Kolumbija proizvodi kokain više nego ikada, a novi predsednik misli da je suzbijanje droge uzaludno - ima ideje koje bi donele revoluciju

Kada je Gustavo Petro, prvi progresivni predsednik Kolumbije, došao na vlast u avgustu, predstavio je ambiciozne planove.

Želeo je da njegova administracija konačno postigne stabilni mirovni sporazum sa kolumbijskim pobunjeničkim gerilskim grupama, smanji nejednakost u društvu tako što bi oporezovao najbogatije i izvukao milione iz siromaštva, a posebno bi se obračunao sa narko-bandama.

Tri meseca kasnije, CNN prenosi da ima razloga za optimizam - potpisan je sporazum sa Nacionalnom oslobodilačkom armijom (ELN), a Kongres je usvojio fiskalni plan kojim će se prikupiti skoro 4 milijarde dolara novim porezima sledeće godine.

AP Photo/Fernando Vergara

Međutim, droga i dalje predstavlja najveći izazov za Petra.

Više kokaina nego ikada

Proizvodnja droge je procvetala u Kolumbiji tokom pandemije. Ukupna teritorija predviđena za uzgoj lišća koke, od čega se potom pravi kokain, porasla je za 43 odsto 2021. godine, podaci su Uprave za drogu i kriminal UN. Istovremeno, količina koke koja potencijalno može da se proizvede po hektARu je porasla za 14 odsto. Zbog toga stručnjaci veruju da Kolumbija proizvodi više kokaina nego ikada.

U mnogim ruralnim krajevima zemlje proizvodnja ove droge postala je jedina ekonomska aktivnost tokom pandemijskih lokdauna, pa su i brojni farmeri prešli sa "običnih" useva na koku.

Uzgajanje koke se toliko raširilo, da i običan prolaznik to može da primeti, smatra Elizabet Dikinson, viša analitičarka pri Grupi za međunarodne krize.

- Pre nekoliko godina ste morali da vozite satima da biste videli useve koke. Sada su uobičajeni, ima ih na manje od kilometar od glavnog puta - rekla je nakon posete Kauki, regionu na jugozapadu zemlje gde je zabeležen porast uzgajanja od 76 odsto.

AP Photo/Fernando Vergara

U indijanskom rezervatu Takuejo, u Kauki, sve veće uzgajanje koke i marihuane zabrinjavaju lidere tamošnjih zajednica, kaže Nora Takvinas, borac za životnu sredinu koja od kriminalnih organizacija dobija brojne pretnje smrću.

Prema njenim rečima, dva su ukazatelja da proteklih godina cveta trgovina drogom: na putu ka Takueju se nalaze brojni neformalni punktovi, a sve je i veći broj dece koja napušta školu kako bi obavljali zadatke za kartele.

- Karteli plaćaju oko 3 dolara za obradu pola kilograma marihuane, a deca mogu da očiste oko 3 kilograma dnevno, to je solidan novac u ovim krajevima. Teško je to zaustaviti - rekla je.

Jedina pozitivna stvar je da, uprkos svemu, nije zabeležen porast nasilja.

- Na oprezu smo. Ali uskoro će karteli početi da se bore za useve, a kada se oni nadmeću, to je borba do smrti. Ovo sada je zatišje pred buru - napomenula je.

Postojanje velikog broja oružanih grupa jedna je od najvećih mana kolumbijskog mirovnog procesa kojim se 2016. završio dugogodišnji građanski rat. Pre postizanja mira, većina gerilskih grupa je bila disciplinovana poput regularne vojske i to je podstaklo pregovore između zvaničnika vlade i pobunjenika. Danas, oružane grupe su se podelile na skoro 60 različitih frakcija, a često su u međusobnom sukobu.

Čak i da uspe mir sa ELN, ostaje najmanje 59 grupa koje mogu biti umešane u trgovinu drogom.

Kokain nadmoćniji od bilo čega drugog

U poslednjih 50 godina, jedan od najvećih problema u Kolumbiji je da se poljoprivrednici ubede da ne gaje lišća koke. Tradicionalno, farmeri bi se kažnjavali tako što bi im uništavali useve uz pomoć sve sofisticiranijih mera - nadziranjem iz vazduha, kampanjama iskorenjivanja i nadimljavanja iz vazduha, ali i slanjem trupa u sporne regione.

AP Photo/Javier Casella, File

Međutim, za to su potrebni milioni koji često dolaze kroz vojnu pomoć od SAD, a već su hiljade farmera i vojnika izgubili živote u sukobima zbog narkotika.

Iako Petro nije odgovoran za poslednji porast proizvodnje droge, njegova poruka da bi trebalo odustati od "rata protiv droge" se slaže sa zaključkom UN da bi milijarde, koje se troše za odvraćanje farmera od uzgajanja koke, mogle da iskoriste u bolje svrhe.

- Prva stvar koju možete zapaziti u izveštaju jeste da je suzbijanje droge potpuno propalo - rekao je kolumbijski ministar pravde Nestor Osuna koji je dobio zadatak da smisli neku novu strategiju.

Kako je rekao, plan Vlade je fokusiran na tri ključna momenta.

Petrova administracija planira da ograniči širenje nasilja povezanog sa drogom čak iako se pod tim podrazumeva da će se povećati broj teritorija na kojima se gaji koka.

Kako bi se izbegli sukobi sa zajednicama koje gaje koku i smanjile nasilne odmazde kartela, kolumbijska kampanja iskorenjivanja koke će biti značajno smanjena, ali ne u potpunosti suspendovana.

Predviđa se da će na taj način teritorije na kojima se gaji koka zauzimati velike površine.

- Ukoliko održivu alternativu ponudimo uzgajivačima koke, oni će to prihvatiti. Istina je da danas ne postoji poljoprivredni proizvod koji može da se nadmeće sa kokom, ali je takođe istina da koka ostaje ilegalna, a stekli smo utisak da bi farmeri ipak radije radili u okviru zakona, čak i u manjem obimu, nego u ilegali - rekao je ministar.

Plan je da se hiljade farmera premeste na nekorišćena zemljišta kako bi krenuli iznova, ali zakonito. Ipak, Kolumbija je i ranije imala ovakve "zamene useva", ali ništa nije moglo da nadmaši poželjnost koke. Grm koke rađa i do šest puta godišnje uz minimalnu negu jer ova biljka raste i u veoma nepovoljnim uslovima.

Kupci, narko-karteli, voljni su da za žetve plaćaju i unapred, često u kešu, a ponekad obezbeđuju i transport. To predstavlja značajan podsticaj za poljoprivrednike koji žive daleko od gradova i žale se na neadekvatne i neasfaltirane puteve. Zato Petrova vlada želi da u potpunosti premesti celu kokainsku radnu snagu.

Područja koja su trenutno posvećena isključivo koki, ukoliko bi bila napuštena, prošla bi kroz proces pošumljavanja, rekao je Osuna. To bi bilo moguće zahvaljujući novom programu javnog ulaganja od 120 miliona dolara kojim se farmeri plaćaju da štite prašume narednih 20 godina. Svaka porodica bi dobijala 600 dolara mesečno da sprovodi programe zaštite šuma u područjima koja su pogođena gajenjem koke, kao i ilegalnim šumarstvom i sečom drveća.

AP Photo/Fernando Vergara

Naposletku, Petrov plan je i da dekriminalizuje kokain, ali Osuna naglašava da takav korak ne treba da se donese jednostrano. Kriminalni status kokaina je globalno kodifikovan u nizu međunarodnih ugovora.

Osuna se nada da će jednog dana svet održati debatu o tome da li narkotici i dalje treba da budu zabranjene supstance.

- Moramo priznati da se kokain konzumira svuda u svetu, to je očigledno. Za mnoge je ta upotreba štetna, ali zato bi bilo dobro ukoliko bi zemlje usvojile zdravstvene politike da se izbore sa tim problemom - naveo je Osuna.

Da li se može pobediti u ratu protiv droge?

Ovo je prvi put da predsednik Kolumbije, inače najvećeg svetskog proizvođača kokaina, otvoreno poziva da se odustane od suzbijanja droge.

Prema studiji Univerziteta Oksford iz 2019. godine, trgovina drogom čini skoro 2 odsto BDP-a Kolumbije. Niko ne može da previdi kako bi ta zemlja izgledala bez trgovine drogom, ali je Osuna svestan teškoća.

- Suzbijanje droge nema uspeha već 50 godina, nije kao da to možemo da rešimo za 50 dana - rekao je.

Kritičari ovakvih planova, poput bivšeg predsednika alvara Uribea, koji je predvodio jedno od najvećih uništavanja useva koke, veruje da bi legalizovanje kokaina kartele učinilo još bogatijima.

Ipak, nedavna legalizacija marihuane u Nemačkoj ili Urugvaju, kao i u 15 američkih saveznih država, pokazuje da su promene moguće.

Kolumbija takođe razmatra da li da legalizuje marihuanu što je pre tri godine, primera radi, bilo nezamislivo.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi