Tramp sprema nesvakidašnji doček za Sija: Prekršiće protokol zbog njega, ovo nije urađeno od 1959. godine

Američki lider Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping ponovo će se sastati u Vašingtonu, gotovo deceniju nakon njihovog prvog susreta. Međutim, odnos dve najveće svetske ekonomije u međuvremenu se značajno promenio. Kina danas u pregovore ulazi sa većom ekonomskom i političkom snagom, piše "Tajms".

Kada je Tramp pre devet godina prvi put govorio o Kini, predstavljao ju je kao ozbiljnu pretnju američkoj ekonomiji i bezbednosti, optužujući Peking da je Amerikancima oduzeo milione radnih mesta. U međuvremenu je Si učvrstio vlast, ojačao vojsku i dodatno proširio kinesku dominaciju u proizvodnji. Kineski trgovinski suficit prošle godine dostigao je 1,2 biliona dolara, a očekuje se da ove godine bude još veći.

- U Pekingu danas vlada veće samopouzdanje nego pre nekoliko godina. Postoji osećaj da je Kina izdržala znatan pritisak Vašingtona te da i Sjedinjene Države imaju sopstvena ograničenja i ranjivosti - rekao je Vang Cičen iz pekinškog Centra za Kinu i globalizaciju.

Ceremonija iza koje stoje teški pregovori

Promena odnosa dve zemlje biće vidljiva i tokom Sijeve posete. Tramp će ga lično dočekati u vojnoj bazi Endruz, što predstavlja neuobičajen protokolarni potez. Tokom Trampove posete Kini u maju Si je na aerodrom poslao potpredsednika Hana Dženga.

Profimedia

Posljednji američki predsjednik koji je napustio Belu kuću kako bi lično dočekao stranog državnika, osim pape, bio je Dvajt Ajzenhauer, koji je 1959. dočekao sovjetskog lidera Nikitu Hruščova.

Dan kasnije kineski predsednik i njegova supruga Peng Lijuan biće svečano dočekani u Beloj kući uz počasnu gardu i vojni orkestar, dok su predviđeni i prelet bombardera B-2 i četiri lovca F-22.

Iza ceremonije, međutim, očekuju se teški razgovori. Vašington će pokušati da izdejstvuje veće kineske kupovine američkih poljoprivrednih proizvoda, soje i aviona, kao i ublažavanje ograničenja izvoza retkih zemnih elemenata. Problem je što je Tramp još nakon majskog susreta tvrdio da su slični dogovori već postignuti.

Upravo su retki zemni elementi pokazali koliko Peking ima mogućnosti da odgovori na američki pritisak. Kina dominira njihovom proizvodnjom, a nakon što su američke carine na kinesku robu u jednom trenutku dostigle 145 odsto, Peking je uveo sopstvena ograničenja.

Tajvan i veštačka inteligencija vrele teme

Profimedia

Jedna od najosetljivijih tema biće Tajvan. Kina zahteva da ostrvo bude pod njenom kontrolom, dok američki zakon obavezuje Vašington da mu pomaže u odbrani. Tramp je, međutim, tokom priprema za majsku posetu Pekingu suspendovao prodaju američkog oružja Tajvanu vrednu 14 milijardi dolara. Suspenzija još traje, a konačna odluka o njenoj sudbini mogla bi biti odložena do novih susreta Trampa i Sija na samitima APEK-a i G20.

Više prostora za dogovor postoji kada je reč o veštačkoj inteligenciji. Kao dve vodeće sile u toj oblasti SAD i Kina mogle bi da učestvuju u stvaranju međunarodnih pravila za razvoj i korišćenje AI tehnologije.

- Kineska strana doista želi da postigne dogovor sa SAD, pre svega kako bi razvoj AI-ja pokušala da učini manje geopolitičkim pitanjem - rekao je Huang Ping, analitičar tehnološke trgovine.

Ipak, dve zemlje različito vide najveće rizike. Peking više strahuje od zloupotrebe veštačke inteligencije za sajber-napade i političku propagandu, dok Vašington posebnu pažnju posvećuje tehnološkoj i bezbednosnoj prednosti Kine.

Od trgovinskog rata do "strateške stabilnosti"

Profimedia

Amerika i Kina poslednjih meseci sve češće govore o "strateškoj stabilnosti", odnosno nastojanju da se međusobna neslaganja drže pod kontrolom i ne prerastu u nove sukobe.

Vašington ipak i dalje ima prednost u naprednim čipovima i razvoju veštačke inteligencije, dok Peking kontroliše ključne sirovine potrebne industriji. Obe strane tako raspolažu sredstvima kojima mogu da izvrše pritisak na drugu.

- SAD imaju carine i sankcije na poluprovodnike, Kina ima carine i kontrolu nad retkim zemnim elementima. Obe strane su pokazale mišiće, obe su demonstrirale da mogu naneti bol drugoj strani. To je dve zemlje dovelo do svojevrsnog neprijatnog zastoja - ocenio je Tom Orlik iz "Blumberg ekonomiks".

Kina se istovremeno suočava sa usporavanjem privrede i visokom nezaposlenošću mladih, dok posledice unutrašnjih političkih čistki koje je sproveo Si još nisu u potpunosti jasne.

U Pekingu se, međutim, ne smatra da je Kina već preuzela ulogu vodeće svetske sile.

- Peking i dalje smatra Sjedinjene Američke Države izuzetno moćnima, a trenutni glavni cilj je stabilnost, a ne trijumf - rekao je Vang.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi