Poljska kao „rupa u zakonu" Evropske unije: Oko čega se spore Varšava i Brisel

Ustavni sud Poljske doneo je u četvrtak presudu da su pojedini članovi povelje Evropske unije neustavni u toj zemlji. Na taj način osporeno je ključno načelo evropskih integracija.

Premijer ove zemlje Mateuš Moravjecki pozdravio je ovu odluku putem Fejsbuka, bez obzira na to što je ona zaoštrila ionako napete odnose između Varšave i Brisela, zbog čega je Evropska komisija izrazila ozbiljnu zabrinutost.

- Želimo zajednicu u kojoj se svi poštuju, a ne grupe koje su jednake, dok su druge više jednake. To je naše društvo, to je naša Unija. Poljska želi takvu Uniju i stvoriće takvu zajednicu. Mi imamo ista prava kao i druge država i želimo da se ona poštuju. Mi nismo nepozvani gost u Evropskoj uniji i zato ne dozvoljavamo da nas tretiraju kao drugorazrednu državu - napisao je on na Fejsbuku, naglasivši da Poljska želi da ostane u „evropskoj porodici".

Poljska vlada, koju predvodi stranka Pravo i pravda (PiS), spori se sa Evropskom unijom oko niza pitanja koja se tiču sudova, slobode medija, prava žena na abortus i LGBT prava. Zbog toga je Moravjecki zatražio da Ustavni sud ustanovi da zakoni EU imaju primat nad poljskim ustavom.

Problem je nastao zbog pritisaka iz EU koji su bili reakcija na promene koje je PiS uneo u pravosudni sistem zemlje, dok su zvaničnici vladajuće stranke sve vreme isticali da zakon države članice po prirodi stvari treba da bude iznad zakona Unije, sa čim se složio i Ustavni sud.

- Primat ustavnog prava nad drugim izvorima prava proističe direktno iz Ustava Republike Poljske. Danas je to (još jednom) jasno potvrdio Ustavni sud - napisao je na Tviteru portparol vlade Pjotr Miler.

Ursula fon der Lajen (dole) i Mateuš Moravjeci (gore desno); Tanjug/AP photo

Kritičari su odmah upozorili da osporavanje supremacije prava EU ne ugrožava samo budućnost budućnost Poljske u EU, već i stabilnost celog bloka. Evropska unija reagovala je optuživši vladu Poljske za politizaciju poljskih sudova, uključujući i Ustavni sud.

- Zakoni Evropske unije imaju primat nad nacionalnim zakonima članica EU i to je stub oslonac evropskog bloka - izjavio je šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj.

Reakcije drugih zemalja članica

Moravjecki je zatražio istragu kako bi proverio može li Brisel da spreči Varšavu da reorganizuje svoje pravosuđe. Kritičari, sa druge strane, kažu da takav potez predstavlja prepreku za potpunu integraciju evropskog prava u Poljskoj.

Ministar spoljnih poslova Luksemburga Žan Aselborn poručio je da se Poljska Vlada „igra vatrom". 

- Primat evropskog prava od suštinskog je značaja za integraciju Evrope i zajednički život u Uniji. Ako se ovaj princip prekrši, Evropa kakvu poznajemo, ona koja je izgrađena na Rimskim ugovorima, prestaće da postoji - upozorio je on.

Viktor Orban i Mateuš Moravjecki; Tanjug/AP photo

Francuska je otišla korak dalje, pa je njen ministar za evropske poslove Klement Bon pomenuo i mogućnost uvođenja sankcija Poljskoj zbog „napada na blok", rekavši da ovaj potez Poljske predstavlja „de fakto rizik od izlaska iz Evropske unije".

Oko čega se glože Brisel i Varšava

Evropska unija optužila je PiS zbog uvedenih reformi, tvrdeći da one urušavaju pravosudni sistem i uslovila je paket pomoći namenjen Poljskoj, u iznosu od 57 milijardi evra, prihvatanjem vladavine prava EU.

Komesar za ekonomiju EU Paolo Đentiloni rekao je prošlog meseca da bi ishod slučaja mogao da se odrazi na isporuku ovih sredstava, što je Varšava nazvala „ucenom“.

Brisel i Varšava su se sporili i zbog politike Poljske prema LGBT osobama. Evropska komisija zapretila je da će sankcionisati Poljsku zbog nekoliko gradova i lokaliteta u duboko konzervativnoj, katoličkoj zemlji koji su se proglasili „zonama bez LGBT osoba“. Komisija je već odlučila da obustavi finansiranje ovih jurisdikcija, a neki su povukli svoje izjave i odluke kako bi nastavili da dobijaju novac.

Tanjug/AP photo

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen počela je da sastavlja plan da se na nivou celog bloka priznaju istopolna partnerstva, a zločin iz mržnje učini krivičnim delom prema zakonu EU.

To bi bilo moguće samo ako bi sve države članice prihvatile da su zakoni EU iznad nacionalnog prava, što nije slučaj kada je u pitanju Poljska.

Brisel se oštro protivi odluci Ustavnog suda Poljske, a iz Evropske komisije su poručili da su „ozbiljno zabrinuti" zbog presude i insistirali na tome da „pravo EU ima primat nad nacionalnim pravom, uključujući ustavne odredbe".

Komisija je dodala da „neće oklevati da iskoristi svoja ovlašćenja iz ugovora kako bi zaštitila jedinstvenu primenu i integritet prava Unije“.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi