Odavde dolaze naši telefoni ili računari: Deca za dva dolara dnevno tragaju za kobaltom, a prizori su potresni (VIDEO)
Kobalt je hemijski element koji se može pronaći u skoro svakom modernom uređaju sa litijumskom baterijom
Godinama velike tehnološke kompanije, poput "Gugla" ili "Epla", uveravaju kupce da se proizvodnja i prodaja njihovih proizvoda obavlja u skladu sa etičkim pravilima.
Međutim, fotografije iz rudnika u Demokratskoj Republici Kongo, gde se iskopava 90 odsto svetskog kobalta od koga se prave baterije, primera radi, pokazuju surovu realnost.
Kobalt je hemijski element koji se može pronaći u skoro svakom modernom uređaju sa litijumskom baterijom. Smartfonima, tabletima ili laptopima je potrebno nekoliko grama, ali je električnim automobilma potrebno oko 10 kilograma ovog metala.
"Epl", "Majkrosoft", "Gugl" i "Tesla" insistiraju da njihovi dobavljači kobalta ispunjavaju visoke standarde i da sarađuju samo sa topionicama i rafinerijama koje ispunjavaju njihove stroge uslove.
Pročitajte još:
Na terenu, ipak, vlada drugačija situacija.
Deca se izrabljuju, bolesti vrebaju
Bosonoga deca, prekrivena hemikalijama, neprestano lupaju po kamenju za svega dva dolara dnevno. Pored njih se nalaze i mnoge novopečene majke koje pretražuju kamenje u potrazi za dragocenim kobaltom, a bebe nose u povezima.
Situacija je posebno dramatična u regionu Katanga, a potresne prizore je zabeležio autor Sidart Kara koji je objavio knjigu "Crveni kobalt: Kako krv Konga oblikuje naše živote".
U knjizi se opisuje očajnička potražnja za kobaltom na Zapadu i kakve smrtonosne posledice to ima po afričke narode.
Kara, predavač u Kenedijevoj školi na Harvardu, kazao je da njegovo istraživanje dokazuje da se tehnološkim gigantima ne može verovati.
Profimedia
- Stotine hiljada najsiromašnijih ljudi na svetu rudari za kobaltom. Moralni sat je vraćen natrag do kolonijalnog doba. Oni to čine za dva dolara dnevno i tada moraju da naprave izbor da li će jesti tog dana ili ne, tako da nemaju opciju da kažu "ne" - rekao je.
Prema njegovim rečima, iznenadna potražnja za eko-vozilima, koje ironično pokreću oni zabrinuti za životnu sredinu, ima katastrofalne efekte po Kongo.
- To bi trebalo da bude zeleni izbor, da se kupi električni automobil. Ali nije tako zeleno i drugima - objasnio je Kara.
Uz sve to, delatnost rudnika često nije regulisana, a u njima radi ogroman broj ljudi.
Dugotrajna izloženost kobaltu može da dovede do bolesti pluća, gubitka sluha, urođenih mana i različitih formi raka.
- To su krvavi dijamanti puta hiljadu, jer dijamanti nisu toksični. A dijamant kupite jednom tokom života, možda dvaput, ali u zapadnim društvima ne možete da funkcionišete više od 24 sata dnevno bez uređaja čiji se rad zasniva na kobaltu - rekao je.
Profimedia
Kara je u Kongu proveo godine beležeći strahovite uslove eksploatacije. Među mnogim "rudarima" su deca koja nisu starija od sedam ili osam godina, a prekrivena su otrovnim hemikalijama iz rudnika.
Hoće li se nešto promeniti?
Velike tehnološke kompanije su više puta obećavale da će prestati da koriste kobalt u svojim proizvodima. Oslanjali su se i na činjenicu da je većina ovih rudnika u vlasništvu Kine, pa im je izgovor bio da ne mogu da kontrolišu ono što se tamo događa.
Firma "Tesla" je 2020. godine potpisala višegodišnji ugovor o kupovini 6.000 tona kobalta od rudarskog giganta "Glenkor", u vlasništvu Velike Britanije, koji operiše u Katangu.
"Glenkor" je 2019. bio predmet tužbe koju je podnela grupa za zaštitu ljudskih prava u ime 19 dece iz Konga koja su preminula u njihovim rudnicima.
U tužbi su tehnološke kompanije imenovane kao optuženi, ali je sudija to osporio jer je, navodno, preteško utvrditi vezu između mrtve dece i njihovog poslovanja.
Kara poziva gigante, čije su vrednosti procenjene u bilionima, da učine mnogo više.
- Ovo nije odgovornost Kine. Ovo je odgovornost velikih tehnoloških kompanija. Svesne su problema, ali okreću glavu na drugu stranu i krive Kinu. Kina dominira, ali je besmisleno reći da ova situacija ne može da se poboljša. One pokreću potražnju za kobaltom. To počinje sa njima i to je njihova odgovornost. Lanac snabdevanja postoji samo zbog potražnje. Oni kažu da se poštuje etika i da su lanci snabdevanja u skladu sa etikom, ali onda odete u Kongo i vidite da to nije istina - poručio je Kara.
Zalaganje za ljudska prava nije jedini razlog zašto postoji želja za udaljavanjem od kobalta. Zbog ograničenih zaliha, to je jedan od najskupljih delova električnih automobila.
Rezerve kobalta u Kongu su veće nego u ostatku sveta. Kongo je 2019. imao 3,6 miliona tona kobalta u svom zemljištu, triput više nego Australija koja se nalazi sledeća na listi rezervi. Među državama koje imaju male rezerve kobalta su Kuba, Filipini, Rusija, Kanada, Kina i Madagaskar.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari