Kriza sa baterijama: Kako da električna vozila u što kraćem roku budu dostupna svima?

Epohalna promena u svetu i prelazak na električna vozila moraju da prevaziđu veliku prepreku - kako zadovoljiti sve veću potražnju za baterijama, vitalnom komponentom auto-industrije, uz istovremeno smanjenje troškova kako bi e-vozila postala "mainstream“.

Fabričke linije koje proizvode agregate za napajanje čiste energije budućnosti grade se brže nego što napeti lanci snabdevanja mogu da idu u korak s njima. Globalno "zaključavanje“ zaliha litijuma, nikla, kobalta i drugih ključnih sastojaka u nekoliko zemalja dovelo je do povećanja cena. Postoji velika zabrinutost zbog dominacije Kine u celoj ovoj industriji i poteza u nekim drugim zemljama koje ograničavaju izvoz minerala u nadi da će izgraditi sopstvenu proizvodnu bazu, piše Blumberg. To je scenario zbog kog postoji ozbiljan rizik usporavanja tempa postepenog prelaska i usvajanja električnih vozila u svetu.

Zašto imamo nestašice?

Rudari i rafinerije su bili oprezni prema velikim investicijama nakon što je talas potrošnje prošle decenije preplavio tržišta i izazvao višegodišnji pad. Sada se proizvodnja baterija povećava tako brzo da je došlo do nestašice specijalizovanih materijala poput bakarne folije i, što je još važnije, metala potrebnih za hemikalije za baterije. Dok se fabrike mogu izgraditi za oko 18 meseci, rudnicima je obično potrebno sedam godina ili duže da se uvežu i postanu deo sistema. Zatim postoje poremećaji u vezi sa pandemijom, zastoji u isporuci i trgovinska ograničenja. Dakle, trenutna oskudica nadovezuje se na problem inflacije i visoke cene.

Šta je posledica?

„Tesla“ i drugi proizvođači automobila podigli su cene zajedno sa „Contemporary Amperex Technology“, najvećim proizvođačem baterija za električna vozila. Vlade i kompanije pokušavaju da diverzifikuju izvore snabdevanja i smanje svoje oslanjanje na Kinu.

Američki predsednik Džo Bajden pozvao se na Zakon o odbrambenoj proizvodnji iz 1950. da bi podstakao domaću proizvodnju. Meksiko je među onima koji prihvataju „nacionalizaciju“ resursa, donoseći zakon kojim se eksploatacija svojih nalazišta litijuma stavlja pod kontrolu države, piše Blumberg.

Koji minerali su u fokusu?

Litijum - Australijski rudnici čine oko polovinu svetske ponude. Čile, gde se litijum crpi pumpanjem slanih rastvora bogatih solju u ogromna jezera za isparavanje, drugi je proizvođač i drži više od 40 odsto svetskih poznatih rezervi. Kina ima više od polovine svih kapaciteta za preradu u specijalne hemikalije za baterije. Skoro 14 milijardi dolara je potrebno za razvoj planiranog kapaciteta proizvodnje litijuma do 2025. godine, prema BloombergNEF-u.

Pixabay

Ipak, novac nije jedina prepreka: Srbija je u januaru blokirala planove „Rio Tinto grupe" za izgradnju najvećeg evropskog rudnika litijuma nakon što je naišla na protivljenje javnosti zbog zabrinutosti za životnu sredinu.

Nikl - SAD su upozorile u izveštaju za 2021. na mogućnost velike nestašice visoko prečišćenog tipa nikla, poznatog kao nikl klase jedan, za tri do sedam godina zbog nedostatka dovoljno specijalizovane obrade. Bilo kakvo ograničenje trgovine Rusije, koja čini oko 17 odsto proizvodnih kapaciteta, dodatno bi povećalo pritisak na cene. Indonezija, koja drži skoro četvrtinu globalnih rezervi nikla, ograničila je izvoz pre nekoliko godina i sada privlači investicije u preradu veće vrednosti, uglavnom iz Kine.

Kobalt - Više od dve trećine iskopanog metala dolazi iz Demokratske Republike Kongo, iako Australija, Kuba i Kanada proširuju kapacitete. DRC se dugo suočavao sa optužbama za korupciju, kršenje ljudskih prava i korišćenje dečjeg rada.

Profimedia

Mali „zanatski“ proizvođači, koji ponekad kopaju ručno, činili su oko 12 odsto proizvodnje u zemlji u 2020. i u toku su napori da se poboljša njihov položaj. Kina ima malo sirovina, ali je prerada tamo koncentrisana, sa oko 80 odsto globalnih kapaciteta. I u drugim zemljama rastu kapaciteti, uključujući finsku gigantsku rafineriju „Kokola“.

Grafit - Proizvođači baterija mogu da koriste ili prirodni grafit ekstrahovan iz rudnika za pravljenje anoda ili sintetički materijal koji je obično skuplji, ali duže traje, brže se puni i poboljšava bezbednost. Kina čini oko 60 odsto kapaciteta proizvodnje prirodnog grafita i 90 odsto sintetičkog. Takođe je veliki izvor sirovina, ali nove zalihe se razvijaju u mestima uključujući Tanzaniju, Madagaskar i Kanadu.

Južna Koreja i Japan su alternativni izvori prerađenih materijala. „Tesla“ je prošle godine sklopio ugovor sa „Sirah Resources“, dobavljačem rudnika u Mozambiku i fabrike u Luizijani.

Kako će sve to uticati na tranziciju ka e-automobilima?

Predviđa se da će troškovi baterija porasti 2022. godine, prvi put u više od decenije. Ako cene sirovina ostanu visoke, to bi moglo da odloži za nekoliko godina trenutak kada bi električni modeli trebalo da postanu pristupačni poput onih koji gutaju gas, što je i predviđeno da će se dogoditi do 2024. godine na mnogim tržištima.

Ko pobeđuje, a ko gubi?

Navala investicija podigla je evropski udeo u proizvodnji baterija, a SAD će slediti kako potražnja bude jačala, mada nijedno od njih verovatno neće nadmašiti Aziju. Proizvodni kapacitet za litijum-jonske baterije će porasti skoro pet puta do 2025. godine ako kompanije ispune svoje postojeće planove, pri čemu je Kina do tada činila 69 odsto sektora, u poređenju sa sadašnjih 74 odsto. To je možda samo predosećaj.

Smanjenje emisija iz drumskog saobraćaja do 2050. godine, što je neophodno prema ciljevima Pariskog sporazuma, zahtevalo bi skokove u tehnologiji, ogroman doprinos reciklaže metala, a i moglo bi da iscrpi sve poznate globalne rezerve litijuma, kobalta i nikla, navodi BlumbergNEF u junskom izveštaju.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi