Pažljivim potezima do trijumfa: Kako je Tramp korak po korak uspeo da preuzme kontrolu nad Grenlandom

Američki predsednik Donald Tramp je u petak objavio da je postignut "istorijski" sporazum sa Danskom i Grenlandom prema kom Vašington preuzima "trajnu kontrolu nad bezbednošću i svim drugim potrebama" arktičkog ostrva, čime se okončavaju njegove pretnje da zauzme teritoriju.

Ceo sporazum nije objavila nijedna strana, a njegove ključne tačke otkrio je sam američki predsednik u postu na društvenoj mreži "Truth Social". Očekuje se da će dokument biti potpisan sledeće nedelje, tokom Generalne skupštine UN.

Ovo su tačke pakta koje je otkrio Tramp:

- SAD će sarađivati sa Danskom i Grenlandom kako bi se osigurale da Vašington "uvek" ima apsolutnu sposobnost da "uradi sve što je potrebno na Grenlandu kako bi osigurao i branio njegovu bezbednost" i bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.

- "Nijedan protivnik SAD nikada neće moći da ima bazu na Grenlandu, vojno prisustvo na Grenlandu ili da ima osetljive investicije na Grenlandu" bez "izričite pismene saglasnosti" Vašingtona.

- Proces razvoja velikog vojnog prisustva u odgovarajućim oblastima Grenlanda počeće odmah. "Sarađivaćemo sa narodom Grenlanda na njegovom razvoju i izgradnji", dodao je Tramp, bez navođenja dodatnih detalja.

Tanjug/AP Photo/Peter Morrison

Tramp je to nazvao "Sporazumom za život", s obzirom na to da "nema kraja!“". Takođe je izjavio da će biti "veoma zaštitnički nastrojeni" prema Grenlandu, "velikom i veoma strateški važnom komadu zemlje".

Šta je rekla Danska?

I Danska i Grenland su komentarisali sporazum postignut ovog petka, izražavajući svoju "radost".

- Razlog za radost je to što smo uspeli da zaključimo sporazum koji će osigurati i ojačati bezbednost Grenlanda, Kraljevine Danske, Sjedinjenih Američkih Država i zapadne alijanse. Sporazum priznaje interese Grenlanda i naše mesto u međunarodnoj saradnji. To koristi svima nama - rekao je premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen u saopštenju objavljenom u Kopenhagenu.

Oglasila se i premijerka Danske Mete Frederiksen.

Profimedia

- Drago mi je što postoje izgledi za dobar sporazum za Grenland, Kraljevinu Dansku i Sjedinjene Američke Države. Sporazum koji jača našu zajedničku bezbednost u regionu Arktika i Severnog Atlantika i stoga je dobar i za NATO i Evropu. Sporazum koji istovremeno priznaje suverenitet i teritorijalni integritet Kraljevine Danske, kao i pravo grenlandskog naroda na samoopredeljenje - istakla je ona.

Kako je sve počelo?

Američki lider Donald Tramp prvi put je izrazio želju da preuzme Grenland 2019. godine, tokom prvog predsedničkog mandata. Međutim, u to vreme Mete Frederiksen je odbacila tu ideju kao "apsurdnu", dok su grenlandske vlasti izjavile da je ostrvo "otvoreno za poslovanje, ali ne i za prodaju".

Republikanski lider je ponovo pokrenuo ovo pitanje tokom svoje predsedničke kampanje i opet u januaru 2025. godine, kada je drugi put preuzeo predsedničku dužnost. Proglasio je Grenland pitanjem nacionalne bezbednosti za SAD i suštinskim elementom u obuzdavanju Rusije i Kine na Arktiku.

Tada je Tramp prvi put zapretio Kopenhagenu uvođenjem visokih carina i odbio da isključi upotrebu vojne sile za aneksiju teritorije. Nekoliko evropskih zemalja okupilo se oko Danske i snažno osudilo takve pretnje.

Profimedia

Nakon mesec dana napetih izjava, strane su počele da pregovaraju o mogućem proširenju operativnih prava SAD na Grenlandu, uz očuvanje statusa ostrva kao dela Danske. Nakon toga, u martu, potpredsednik SAD Džej Di Vens posetio je ostrvo i  kritikovao Dansku zbog navodnog nedovoljnog učinka u odbrani Grenlanda. Usledili su meseci pregovora iza zatvorenih vrata, obeleženi Trampovim javnim napadima na Kopenhagen.

Javni stav Danske ostao je čvrst tokom ovog perioda. Tako je u januaru premijerka objavila da njena zemlja povećava svoju vojnu silu kako bi ojačala bezbednost na Arktiku. Takođe je pozvala američkog predsednika da "prestane da preti" Grenlandu.

Sa svoje strane, grenlandske vlasti su u januaru izjavile da odbijaju da budu podvrgnute teritorijalnoj kontroli SAD "pod bilo kakvim okolnostima", jer je Tramp nastavio da preti u tom pogledu.

Razdor među saveznicima

Trampova želja da prisvoji Grenland, kao i njegove stalne pretnje Danskoj i drugim evropskim zemljama, izazvala je razdor unutar NATO-a, dovodeći Alijansu na ivicu situacije u kojoj bi jedna članica mogla da napadne drugu. Usred ovog spora neki su čak sugerisali da bi moguća eskalacija učinila besmislenim samo postojanje saveza.

Profimedia

Štaviše, kriza je istakla zavisnost Evrope od Sjedinjenih Američkih Država kada je u pitanju bezbednost kontinenta i, u praksi, svoju nemogućnost da brani zemlju EU.

Evropski lideri su ograničili svoju podršku Danskoj na nekoliko izolovanih slučajeva i pokušali su da izbegnu zatezanje odnosa sa Vašingtonom.

Zašto je Americi "potreban" Grenland?

Grenland je od strateškog značaja za američku vojsku i njen sistem ranog upozoravanja na balističke rakete, jer najkraći put od Evrope do Severne Amerike prolazi kroz arktičko ostrvo. Američka vojska već održava stalno prisustvo u vazduhoplovnoj bazi Pitufik na severozapadu ostrva.

Vašington je izrazio interesovanje za veće vojno prisustvo, uključujući raspoređivanje radara na Grenlandu radi praćenja voda između ostrva, Islanda i Ujedinjenog Kraljevstva, koje služe kao ulazna tačka za brodove ruske mornarice i nuklearne podmornice.

Štaviše, podzemlje Grenlanda sadrži razne vredne minerale, retke zemne elemente, metale, drago kamenje, ugalj, grafit i uranijum, kao i zlato, srebro, bakar, olovo, cink, grafit, olivin, kriolit i mermer, između ostalog.

Osim toga, ostrvo se može pohvaliti bogatstvom nafte i prirodnog gasa, iako su samo njegovi mali delovi istraženi, delimično zbog surovih uslova, jer je pretežno prekriveno ledom i glečerima.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi