se vakcinišu kad ih dovode u veterinarske bolnice, dok se druge vakcinišu u okviru napora očuvanja njihove populacije.

- Znamo da vakcina može da smanji nivo zaraze. Ne smanjuje ga na nulu, nijedna vakcina to ne može, ali značajno smanjuje infekciju - rekao je Tims.

Ipak, kako je naglasio, teško je nadgledati širenje bolesti kroz populaciju u divljini.

Naučnici se nadaju da će moći da zaustave širenje zaraze na nove domaćine kako bi se održala populacija koja može da se razmnožava.

- Takođe, nadamo se da populacija koja nije pogođena, kada se vakciniše može da bude otpornija na infekcije - rekao je Krokenberger, koji učestvuje u odvojenom testiranju vakcina.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi