Epizoda "MQ-9 riper": Šta incident sa dronom govori o sukobu Rusije i SAD i šta se može očekivati u budućnosti?

Američki dron "MQ-9 riper" srušio se u Crno more nakon sudara sa ruskim borbenim avionom Su-27 u međunarodnom vazdušnom prostoru.

Američki zvaničnici optužili su rusku stranu za nebezbedne manevre i neprofesionalno ponašanje, dok je Moskva te optužbe nazvala provokacijom, navodeći da je američki dron pao usled oštrog manevra, nakon što je narušio granice oblasti iznad Crnog mora, gde je uspostavljen privremeni režim korišćenja vazdušnog prostora.

Šta ovaj incident govori o stanju rata u Ukrajini i koji su sledeći koraci SAD i Rusije, komentarisao je američki vojni analitičar Skot Riter.

Kako je rekao, SAD su 2015. godine uspostavile trajne trenažne centre u Javorivu, na zapadu Ukrajine, kako bi se tamošnji vojnici obučavali za sukobe protiv Rusije.

U to vreme rat u Ukrajini bio je unutrašnje pitanje.

AP Photo/LIBKOS

- Ova nova ukrajinska vlada, koju je izabrao Vašington, duboko je prožeta radikalnim ultranacionalističkim strujama povezanim sa ideologijom Stepana Bandere i Organizacije ukrajinskih nacionalista, koji su se borili rame uz rame sa nacistima tokom Drugog svetskog rata i čiji su članovi odgovorni za smrt stotina hiljada civila. Mnogi Ukrajinci koje trenira američka vojska povezani su sa neonacističkim bataljonom "Azov", organizacijom koju su mnogi u Kongresu SAD svojevremeno posmatrali kao prilično gadnu, toliko da je usvojen amandman da se zabrani finansiranje obuke njihovih članova novcem američkih poreskih obveznika - rekao je.

Prema Riterovim rečima, bez obzira na te restrikcije, nema sumnje da je cilj obučavanja ukrajinskih vojnika bila priprema za rat protiv Rusije. 

Činjenica da se ukrajinska vojska obučavala po standardima NATO-a pokazala je da to neće biti "običan" sukob između dve susedne zemlje već veoma ozbiljan rat između Rusije i SAD i NATO-a koji će Ukrajinu koristiti samo kao pogodan teren za obračun.

Ulje na vatru dodato je slanjem naprednih protivtenkovskih sistema i druge vojne pomoći Kijevu.

Profimedia

Još pre početka rata, Velika Britanija i NATO su započeli program deljenja obaveštajnih podataka sa ukrajinskim oružanim snagama. S vremenom je postalo jasno da je svaka takva platforma korišćena za sakupljanje važnih podataka o ruskim vojnim operacijama. Osim toga, na ovaj način se u realnom vremenu biraju ruske mete, a podaci se šalju ukrajinskim snagama.

Dron "MQ-9 riper"

Jedan od sveprisutnih resursa koje Vašington koristi u podršci Ukrajini je i dron "MQ-9 riper". U pitanju je velika bespilotna letelica kojom rukovode američke vazduhoplovne snage. Njome daljinski upravlja tim od dvoje ljudi, a preko satelitske opreme su povezani sa letelicom.

Dron ima raspon krila od 20 metara, a dugačak je 11 metara. Teži oko dve tone, a može dostići visinu oko 15 kilometara, dok joj je domet 2.200 kilometara. Može nositi različita oružja, akoristi se i za sakupljanje podataka.

Dron koji je leteo iznad Crnog mora poleteo je iz baze u Rumuniji.

Dana 14. marta 2023. leteo je iznad mora, u međunarodnom vazdušnom prostoru, zapadno od Krima, a Rusija je bila zabrinuta zbog blizine ruskih vojnih instalacija.

Zbog toga je ruska vojska proglasila određene oblasti u blizini obala Krima nedostupnim.

Međutim, kako Vašington ne priznaje rusku vlast nad Krimom, ali ni nad nekoliko anektiranih oblasti - Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk - oglušili su se o o naredbe o zabrani letenja. To znači, ističe Riter, da su SAD poslale dron znajući da će se Moskva ljutiti.

Zaista, Rusija je digla lovce Su-27 da presretnu bespilotnu letelicu. Nakon 19 preleta, piloti "suhoja" su manevrisali tako da što pre oteraju dron ili da ga obore. MQ-9 je izgubio kontrolu i srušio se u more.

Ruske vlasti su u četvrtak navele da su pronašle olupinu, a prethodno su američki zvaničnici naveli da su sve podatke obrisali sa nje. Ukoliko to nije slučaj, u ruke Rusa dospeli su važni američki obaveštajni podaci koji će Moskvi u budućnosti omogućiti da se bolje brani.

Kako kaže analitičar, činjenica da je dron iskorišćen kao direktna podrška ukrajinskoj vojsci čini ga direktnim učesnikom u ratu, odnosno, legitimnom metom. Sa druge strane, Rusija nije želela da ga obori već da ga navede da napusti sporni vazdušni prostor, što znači da je voljna da izbegava nepotrebne eskalacije, pogotovo one koje bi dovele do direktnog okršaja Moskve i Vašingtona.

Šta se može očekivati u budućnosti?

Amerikanci će verovatno želeti da i dalje šalju dronove u tu oblast, ali na manje rizičan način, koji ne bi narušio rusku zonu zabranjenog letenja. Postoje i drugi načini da se sakupljaju obaveštajni podaci koji ne bi ugrozili američku vojnu opremu, a uz to neće dovesti do eskalacije sukoba dveju sila.

- To bi bilo veliko odstupanje od uobičajene taktike SAD. Ipak, situacija u Ukrajini, sa ukrajinskom vojskom kojoj preti poraz u Bahmutu, menja procene rizika koje prate odluke o slanju dronova. Pošto su male šanse da će Ukrajina pobediti, Amerika će tražiti načine da deeskalira a ne da pojačava svoju umešanost u ratu - uveren je Riter.

Najbrži put za normalizaciju američko-ruskih odnosa leži u pobedi Rusije nad Ukrajinom u najkraćem mogućem roku, dodao je.

- Takav ishod bi naveo Ameriku i njene saveznike da preispitaju svoj pristup Rusiji - zaključio je vojni analitičar Skot Riter.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi