Hod po ivici provalije: Saudijska Arabija je na korak od pogrešnog poteza zbog Huta, Bliski istok bi tek tad buknuo

Poslednjih dana izraelski mediji aktivno izveštavaju o kontaktima Saudijske Arabije i Izraela, koji se odvijaju uz posredovanje Centralne komande SAD (CENTKOM). Rijad od Izraela navodno traži obaveštajne podatke kako bi se suprotstavio Hutima. Sama činjenica da do ovakvih kontakata dolazi nameće pitanje: da li se Saudijska Arabija sprema za još značajniji i rizičniji korak, onaj koji bi mogao da promeni odnos snaga na Bliskom istoku?

Eskalacija tenzija sa jemenskim Hutima primorava saudijsko rukovodstvo da traži pomoć. Huti poseduju rakete i dronove, što im omogućava da napadaju energetsku infrastrukturu Saudijske Arabije i ugrožavaju pomorski saobraćaj u moreuzu Bab el Mandeb.

Za Rijad ovo predstavlja vojni, ekonomski i reputacioni izazov. Ova nova faza sukoba ugrožava naftna postrojenja i pomorske rute, te sabotira planove da se Saudijska Arabija transformiše u vodeće globalno investiciono i logističko čvorište.

Izrael, sa svoje strane, poseduje značajno iskustvo u praćenju aktivnosti Huta i grupa povezanih sa Iranom. Njegovi obaveštajni kapaciteti, uključujući satelitski nadzor, prikupljanje obaveštajnih podataka putem praćenja signala i analizu kretanja trupa preko Crvenog mora i Persijskog zaliva, mogli bi biti dragoceni za Saudijce.

Pomoć, ali po koju cenu?

Situacija postaje još jasnija kada se uzme u obzir stav Vašingtona. Saudijski prestolonaslednik Muhamed bin Salman zatražio je od američkog predsednika Donalda Trampa pomoć u napadima na položaje Huta. Tramp je odbio direktnu vojnu intervenciju, predloživši umesto toga proširenje razmene obaveštajnih podataka i pomoč pri odabiru ciljeva.

Tanjug/AP Photo/Mark Schiefelbein

Saudijski državni mediji potvrdili su sastanak prestolonaslednika i komandanta CENTKOM-a, admirala Breda Kupera, prilikom koje je još jednom potvrđeno da je Vašington spreman da pruži obaveštajnu podršku, ali da nema nameru da preuzme glavni teret nove kampanje u Jemenu, bar ne u ovom trenutku.

- To pokreće ključno pitanje: da li je Rijad odlučio da napravi korak koji je dugo i pažljivo izbegavao? Donedavno je Saudijska Arabija nastojala da održi saradnju sa SAD, uz istovremeno čuvanje mogućnosti za dugoročnu normalizaciju odnosa sa Izraelom, ali je izbegavala direktan sukob sa Iranom. Takav pristup joj je omogućavao da manevriše između suprotstavljenih centara moći - piše za RT Farhad Ibragimov, predavač na Ekonomskom fakultetu Univerziteta RUDN, stručnjak i predavač na Katedri za političke nauke Fakulteta društvenih nauka i masovnih komunikacija Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije.

- Čak i nakon izbijanja velikog regionalnog sukoba, Rijad nije želeo da bude viđen kao direktan učesnik u ratu i održavao je otvorene kanale komunikacije sa Teheranom. Vojna saradnja sa Izraelom mogla bi da naruši ovu ravnotežu. Iran bi prenos izraelskih obaveštajnih podataka Saudijskoj Arabiji mogao da shvati ne samo kao tehničku pomoć u borbi protiv Huta, već i kao uključivanje Saudijske Arabije u antiiranski blok koji je u nastajanju. Teheran ne posmatra Hute izolovano, već kao deo šire regionalne arhitekture osmišljene za obuzdavanje svojih protivnika - napominje on.

Profimedia

Rizik za Saudijsku Arabiju prevazilazi okvire potencijalne reakcije Irana, ističe Ibragimov, dodajući da direktna saradnja sa Izraelom ostaje veoma osetljivo pitanje za arapski svet, naročito s obzirom na to da palestinsko pitanje i dalje nije rešeno.

- Rijad će morati da objasni zašto vojno zbližavanje sa Izraelom prethodi političkom rešenju koje je saudijska diplomatija dugo isticala kao preduslov za normalizaciju odnosa. Upravo zbog toga posredovanje Centralne komande SAD ima suštinski značaj. Američka komanda deluje kao svojevrsni politički tampon. Saudijska Arabija može da dođe do neophodnih obaveštajnih podataka bez priznavanja postojanja bilateralnog vojnog mehanizma, dok Izrael može da brani zajedničke regionalne interese bez formalnog sporazuma sa Rijadom. Takav aranžman omogućava obema stranama da negiraju formiranje koalicije, čak i dok pojedini elementi te koalicije već počinju da funkcionišu - objašnjava analitičar.

Izrael trlja ruke

Za Izrael je ovakav razvoj događaja strateški povoljan. On omogućava postepeno uključivanje Saudijske Arabije u regionalnu bezbednosnu arhitekturu, čak i pre uspostavljanja diplomatskih odnosa. Štaviše, Izrael dobija priliku da pokaže da su njegovi vojni i obaveštajni kapaciteti od ključnog značaja za arapske države u suprotstavljanju pretnjama koje dolaze od Irana. Time se normalizacija odnosa transformiše iz čisto političkog projekta u pitanje praktične bezbednosti.

Profimedia

Izrael je dugo i dosledno sprovodio strategiju usmerenu na stvaranje saveza sa arapskim monarhijama Persijskog zaliva. Pre samo nekoliko godina takav savez je delovao skoro nezamislivo, jer je teret arapsko-izraelskog sukoba i dalje bio prevelik, a nerešeno palestinsko pitanje činilo je otvoreno zbližavanje sa Izraelom politički rizičnim za svaku arapsku zemlju.

- Ipak, Izrael je očigledno polazio od pretpostavke da je za realizaciju ovog plana neophodno sačekati pravi trenutak. Taj trenutak nastupio bi kada bi se neposredna pretnja od Irana i snaga povezanih s njim pokazala snažnijom od dotadašnjih političkih ograničenja. Čini se da se upravo to i dogodilo - piše Ibragimov.

Bliski istok na prekretnici

Napadi Huta, pretnja po moreuz Bab el Mandeb i novi napadi na saudijsku infrastrukturu doveli su Rijad pred izuzetno neprijatan izbor. Saudijska Arabija mora ili da se ponovo sama upusti u težak i nepredvidiv rat sa Jemenom ili da potraži podršku zemalja koje poseduju neophodne kapacitete.

Profimedia

- SAD nisu spremne da se uključe u borbena dejstva, Ujedinjeno Kraljevstvo se ograničava na slanje savetnika, a regionalni partneri Rijada ne žele da se upuštaju u direktan sukob sa Iranom. Pored toga, Sporazum o zajedničkoj odbrani iz Meke, koji su u avgustu potpisale Saudijska Arabija, Turska i Pakistan, do sada nije doneo nikakvu korist. U tom kontekstu, Izrael je možda jedina zemlja sposobna da saudijskoj strani pruži operativne informacije o položajima Huta, njihovoj infrastrukturi i pripremi novih napada - navodi analitičar.

- Ukoliko se informacije koje pruža Izrael budu koristile prilikom planiranja saudijskih operacija, uspostaviće se prvi operativni mehanizam vojno-obaveštajne saradnje između ove dve zemlje. Iako bi se takav mehanizam u početku mogao posmatrati kao privremena mera za vanredne situacije, ukoliko se pokaže efikasnim, biće ga mnogo teže ukinuti - dodaje on.

To predstavlja veliki rizik za Rijad, ističe Ibragimov.

- Po svemu sudeći, Teheran neće praviti jasnu razliku između saudijske borbe protiv Huta i uključivanja te zemlje u izraelsku strategiju obuzdavanja Irana. Čak i ako saudijsko rukovodstvo ima nameru da reši isključivo pitanje Jemena, Iran bi to mogao da protumači kao korak ka formiranju neprijateljskog bloka. U tom slučaju, ugroženi ne bi bili samo saudijski vojni objekti, već i naftna postrojenja, luke, putevi kretanja tankera i drugi elementi infrastrukture na kojima počiva ekonomska stabilnost Saudijske Arabije - upozorava on.

Profimedia

- Čini se da je Izrael čekao upravo takav trenutak. Okolnosti guraju Saudijsku Arabiju ka saradnji sa Izraelom - što je donedavno bilo nezamislivo iz političkih razloga. Ukoliko takva saradnja postane trajna i prevaziđe okvire sukoba sa Hutima, rat će poprimiti sasvim druge razmere. Više neće biti reč o izolovanim frontovima u Jemenu, Libanu ili na Crvenom moru, već o formiranju dva suprotstavljena regionalna sistema - dodaje stručnjak za pitanja Bliskog istoka.

Na jednoj strani našli bi se Izrael, Saudijska Arabija i zapadne države koje ih podržavaju, a na drugoj Iran i snage povezane s njim.

- Upravo zato aktuelni kontakti bi mogli prerasti u nešto više od puke epizode ​​u okviru bliskoistočne krize - oni bi mogli izmeniti samu logiku regionalnog sukoba. Na kraju krajeva, pre deset godina nijedan stručnjak za Bliski istok nije mogao predvideti poboljšanje odnosa između UAE i Izraela - strane su gajile izrazito neprijateljstvo jedna prema drugoj, a danas one održavaju diplomatske odnose, mada uz određene rezerve - podseća Ibragimov.

Tekst se nastvalja posle boksa...

Istovremeno, još je rano tvrditi da je Rijad doneo konačnu odluku u korist saveza sa Izraelom protiv Teherana. Saudijsko rukovodstvo najverovatnije pokušava da reši konkretan vojni problem bez preuzimanja dugoročnih obaveza. Ono je zainteresovano za izraelske obaveštajne podatke, američku podršku i britanske savetnike, ali istovremeno ne želi da postane prva linija fronta u tuđem ratu.

- Ako Saudijska Arabija zaista odluči da uspostavi stabilne odnose sa Izraelom, usmerene ne samo protiv Huta već i protiv Irana u celini, regionalna konfrontacija preći će na sasvim drugi nivo. To više neće biti borba Izraela i SAD protiv Irana i njegovih saveznika, već sukob dveju koalicija koje obuhvataju Persijski zaliv, Crveno more i Arapsko poluostrvo - upozorava analitičar.

- Za Teheran bi to značilo nastanak jedinstvenog vojno-obaveštajnog prostora koji se proteže od Izraela do Saudijske Arabije. Za Rijad bi to značilo napuštanje dosadašnje uloge opreznog balansiranja zarad direktnog učešća u sukobu. A za čitav nestabilni region Bliskog istoka to bi predstavljalo pretnju od sveobuhvatnog međudržavnog sukoba, čije se posledice više ne bi ograničavale samo na teritoriju Jemena. Stoga trenutne kontakte ne treba posmatrati kao dokaz već uspostavljenog saveza - oni su, zapravo, test spremnosti strana za takav savez. Rijad još uvek nije prešao tu granicu. Ali, prvi put posle dužeg vremena, našao se izuzetno blizu toga - zaključuje Ibragimov.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi