Ko je trijumfovao na izborima na Tajvanu? Amerika je odahnula, ali je pobedu izgleda odneo Peking

Obim trgovine između dve strane Tajvanskog moreuza u 2023. iznosio je 268 milijardi dolara. To znači da je Tajpej trgovao više sa svojim glavnim protivnikom, Pekingom, nego sa svojim glavnim saveznikom Vašingtonom.

Isto tako, za kinesko poslovanje Tajvan je bio važnija strana od ključnog državnog strateškog partnera - Rusije.

Ove je važno za razumevanje trenutnog odnosa između dva dela Kine. Neraskidivo ih povezuju ne samo zajednički jezik, istorija i kultura, već i stotine hiljada trgovinskih i proizvodnih ugovora, što se može pokazati kao odlučujući faktor u dugotrajnoj borbi za ostrvo između velikih sila.

Slabašni trijumf

Izbori na Tajvanu 13. januara ništa nisu promenili. Osim pobede proameričkog kandidata Laj Čing Tea (koji je osvojio više od 40 odsto glasova), parlamentarni izbori su otkrili poraz vladajuće Demokratske progresivne stranke, koja je izgubila većinu i deset mesta u Zakonodavnom juanu (nosiocu zakonodavne vlasti i jednodomnom narodnom predstavništvu na Tajvanu) u korist konvencionalno „prokineske“ partiji Kuomintang.

Rezultati izbora poremetili su odnos moći na ostrvu, što sugeriše da glavna bitka između Vašingtona i Pekinga oko Tajvana tek predstoji.

AP Photo/Chiang Ying-ying

Međutim, SAD imaju samo jednu neospornu prednost u ovom ratu - sposobnost da snabdeju svog „partnera" oružjem i odbrambenim sistemima u očekivanju sukoba.

Kina, s druge strane, ima mnogo više uticaja. Stoga, u narednim godinama, Peking neće pokušavati da reši tajvanski problem vojnim putem: naprotiv, pokušaće da američku „Pirovu pobedu“ 13. januara pretvori u konačni poraz SAD na sledećim izborima na ostrvu, smatra doktor Kiril Babajev, direktor Instituta Kine i savremene Azije na Ruskoj akademiji nauka, profesor Finansijskog univerziteta i zamenik predsednika Predsedništva Nacionalnog komiteta za istraživanja BRIKS-a.

U prvim postizbornim komentarima pobednički kandidat Laj (koji zvanično neće postati predsednik do maja) govorio je na miran način o Pekingu i kinesko-tajvanskim odnosima, ne pokušavajući ni na koji način da pokaže želju da jednostrano proglasi nezavisnost ostrva.

Američki lideri su takođe govorili u istom duhu, ističući da nameravaju da razvijaju samo „neformalne“ odnose sa Tajvanom i da si dalje vode principom „Jedne Kine“.

AP Photo/Jorge Saenz

Posledica toga je što je Tajvan je sada svestan da je put ka nezavisnosti ćorsokak, jer nijedan od najbližih saveznika Tajpeja neće podržati taj potez ili priznati postojanje „alternativne Kine“.

Na korak do rešenja zbog straha od sukoba

Put održavanja statusa kvo je, s druge strane, nestabilniji, jer će opasnost od oružanog sukoba između SAD i Kine visiti nad Tajvanom, a u tom slučaju ostrvo rizikuje da izgubi čitavu ekonomiju i nekoliko hiljada života svojih građana.

Jedina opcija za Tajvan na duži rok, smatra Babajev, jeste kompromis sa kontinentalnom Kinom - neka vrsta punopravnog aranžmana koji će omogućiti ostrvu da održi način života i ekonomski sistem na koji je naviklo, i koji će omogućiti Pekingu da pitanje ponovnog ujedinjenja smatra zatvorenim, ili barem sa jasnim, iako udaljenim, rešenjem.

Hongkong može delimično da posluži kao model za takvo rešenje, ali u slučaju Tajvana, kompromis će verovatno biti znatno blaži. Peking i Tajpej bi mogli da se dogovore oko mape puta za ponovno ujedinjenje do 2049. godine - čime bi se okončao vekovni ciklus konfrontacije. Taj plan bi mogao da dovede do savezne države po uzoru na EU ili Rusiju i Belorusiju.

AP Photo/Chiang Ying-ying

Takav ishod bi bio dobar za sve Kineze sa obe strane moreuza, jer bi otklonio svaki rizik od oružanog sukoba ili „neprijateljskog preuzimanja“ Tajvana od strane NRK. Upravo od ovakvih ishoda strahuju svi oni koji su 13. januara glasali za Laja.

Samo jedna zemlja bila bi u izuzetno nepovoljnom položaju zbog takvog aranžmana preko moreuza, a to su SAD. Vašington je previše uložio u doktrinu obuzdavanja Kine, u formiranje lanca vojnih i političkih saveza oko svojih granica i odbrambenog pojasa na samom Tajvanu da bi izgubio ovaj „nepotopivi nosač aviona“.

- Amerikanci će učiniti sve što je u njihovoj moći da se suprotstave bilo kakvom sporazumu između dva dela Kine, kakav god on bio - istakao je Babajev za ruski portal Izvestija, dodajući:

- Pokušaji da se Tajvan udalji od kineskih obala i približi američkoj obali geografski su besmisleni. Kako ekonomska moć Pekinga raste, značaj kinesko-tajvanskog ekonomskog odnosa samo će se povećavati (čak i ako je bilateralna trgovina privremeno opala 2023). Status kvo koji se Vašington toliko borio da sačuva zapravo je povoljniji za Kinu.

Čini se da će se predsednik Lai Čing Te pokazati kao mnogo uravnoteženiji političar od odlazeće liderke Caj Ing Ven. Ako je to slučaj, moglo bi se dogoditi da je na izborima 13. januara zapravo pobedio Peking, a ne Vašington.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi