Šta su zmajevi zubi koje Rusija koristi u odbrani i kako funkcionišu? Korišćeni su i u Drugom svetskom ratu

Ruska odbrana je ometala napredovanje Ukrajine duž linije fronta i sada se za pogrešnu prirodu ukrajinske kontraofanzive uglavnom okrivljuje razrađena mreža utvrđenja Moskve podignuta prošle jeseni duž linije fronta da bi se zaštitila teritorija koju je Rusija pripojila nakon septembarskih referenduma koje svet nije priznao.

Barijere „zmajevih zuba“, „ježevi“ i minska polja šalju jasan signal NATO-u da je Rusija spremna da brani i nove teritorije koje sada smatra svojim.

Šta su zmajevi zubi?

Zmajevi zubi, koji se u zapadnoj štampi ponekad nazivaju i „đavolji zubi“, betonske su odbrambene prepreke u obliku protivtenkovske piramide. Visina jednog "zuba" je od 90 do 120 centimetara.

Da li su efikasni protiv tenkova?

Zmajevi zubi su se više puta pokazali kao veoma efikasni protiv tenkova. Ipak, treba imati na umu da se, prvo, ove odbrambene prepreke koriste kao deo veće sofisticirane strukture, i drugo, treba ih instalirati na pravi način i na pravom mestu.

Profimedia

Zmajevi zubi nisu ograda - oni su posebna protivtenkovska zamka: ne samo da ometaju napad neprijateljskih tenkova, vež stvaraju iluziju da je ovu prepreku lako savladati. Ako su zmajevi zubi pravilno napravljeni i postavljeni, neprijateljski tenkovi, nakon što su savladali prvu liniju betonske odbrane, neće moći da se kreću ni napred ni nazad. Oni će se zaglaviti i postati laka meta za artiljeriju i druga protivtenkovska oružja.

Pre neuspešne kontraofanzive krajem maja ukrajinski mediji su podelili snimak tenka „čalendžer 2", proizvedenog u Velikoj Britaniji, koji prolazi kroz haotično razbacane zmajeve zube, ali je ove nedelje upravo ovaj tenk stradao u blizini odbrambene linije.

Kako funkcionišu zmajevi zubi?

Ruski vojni posmatrači navode pet uslova za uspešnu upotrebu zmajevih zuba:

- Prvo, prepreke treba napraviti od specijalnog armiranog betona.

- Drugo, potrebno je pažljivo odabrati mesto njihovog postavljanja: to mora biti prava zamka, odnosno mesto koje tenkovi ne mogu jednostavno zaobići sa bokova.

- Treće, postavljanje jednog reda zmajevih zuba ne bi imalo smisla. Krhotine treba postaviti u nekoliko redova i po posebnom redosledu kako bi ih bilo teško savladati. Štaviše, „zubi" mogu biti različitih oblika u zavisnosti od mesta njihove instalacije.

Profimedia

- Četvrto, ove protivtenkovske prepreke su obično skrivene od neprijatelja i pažljivo kamuflirane. Plan je da neprijateljski tenkovi iznenada naiđu na ovu prepreku ispred sebe i da im ne preostane ništa drugo nego da pokušaju da ih savladaju.

- Peto, postavljanje zmajevih zuba je samo pola priče: praznine između prepreka moraju biti minirane. Tačne koordinate instalacije treba unapred preneti na protivtenkovske jedinice, kako bi one odmah eksplodirale na neprijateljske tenkove kada uspore dok pokušavaju da savladaju odbranu.

Kada su prvi put korišćeni zmajevi zubi?

Utvrđenja zmajevih zuba su bila naširoko korišćena tokom Drugog svetskog rata da ometaju mobilnost glavnih borbenih tenkova i mehanizovane pešadije. Glavni zadatak ove odbrambene strukture bio je da uspori napredovanje oklopnih vozila neprijatelja, usmeri ih u zonu ubijanja, a zatim ih uništi protivoklopnim sredstvima.

Zmajeve zube koristilo je nekoliko evropskih armija. Nemci su ih intenzivno koristili na Zigfridovoj liniji - liniji odbrane izgrađenoj tokom 1930-ih. Nemački odbrambeni sistem se protezao na više od 630 kilometara sa više od 18.000 bunkera, tunela i tenkovskih zamki.

Francuska je takođe koristila veliki broj zmajevih zuba u izgradnji Mažinoove linije, koja se nalazi nasuprot nemačke Zigfridove linije.

Profimedia

Britanci su postavili zmajeve zube 1940–1941. kako bi ojačali obalsku odbranu zemlje od moguće nemačke invazije. Neki se i dalje mogu naći u Velikoj Britaniji - na primer, iznad plaže Stadland u Dorsetu.

Koja druga utvrđenja je Rusija upotrebila u Ukrajini?

Zapadni mediji citiraju satelitske snimke na kojima se vidi više slojeva ruskih utvrđenja, koja su ponekad duboka 20 kilometara i dugačka otprilike 2.000 kilometara, koja se protežu od granice Rusije sa Belorusijom do delte Dnjepra.

Zapadni istraživački centri nazivaju ova utvrđenja najobimnijim odbrambenim objektima u Evropi od Drugog svetskog rata. Ruska odbrana se sastoji od mreže rovova, minskih polja, žile-žice, metalnih protivtenkovskih barikada poznatih kao „ježevi“, sada poznatih zmajevih zuba i artiljerijskih položaja.

 

 

Prema zapadnim posmatračima, najutvrđeniji je region Zaporožja, a slede Hersonska, Donjecka i Luganska Republika. Krim je takođe utvrđen. Odbrambeni sistem Zaporožja sastoji se od oko tri podsistema, a odbrambeni sistem Hersona takođe štiti prilaze Krimu. Donjecki front kombinuje i nova i stara odbrambena utvrđenja, dok je „izgradnja odbrambenog sistema Luganska manje jasna sa satelitskih snimaka“.

Da li su za neuspelu kontraofanzivu kriva samo ruska utvrđenja?

Dok zapadni mediji za neuspehe kijevskog režima uglavnom okrivljuju moćnu odbrambenu liniju Rusije, brojni izveštaji ukazuju na druge ozbiljne ukrajinske vojne mane. Ukrajinci posebno kritikuju obuku NATO-a koja je bila ne samo „prekasna”, već u mnogim aspektima i neefikasna, počevši od skraćenog perioda obuke do zapadnih ratnih praksi. Prema rečima sagovornika Sputnjika, pokazalo se da taktika NATO-a zapravo ne funkcioniše bez dominacije u vazduhu.

„Čudesno" oružje NATO klase takođe se pokazalo neefikasnim kao što se ranije oglašavalo. Ispostavilo se da su nemački tenkovi „leopard" i britanski „čalendžeri" bili teški za manevrisanje na ukrajinskom terenu i problematični za održavanje.

 

 

„Patrioti" i drugi sistemi protivvazdušne odbrane američke proizvodnje ne štite ukrajinsku pešadiju i opremu od velikih gubitaka i posebno su ranjivi na rusko hipersonično oružje, kao što je raketa „kinžal". Rusija je takođe otkrila i presrela zapadne rakete i bespilotne letelice, koje nisu nanele tešku štetu svojim položajima.

Povrh toga, zemlje NATO-a ne mogu da proizvedu dovoljno granata od 155 milimetara da zadovolje potrebe Ukrajine. Nijedan od konvencionalnih sistema NATO-a (uključujući borbene avione F-16 za koje se očekuje da će uskoro biti isporučeni Ukrajini) neće postati „magični metak“ protiv Rusije, smatraju zapadni vojni analitičari.

Pokušaj ukrajinske kontraofanzive nije ispunio očekivanja Zapada, što je izazvalo skepticizam među Amerikancima i Evropljanima u pogledu budućih vojnih zaliha i finansijske pomoći Kijevu.

 

Bonus video

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi