Ko je kriv za političku krizu u Bugarskoj: Zašto glasači ne žele na vlasti nikog od ponuđenih kandidata

Bugarski glasači već mesecima odbijaju da predaju vlast poznatom moćniku na izborima, zbog čega je politička stabilnost zemlje ozbiljno ugrožena. Ova zemlja je zbog toga postala jedan od najboljih savremenih primera međuvlašća, to jest nalazi se između dva režima, u stanju u kom nova vlast nije preuzela sve funkcije stare vlasti.

Ni nakon izbora koji su održani u aprilu, pa u julu, nema naznaka da će vlada biti formirana. Posle političkih kraljeva koji su vladali ovom zemljom, kao što su Ivan Kostov, Simeon Saks-Koburg-Gota i Bojko Borisov, ova država je dobila novu zvezdu u usponu – pevača i televizijskog voditelja koji je postao političar, Stanislava Slavija Trifonova. Ipak, ni on nije uspeo da prikupi dovoljno veliki broj glasova u najsiromašnijoj zemlji EU, uprkos porazu bivšeg premijera Borisova. Bugarska partija desnog centra GERB postala je u petak druga stranka koja je odustala od pokušaja da formira novu vladu, zbog čega je ova zemlja jedan korak bliža trećim izborima ove godine.

Pročitajte još

Ne nazire se kraj političke krize u Bugarskoj: Zemlja na korak do trećih izbora ove godine

Nakon 12 godina vladavine Borisova, Bugari čeznu za promenama, a političare koji učestvuju u izborima po svemu sudeći ne smatraju najboljim rešenjem za novog lidera.

Spori pad sa vlasti

Za Bugarsku treći izbori u godinu dana ne bi bili smak sveta. Izraelci su izlazili na birališta četiri puta za dve godine. Ipak, za razliku od bivšeg izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je nazivan i “kraljem Bibijem”, njegov bugarski kolega, Borisov, nema jednog čoveka koji bi ga zamenio na mestu “kralja” političkog sistema, niti tim veštih političara koji su spremni da se udruže samo kako bi ga svrgli (što se desilo u slučaju sada već bivšeg premijera Izraela).

Borisov je bio vešt u političkom nadmudrivanju svojih neprijatelja, a njegov problem je bio u tome što su ga sve više mučile optužbe za korupciju i neuspeh u jačanju stubova demokratije što je duže bivao na vlasti, dok su brojna pitanja vladavine prava i slobode medija dodatno povećavala probleme zbog stagniranja životnog standarda, navodi se u poslednjem izveštaju EU o Bugarskoj.

Njegov pad je bio spor, delom zbog relativne političke i ekonomske stabilnosti Bugarske, a delom zbog nedostatka snažne alternative. Trenutne alternative pojavile su se tokom prošlogodišnjih protesta, koje su podstakli takozvani incident na plaži i odluka glavnog tužioca Ivana Geševa da izvrši upad u Predsedništvo.

Glasovi demonstranata nisu bili dovoljni

U vreme nemira 62 odsto Bugara podržavalo je proteste, pokazalo je istraživanje “Gallup International Balkan”. Iako je broj demonstranata dostizao svega nekoliko hiljada ljudi, oni su uspeli da izazovu bitku među političarima za glasove nezadovoljnih.

Kao rezultat toga, pojavilo se nekoliko stranaka koje su se predstavile kao “stranke za promenu”. Protesti su naglo povećali broj pristalica Demokratske Bugarske, koja predstavlja uglavnom urbane, obrazovane birače, čineći je četvrtom po veličini strankom u zemlji. Organizatori protesta koji nisu bili povezani sa ovom partijom osnovali su svoju stranku „Ustani! Mafija napolje!“, koja je kasnije preimenovana, a koja je takođe prešla izborni cenzus.

Nakon što je stekla popularnost na referendumu 2016. godine, Trifonovljeva partija „Postoji takav narod“ (ITN) zauzela je drugo mesto na aprilskim izborima, ali nije mogla da dobije većinu čak ni uz pomoć drugih stranaka koje su bile za „promenu“. Na izborima u julu stranka je dobila najveći broj glasova, ali je čak i ona prikupila samo 24 odsto glasačkih listića.

Šta smeta narodu?

Bugarska se, pored Mađarske i Rumunije, nalazi na dnu lestvice indeksa korupcije “Transparensi Internešnala” među zemljama EU. Na dnu evropske lestvice je i po pitanju slobode medija, a Reporteri bez granica su 2020. Bugarsku smestili čak na 111. mesto među zemljama sveta. Kako objašnjava ova organizacija novinara, Bugarska je zemlja u kojoj nekoliko ljudi, blisko povezanih sa vladajućim političarima, poseduje većinu medija.

Korupcija, nepotizam, poslušni mediji – sve je to nateralo mlade građane Bugarske prošle godine na proteste.

Protesti u Bugarskoj počeli su 9. jula prošle godine nakon što je glavni tužilac Ivan Gašev naredio pretres kancelarije predsednika Rumena Rudena i hapšenje dvoje njegovih saradnika osumnjičenih za trgovinu uticajem. Hiljade ljudi tada je izašlo na ulice u znak protesta protiv Gaševa i vlade Bojka Borisova, koje su optužili za povezanost sa tajkunima i korupciju. Predsednik Rumen Radev, koji dolazi iz redova opozicione Socijalističke partije, stao je na stranu demonstranata, pozivajući premijera Borisova da podnese ostavku.

Nezadovoljstvu je doprineo i događaj koji se odigrao dva dana pre pretresa Radenove kancelarije, na plaži nedaleko od primorskog grada Burgas. Bivši ministar pravde i vođa opozicione partije Demokratska Bugarska Hristo Ivanov 7. jula je sa još dvojicom ljudi čamcem pristao na plažu na Crnom moru, koja se nalazi nedaleko od vile Ahmeda Dogana, nekadašnjeg vođe turske manjinske partije Pokret za prava i slobode (MRF), sa ciljem da na plaži ostave bugarsku zastavu. Zastava je završila u moru – bacili su je pripadnici obezbeđenja koji čuvaju ovu javnu plažu – a Ivanov je tada rekao da je cilj postavljanja zastave bio da se „plaža vrati narodu” i ukaže da bugarsku vladu „kontroliše Deljan Pejevski”.

Pejevski, biznismen i vlasnik velikog broja medija u Bugarskoj, takođe je član Pokreta za prava i slobode, opozicione stranke koju je Ivanov, a kasnije i demonstranti na ulicama Bugarske, optužio da „upravlja vladom iz senke”. Ovo nije prvi put da Bugari protestuju zbog Pejevskog. Hiljade ljudi izašlo je na ulice 2013. godine kada je imenovan na mesto šefa Državne agencije za nacionalnu bezbednost.

Partija ITN trebalo je da preda predlog svoje manjinske vlade na odobravanje parlamentu, ali je Trifonov u video-poruci iz Sofije izjavio da je njegova stranka odlučila da neće predložiti vladu nakon što su dve stranke, koje u svojim programima imaju borbu protiv korupcije, odbile da je podrže. Političari koji su zagovarali “promenu” odlučili su da se upuste u igru za sticanje birača.

Ubrzo nakon toga počele su optužbe na račun Trifonova, koji je bio na udaru zato što je postao popularan posle Borisova. Njegova izlaganja u televizijskim emisijama počela su da se porede sa Borisovljevim monolozima koje je imao dok je obilazao zemlju kao premijer.

Tri velike stranke u Bugarskoj koje već godinama dominiraju političkom pozornicom, GERB, Bugarsku socijalističku partiju koja je nastala od nekadašnjih komunista i Pokret za prava i slobode, stranku turske manjine u toj zemlji, Trifonov je nazvao „status kvo partijama”, nakon čega je uspeo da se izbori da njegov kandidat dođe na mesto predsednika Predstavničkog doma, dok su socijalisti pokazali da su spremni da ga podrže.

Čak je i Borisovljeva stranka GERB pretpostavila da bi mogla pomoći vladi predvođenoj partijom ITN da dobije dovoljnu podršku poslanika tako što će dozvoliti da njihova 63 poslanika izađu iz Doma pre glasanja i da tako smanje kvorum. Ali čak i da su se sve tri „stranke za promenu“ zaista ujedinile iza ITN-a, njihovim glasovima nedostajalo bi osam mesta za većinu.

Predlog Borisova je povučen, a u parlamentu su ostali nepoverljivi prema Trifonovu i njegovim kandidatima za vladu, čije su akreditive u pitanje doveli novinari i stručnjaci. Sa druge strane nijedna stranka ne želi da formira vladu ni sa GERB-om, jer se Borisov široko smatra “otrovnim”. Predsednik bi sada mandat mogao da preda nekom trećem, ali se neizvesnost pojačava nakon što je ITN rekao da će otići u opoziciju i da neće podržati neki novi kabinet.

Ni na nebu ni na zemlji

Još nije poznato da li Trifonov ima plan ili je samo neiskusan, ali je jasno da kriza nije samo njegova krivica. Tri „stranke za promenu” nemaju dovoljno članova parlamenta za većinu, dok je izlaznost u julu bila sam 42 odsto, najniža u Bugarskoj ikada. Prema istraživanju “Galupa”, oni koji su podržali proteste nisu bili ubeđeni da treba da glasaju ni za jednu od tri stranke, koje su toga bile svesne, pa su privremeno formirani parlament nakon izbora u aprilu iskoristili da bi se utrkivali za naklonost glasača predlažući nove zakone. Svaka od njih imala je sopstvenu viziju od koje je očekivala da joj pomogne na sledećim izborima ili da će njom podstaći druge stranke da im se priklone.

“Status kvo stranke” čiji glasači traže novu vladu preživele su igrajući svoje igre.

GERB-u sada ostaje da čeka i vidi šta će se dešavati dok se Borisov nada da će se vratiti na vlast nakon perioda nestabilnosti do kog su dovele druge stranke. Socijalisti se bore za opstanak svog lidera Kornelije Ninove, koja nije uspela da uvede svoju stranku u vladu otkad je izabrana za njenog predsednika 2016. i dvoume se da li da podrže ili odbace ITN, što zavisi od mišljenja javnog mnjenja.

Pročitajte još

Umešali Čolu u parlamentarne izbore u Bugarskoj: Zahvaljujući pevaču osvojili glasove! (VIDEO)

Glavni problem je to što niko nije bio snažan kao Borisov dok je bio na vlasti. Niko više ne može sam da određuje pravila, čak i ako pobedi na izborima. Želja za promenom nije se ispoljila na izborima i čak i ako se to bude desilo sledećeg puta, Bugarska teško da će izabrati svog sledećeg “kralja” ili “kraljicu”, a koliko će novi režim u kom se ne vrti sve oko jedne osobe zaživeti u državi koja je navikla na vođe, ostaje otvoreno pitanje.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi