Obožavaju Hitlera i obučavaju građane da pucaju na Ruse: Neonacistička jedinica "Azov" nije jedina koja se infiltrirala u ukrajinsku vlast

Fejsbuk će dozvoliti svojim korisnicima da hvale jedinicu "Azov", ukrajinsku neonacističku grupu, iako je prethodno bilo zabranjeno da se o njoj diskutuje, prema pravilima firme.

Preokret u politici kuće je došao u jeku ruske specijalne operacije u Ukrajine. Moskvi su nametnute ne samo ozbiljne ekonomske sankcije, već su ruski kanali sklonjeni sa Jutjuba, Instagrama ili Guglove prodavnice. I dok se kanalima ruskih medija ne može pristupiti, tehnološke kompanije smatraju da jedinica "Azov" ne spada u sporni sadržaj.

Kako se navodi, Fejsbuk će dozvoliti hvaljenje "Azova" ukoliko se to odnosi na njihovu ulogu u "odbrani Ukrajine" ili njihovoj ulozi u Nacionalnoj gardi Ukrajine.

"Dobrovoljci 'Azova' su pravi heroji, njihova podrška je preko potrebna nacionalnoj gardi", "'Azov' igra patriotsku ulogu tokom ove krize", "Pod napadom smo. 'Azov' hrabro brani naš grad već šest sati", komentari su koji su sada prihvatljivi.

Ipak, "Azov" i dalje ne sme da koristi platforme za regrutaciju ili za objavljivanje sopstvenih saopštenja, a simboli jedinice ostaju zabranjeni, iako ih vojnici nose na svojim uniformama i ponosno pokazuju. 

Profimedia

Odred za specijalne operacije "Azov", prethodno poznat kao Azovski bataljon, jeste desničarska, ekstremistička i neonacistička jedinica Nacionalne garde Ukrajine, sa sedištem u Urzufu, u priobalnom regionu Azovskog mora.

Godinama je Rusija pozivala zapadne zemlje da istraži slučajeve kršenja ljudskih prava, ubistava i ratnih zločina koje su počinile ukrajinske vlasti koje su došli na vlast posle 2014. godine. Moskva je isticala da su zločine počinili neonacisti koji targetiraju Ruse i građane koji govore ruski jezik.

Kada je ruski predsednik Vladimir Putin 24. februara najavio početak specijalne operacije u Donbasu, poručio je da je cilj "demilitarizacija i denacifikacija" Ukrajine. Kako je kasnije razjašnjeno, denacifikacija znači da Rusija planira da Ukrajinu oslobodi od neonacista, njihovih pristalica i njihove ideologije.

Pustili ljude da izgore

Nakon što se promenila vlast u Kijevu 2014. godine, bilo je i onih koji su se protivili tzv. Euromajdanu, a uskoro su širom zemlje izbili sukobi između neonacista i antimajdanskih demonstranata. Međutim, ono što se dogodilo 2. maja 2014. godine u Odesi ostaje zapamćeno kao jedan od najmračnijih događaja u istoriji Ukrajine.

Posle uličnih borbi, demonstranti su se zabarikadirali u Domu sindikata. Njihovi suparnici, potpomognuti novim ukrajinskim vlastima, okružili su zgradu i zapalili je. Kada je vatra izbila na drugom i trećem spratu zgrade, nekoliko stotina ljudi je ostalo zarobljeno i pokušavalo je da pobegne. Njih desetoro je ubijeno, a 32 ih je preminulo od strahovitih opekotina i gušenja. Dvesta pedeset ljudi je uspelo da se spase, a vatrogasci su došli na mesto događaja tek sat kasnije.

Osim što je vlast regularnim trupama napadala Donjeck i Lugansk, osnivali su i dobrovoljačke jedinice sastavljene od nacionalista i nekadašnjih osuđenika. Mnogi od njih optuženi su da su učestvovali u pljačkanjima i silovanjima. Jedna takva jedinica, nazvana "Tornado", rasturena je u decembru 2014. posle brojnih izveštaja o počinjenim zločinima. Međutim, njihovi članovi nikada nisu bili krivično gonjeni, a veliki broj njih je samo prešao u druge jedinice.

Vojska Donjecke Narodne Republike je nadomak rudnika "Komunar" otkrila tela četiri žene i nekoliko muškaraca - civila. Kako su naveli, bili su vezani, a ubijeni su ili obezglavljivanjem ili pucnjem u glavu.

Nacionalisti i neonacisti koji sede u ukrajinskoj vladi takođe imaju bogatu istoriju kršenja ljudskih prava i krivičnih dela, a mnogo toga popisano je u Beloj knjizi, od 80 strana, koju je sačinilo Ministarstvo spoljnih poslova Rusije. Nakon smene vlasti 2014. godine, nova garnitura je počela sa racijama, zatvaranjima demonstranata i novinara, a stranim medijima je bio blokiran pristup zemlji.

Bilo je i opozicionih političara koji su izgubili život, a navodno iza pojedinih slučajeva stoje upravo nacionalisti i neonacisti. Brojni slučajevi do danas nisu rešeni.

Ubistvo novinara Olesa Buzine jedan je od poznatijih slučajeva. Upucan je ispred svog stana samo nekoliko dana nakon ubistva bivšeg poslanika Olega Kolesnjikova. Ubistva nikada nisu rešena.

Nacisti treniraju bake

Pre nego što su ruske snage ušle u Ukrajinu, zapadne medije su preplavili sadržaji o Ukrajinkama koje se spremaju za borbe. Jedna od takvih priča fokusirala se na Valentinu Konstantinovskaju (79), koja je fotografisana sa puškom. 

AP Photo/Vadim Ghirda

- Spremna sam da pucam ukoliko se nešto dogodi. Braniću svoj dom, grad i decu - poručila je ona.

Rečeno je da se ukrajinski građani spremaju za potencijalnu rusku invaziju, ali jepotom obelodanjeno ko je zapravo organizovao čitav događaj.

U pitanju je neonacistički bataljon "Azov", mada se taj detalj prvobitno prećutao.

 

Pokret, nazvan po obližnjem Azovskom moru, aktivan je od 2014. godine, a među svojim obeležjima ima volfsangela, jedan od originalnih simbola nacista Druge pancer divizije tokom Drugog svetskog rata. Iako su članovi negirali povezanost sa nacizmom, lider bataljona je Andrij Bilecki, koji je prethodno vodio antisemitsku organizaciju. Godine 2010. rekao je da je ukrajinska misija da predvodi belu rasu u finalnom ratu protiv Jevreja.

Jedinica "Azov" je stvorena kako bi se borila protiv proruskih boraca kada je Rusija prisvojila Krim, a u međuvremenu je postala deo Nacionalne garde Ukrajine koja naređenja prima direktno od Ministarstva unutrašnjih poslova.

Članovi jedinice" Azov" su poznati po svojim antisemitskim i rasističkim stavovima i tetovažama svastike. Javno su napadali feministkinje, pripadnike LGBT populacije, levičare i Rome.

Profimedia

Jedinica "Azov" je nastala iz nekadašnjih neonacističkih grupa "Patriote Ukrajine" i "Socijalnacionalne skupštine". Jedan od velikih zaštitnika grupe je Arsen Avakov, koji je bio ministar policije od 2014. do 2021. i koji je omogućio integraciju u Nacionalnu gardu. Avakov je snažno podržavao da se članovi "Azova" kandiduju za parlament, uključujući i Bileckog, a često ih je branio i u medijima.

Zbog dobrih veza, to je bila prva grupa koja je nacionalizovana. Iako se radilo na "promeni imidža", uticaji nacizma ostaju duboko ukorenjeni. Osnovali su i partnerske organizacije - Nacionalni korpus i Civilni korpus "Azov". Aktuelni lider partije Nacionalni korpus Maksim Zorin sprovodi obuke volontera i regrutuje za bataljon. Poznato je da je išao u hodočašće po svim značajnim mestima na kojima je govorio Adolf Hitler.

Profimedia

Nacionalni korpus je 2018. godine osnovao i svojevrsnu uličnu bandu "Nacionalna družina", koja ima oko 600 članova. Banda je odgovorna za napade na Rome, Jevreje i druge manjinske grupe, kao i na političke rivale, uključujući i akademike.

Imajući u vidu ekstremističku prirodu jedinice "Azov", aktivnu radikalizaciju i taktike regrutovanja, uvek se postavlja pitanje njihove lojalnosti Kijevu.

Desni sektor

Desni sektor je ukrajinska pronacistička, krajnje desničarska politička stranka i paravojna organizacija. Nastala je u novembru 2013. godine kao paravojna konfederacija nekoliko radikalnih nacionalističkih organizacija tokom Evromajdana u Kijevu, gde su njeni huligani učestvovali u sukobima i nasilnim neredima. Koalicija je postala politička stranka 22. marta 2014. godine i tada je tvrdila da ima 10.000 članova. 

AP Photo/Sergei Chuzavkov

Glavne osnivačke grupe su bile organizacija "Trizub", koji su predvodili Dmitrij Jaroš i Andrej Tarasenko, i politička-paravojna organizacija UNA–UNSO. Od ostalih organizacija u sastav Desnog sektora su ušle i ultradesničarska SNA i paravojne organizacije "Patriote Ukrajine" i ultrarasističke "Beli čekić" i "Crni komitet", kao i mnoge navijačke grupe. "Beli čekić" je izbačen iz organizacije u martu 2014. godine, a narednih meseci su "Patriote Ukrajine" napustili savez, zajedno sa mnogim članovima UNA-UNSO.

Politička ideologija Desnog sektora se može opisati kao nacionalistička, neofašistička, desničarska, krajnje desna i neonacistička. Na ukrajinskim parlamentarnim izborima 2014. Jaroš i portparol Desnog sektora Borislav Bereza su, kao kandidati organizacije, osvojili mandate u parlamentu. Na ukrajinskim parlamentarnim izborima 2019. stranka nije osvojila nijedan mandat.

Od 5. aprila 2015. Jaroš je bio savetnik ukrajinskih oružanih snaga, a 11. novembra je zvanično odstupio kao vođa organizacije. Dana 27. decembra najavio je da će se on i njegov tim potpuno povući iz organizacije, izjavivši da je Desni sektor ispunio svoju svrhu „kao revolucionarna struktura“ i da joj više nije potreban. Izjavio je da su on i njegova frakcija protiv pseudorevolucionarne aktivnosti koja preti državi i koja se protivila nasilnim pobunama protiv aktuelne vlasti.

Skandal u Kijevu: Neonacista postavljen za savetnika glavnokomandujućeg oružanih snaga

U izjavi Desnog sektora, kao odgovor na Jarošev odlazak, naveli su da je raskol nastao zbog nastavljanja "revolucionarnog puta". Odlazak Jaroša rezultirao je odlaskom najmanje 20 odsto članova. U februaru 2016. Jaroš je pokrenuo novu organizaciju pod nazivom "Vladina inicijativa Jaroš". Od 19. marta 2016. godine Andrej Tarasenko je novi predsednik Desnog sektora.

Bataljon "Ajdar" 

U pitanju je 24. specijalni jurišni bataljon Kopnene vojske Oružanih snaga Ukrajine. To je ukrajinska dobrovoljačka jedinica, odnosno, jedan od bataljona teritorijalne odbrane pod nadležnošću Ministarstva odbrane Ukrajine. Osnovan je 3. aprila 2014. godine za vreme krize koja će prerasti u rat na istoku Ukrajine. Njen zapovednik je bio Sergej Meljničuk, jedan od vođa "Samoodbrane Majdana", paravojne formacije koja je učestvovala u Euromajdanu.

Ljudstvo čine dobrovoljci iz svih delova Ukrajine, ali i veliki deo članova i simpatizera Radikalne partije Olega Ljaška; opremu i oružje bataljona je pak obezbedio ukrajinski oligarh Igor Kolomoskoj. 

Bataljon "Ajdar" je učestvovao u sukobima u Luganskoj oblasti, a njegove pripadnike su Amnesti internešenel i OEBS optužilii za kršenje ljudskih prava. Njihov najpoznatiji pripadnik je Nađa Savčenko, žena-pilot koja je 18. juna 2014. zarobljena od strane proruskih pobunjenika, a potom izručena Rusiji, gde se protiv nje vodi sudski proces zbog ubistva dvoje ruskih novinara.

AP Photo/Efrem Lukatsky, File

Iz ovih primera se može videti koliko su neonacističke struje zastupljene u ukrajinskoj vlasti, prvenstveno u sektoru odbrane, mada se smatra da među narodom i nemaju toliku podršku, što pokazuje mali broj osvojenih mandata na izborima. Ipak, u jeku ruske operacije u Ukrajini, ponovo su dobili na značaju. Grupacije poput "Azova" i Desnog sektora će želeti da se pozicioniraju politički, a određeni analitičari smatraju da iako NATO i zapadne zemlje sigurno neće podržati prorusku vladu u Kijevu, ne bi smeli ni da stanu iza bilo kakve neonacističke vlasti.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi