Grad od 100 milijardi dolara trebalo je da bude „raj na zemlji“: Danas je gotovo prazan i postao je raj za prevarante

Kada su kineski investitori 2016. godine predstavili ambiciozni megaprojekat vredan čak 100 milijardi dolara, obećavali su „raj iz snova za čitavo čovečanstvo“. Forest City trebalo je da bude moderna finansijska zona sa prostorom za oko 700.000 stanovnika.

Deset godina kasnije, slika je potpuno drugačija. Na veštačkom ostrvu površine oko 14 kvadratnih kilometara, nedaleko od Singapura, prema procenama živi tek mali deo prvobitno planiranog broja stanovnika.

Umesto užurbanog grada, prizorom dominiraju redovi gotovo praznih nebodera i tihe ulice. U mnogim stanovima nema nikoga, a prašina se skuplja na prozorima i radnim površinama.

Džejson Deng (56), jedan od prvih investitora koji je kupio nekretnine u Forest Cityju, priseća se potpuno drugačijih obećanja.

„Godine 2016. ovde su sve opisivali kao zlatni grad, veoma, veoma lep“, kaže Deng, koji je kupio pet stanova i za njih, prema sopstvenim rečima, izdvojio „mnogo novca“.

Danas priznaje da bi postupio drugačije da je znao kako će se projekat razvijati.

„Da sam znao da neće biti ovako dobro, ne bih kupio toliko stanova. Mislio sam da će biti mnogo, mnogo bolje“, kaže on.

Ispostavilo se, međutim, da je Forest City za neke zaista postao svojevrsni „zlatni grad“, ali ne za ljude koje su investitori prvobitno želeli da privuku.

Profimedia

 

Policija upala u centre za prevare

Sredinom jula malezijska policija izvela je veliku akciju protiv dva navodna centra za prevare, koji su bili raspoređeni na čak 32 lokacije širom Forest Cityja.

Uhapšeno je 335 osoba, dok je zaplenjena imovina vredna oko milion ringita, odnosno približno 245.000 dolara.

Policija je tokom akcije pronašla i zaplenila 313 računara, čak 1.557 mobilnih telefona, 17 laptopova i 10 modema.

Prema navodima policije, iz ova dva centra delovali su kripto-sindikati koji su organizovali investicione i ljubavne prevare, a njihove mete uglavnom su bile žrtve u inostranstvu.

Jedan od centara nalazio se u čak 27 stanova raspoređenih na pet spratova jedne stambene kule, dok je drugi bio smešten u pet bungalova.

Među 335 uhapšenih bilo je 309 državljana Kine, 19 državljana Indonezije, troje Malezijaca i četvoro državljana Mjanmara.

Šef policije države Džohor Ab Rahaman Arsad rekao je da vlasti sarađuju sa Interpolom kako bi pronašle osobu za koju se veruje da stoji iza čitave operacije.

BBC je pokušao da dobije komentar od uprave Forest Cityja i policije države Džohor, ali odgovor nije stigao.

Stručnjaci i stanovnici sa kojima je BBC razgovarao upozoravaju da bi ono što je policija otkrila moglo da predstavlja samo vrh ledenog brega, odnosno deo mnogo veće globalne industrije prevara koja se ubrzano širi, menja način poslovanja i postaje sve profesionalnija.

„Realnost je da mnoge od ovih organizacija danas više liče na multinacionalne kompanije nego na tradicionalne kriminalne mreže ili bande“, kaže Džon Vojčik, analitičar kompanije TRM Labs, koja istražuje kriminal povezan sa kriptovalutama.

Kako objašnjava, takve organizacije imaju sopstvene timove za regrutaciju, IT odeljenja, stručnjake za pranje novca, ali i infrastrukturu potrebnu za funkcionisanje čitavog sistema.

Kriminalci stigli iz Kambodže?

Vlasti i stručnjaci veruju da su operacije otkrivene u Forest Cityju verovatno vodili kriminalci koji su prethodno bili potisnuti iz Kambodže, zemlje koja je postala jedan od globalnih centara transnacionalnih prevara.

Profimedia

 

Tokom poslednjih pet godina ovaj oblik kriminala prerastao je u industriju vrednu više milijardi dolara.

Posebno zabrinjava činjenica da veliki deo radne snage čine žrtve trgovine ljudima, koje su primorane da učestvuju u prevarama pod pretnjama zlostavljanjem i torturom.

Kambodžanska vlada je od kraja prošle godine intenzivirala akcije protiv takvih operacija. Vlasti su nedavno procenile da je oko 300.000 ljudi napustilo zemlju u periodu od nekoliko meseci, dok su policijske racije na komplekse povezane sa prevarama postajale sve intenzivnije.

Ipak, operacije otkrivene u Maleziji ne izgledaju poput tradicionalnih „kompleksa za prevare“.

Za razliku od ozloglašenih ograđenih kompleksa u mestima poput Sihanukvila ili u pograničnim oblastima Mjanmara, navodni centri u Forest Cityju više podsećaju na obične kancelarije.

Nalaze se u zgradama u kojima žive i obični stanovnici, koji možda čak nisu ni svesni šta se događa u stanovima u njihovom neposrednom komšiluku.

Kevin, stanovnik Forest Cityja koji se bavi i prodajom nekretnina, veruje da prevaranti i dalje rade iz kondominijuma i servisiranih apartmana širom kompleksa. BBC je promenio njegovo ime zbog straha od mogućih posledica.

„Znamo šta rade. To je zapravo veoma čest problem u gradu Džohoru i Kuala Lumpuru, ali posebno u Forest Cityju. Forest City je veoma specifičan“, kaže on.

„Grad duhova“ kao idealno skrovište

Upravo ono po čemu je Forest City tokom prethodnih godina postao poznat moglo bi da objasni zbog čega su kriminalne grupe izabrale baš ovu lokaciju.

Reč je o reputaciji gotovo praznog „grada duhova“.

Kevin tvrdi da zaposlene u prodaji nekretnina kompanija uči da potencijalnim kupcima kažu da u Forest Cityju već živi oko 23.000 ljudi.

Stvarni broj je, prema njegovim rečima, mnogo manji.

„Manje od 5.000“, kaže on.

Upravo to je, smatra Kevin, jedan od razloga zbog kojih su prevaranti odabrali ovaj kompleks.

„Imaju svoju privatnost... Niko ne dolazi ovde.“

Projekat od 100 milijardi dolara ostao gotovo prazan

Mnogo je razloga zbog kojih Forest City nije ostvario grandiozna očekivanja svojih investitora.

Projekat su predvodili Country Garden, jedan od najvećih kineskih građevinskih investitora, i Danga 88, privatna kompanija pod kontrolom malezijskog sultana Ibrahima Iskandara.

Prvobitni plan bio je da na tom mestu nikne ekološki grad namenjen prvenstveno imućnim kineskim kupcima.

Planirani su luksuzni hotel, golf teren, vodeni park, poslovni prostori i stanovi uz obalu, za koje se očekivalo da će privući veliko interesovanje kupaca.

Međutim, pandemija koronavirusa, ozbiljna kriza kineskog tržišta nekretnina i ograničenja zaduživanja kineskih građana zadali su veliki udarac projektu. Ambiciozni planovi počeli su da se urušavaju, a razvoj Forest Cityja gotovo je zaustavljen.

Svetla u pojedinim zgradama i dalje gore, ali u mnogim stanovima nema nikoga.

Upravo zbog toga kompleks je, čini se, postao privlačan kriminalnim grupama.

„Forest City odražava uslove koje organizovani kriminal godinama traži – prestižnu lokaciju reklamiranu kao luksuzan, planski izgrađen pametan grad koji nikada nije ni približno ostvario tu viziju“, objašnjava Vojčik.

Takva mesta kriminalnim mrežama nude gotovo idealnu kombinaciju – savremenu infrastrukturu, veliki broj praznih nekretnina i dobru međunarodnu povezanost, a sve to pod okriljem naizgled legitimnih ekonomskih aktivnosti.

Podseća na jedan od najpoznatijih centara za prevare

Blještava spoljašnjost Forest Cityja zbog toga podseća na mnogo poznatiji grad udaljen oko 1.800 kilometara severnije – Šve Kokko, takozvani rizort-grad na granici Mjanmara i Tajlanda.

Šve Kokko je postao jedan od najpoznatijih svetskih centara za prevare.

Izgradila ga je privatna kineska kompanija Yatai, a prvobitno je predstavljan kao bezbedna turistička destinacija za kineske goste i utočište za veoma bogate.

Iza uređenih ulica, zelenila i luksuznih vila, međutim, razvila se mreža prevara, pranja novca i trgovine ljudima.

Uprkos svim problemima i činjenici da je završeno svega između 15 i 20 odsto prvobitno zamišljenog Forest Cityja, projekat se i dalje reklamira kao budući centar ulaganja u nekretnine, tehnoloških inovacija i poslovanja bez poreza.

Takva poslovna fasada, međutim, može da bude veoma korisna i kriminalnim grupama.

Ona im omogućava da svoje operacije pokrenu bez privlačenja previše pažnje, predstavljajući ih kao deo normalnih poslovnih aktivnosti.

Vojčik objašnjava da je kriminalne mreže mnogo teže otkriti i razbiti kada se kriju iza kompanija koje na prvi pogled deluju potpuno legitimno i posluju u običnim poslovnim ili stambenim kompleksima.

Istovremeno, ogromna zarada od prevara omogućava im da stiču sve više novca, ali i uticaja.

Finansijska moć kriminalnim grupama omogućava da svoje poslovanje podignu na još viši nivo i dodatno ga profesionalizuju.

Trgovina ljudima i dalje obezbeđuje veliki deo radne snage za industriju prevara, ali stručnjaci primećuju još jedan trend.

Kriminalne organizacije sve češće nude bolje plate i uslove iskusnim prevarantima kako bi ih privukle i zadržale.

U istim Telegram grupama u kojima se objavljuju oglasi za poslove u centrima za prevare pojavljuju se i ljudi koji sami traže zaposlenje.

Iskusni prevaranti objavljuju detaljne biografije, navode vrste prevara u kojima imaju iskustva i predstavljaju svoje „kvalifikacije“ potencijalnim poslodavcima.

„To je znak da industrija sazreva u profesionalizovaniji oblik kriminalnog poslovanja“, kaže Vojčik.

On, međutim, naglašava da su prinuda i eksploatacija ljudi i dalje veoma rasprostranjene.

Malezija se i ranije suočavala sa ovim problemom

Racije u Forest Cityju samo su najnoviji pokazatelj načina na koji transnacionalna industrija prevara menja oblik i prilagođava se pritisku policije.

Ovo, međutim, nije prvi put da su slične operacije otkrivene u Maleziji.

Još 2022. godine, pre nego što je ova industrija privukla veliku pažnju međunarodne javnosti, malezijske vlasti upadale su u centre za prevare koji su radili iz bungalova i kondominijuma u južnoj državi Džohor, severnoj državi Penang i Kuala Lumpuru.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi