El Čapo iz najčuvanijeg zatvora na svetu otkrio ko su prave vođe kartela: Oni rukovode trgovinom drogom
Hoakin Guzman poslao poruku preko advokatice
Pet godina nakon što je izručen SAD, meksički narko-bos Hoakin Guzman, poznatiji kao El Čapo, otkrio je ko zapravo vuče konce u trgovini drogom, sa obe strane granice.
Preko svoje advokatice, Marijel Kolon, jednoj od svega nekoliko osoba kojima je dozvoljeno da sa njim održavaju redovan kontakt, poručio je da vlasti moraju da krenu za političarima ukoliko žele da zaustave narko-rat.
- Godinama su vlasti zatvarale navodne vođe, ali to ničemu ne služi. Međutim, ukoliko krenete da gonite političare koji dozvoljavaju da se ovo dešava, to je sasvim drugačija stvar - prenela je Kolon El Čapove reči.
Kako je dodala, Guzman, nekadašnji vođa kartela Sinaloa, svestan je da bi mogao da služi kao politički instrument američke i meksičke vlade.
AP Photo/Rebecca Blackwell, File
- Svaki novi američki predsednik ima svoj trofej. Tramp je imao El Čapa. Posle njega i Bajden ima svoj trofej. Tu se oduvek radilo samo o politici - navela je advokatica.
Podsetimo, El Čapo, za koga se veruje da ima 65 godina, osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog trgovine drogom. Od tada se nalazi u samici zloglasnog američkog zatvora "ADX Florens" u Koloradu. Svega sat vremena dnevno sme da provodi napolju, a dozvoljeno mu je 15 minuta telefonskih razgovora mesečno, sa tri osobe koje je odredila američka vlada - njegova majka, sestra i najmlađe dete.
- Guzman je u potpunoj izolaciji. Nema pristup prostoru za rekreaciju ili bilo kojoj drugoj zatvorskoj oblasti osim svojoj ćeliji - napomenula je Kolon.
Njegov pravni tim je 2020. podneo tužbu u kojoj su naveli da je suočen sa nehumanim uslovima, ali je federalni sudija sve odbacio.
Američke vlasti pravdaju stroge bezbednosne mere time što žele da spreče El Čapa da pobegne ili učestvuje u bilo kakvim ilegalnim aktivnostima. Narko-bos je inače bio poznat po brojnim bekstvima iz zatvora, ali je konačno dolijao u januaru 2016. godine. Ipak, poslovi kartela Sinaloa bujaju iako je on iza rešetaka.
Tokom fiskalne godine 2016, od oktobra 2015. do septembra 2016, američka granična patrola je zaplenila više od 2,2 tone kokaina, a ta brojka je 2020. narasla na 5 tona.
"Agenti su kupljeni"
Prema svedočenjima sa suđenja El Čapu, nekoliko meksičkih predsednika, šefova policije i visokorangiranih zvaničnika vojske, bilo je umešano u trgovinu narkoticima.
Hesus Zmabada zvani El Rej, mlađi brat Ismaela Zambade zvanog El Majo (za koga se sumnja da vodi kartel Sinaloa), naveo je da su "prave vođe" meksički zvaničnici i američke službe.
Zambada je imenovao Genara Garsiju Lunu koji je od 2006. do 2012. bio meksički sekretar za javnu bezbednost. Uhapšen je u decembru 2019. po optužnici za primanje mita od kartela Sinaloa. Izjasnio se da nije kriv, a suđenje je trebalo da počne ovog meseca, ali je odloženo za januar po zahtevu njegovih advokata.
AP Photo/Marco Ugarte, File
Garsija Luna je optužen da je više od 10 godina primao milione dolara kako bi omogućio El Čapu da "operiše" bez problema u Meksiku. Optužuju ga i da je pravio sporazume sa visokorangiranim zvaničnicima vodećih američkih agencija za nacionalnu bezbednost i sprovođenje zakona.
Salvador Sijefuegos, nekadašnji ministar odbrane Meksika, uhapšen je u oktobru 2020. godine kada je sleteo u Los Anđeles. Među optužnicama je bilo i onih povezanih sa narkoticima, a sumnjiči se da je koristio svoj položaj i autoritet kako bi štitio ogranak kartela Sinaloa, dok je istovremeno naručivao operacije protiv svojih rivala.
Na svom prvom saslušanju se izjasnio da nije kriv, a u iznenadnom potezu je američka vlada odbacila sve optužbe posle pregovora sa meksičkim kolegama. Vraćen je u Meksiko i pušten na slobodu.
AP Photo/Rebecca Blackwell, File
Garsija Luna i Sijefuegos nisu nikada osuđeni, ali je jedan član kartela iz pograničnog grada Siudad Huareza rekao da El Čapove optužbe nisu daleko od istine.
U intervjuu za meksičke novine "El Universal" iz oktobra 2016. godine, jedan od bosova srednjeg nivoa u La Linei, naoružanom ogranku kartela Huarez, rekao je da su na svom platnom spisku držali američke granične agente.
- Agenti su kupljeni - rekao je.
Centar za istraživačko novinarstvo je 2016. dokumentovao 153 slučaja korupcije koja se tiču američkih graničara, a većina njih su bili carinici ili pripadnici Granične zaštite.
U većini slučajeva se radilo o trgovini narkoticima, ali tu su bili i primanje mita, kao i krijumčarenje ljudi. Većina ovakvih krivičnih dela je počinjena u Teksasu, Kaliforniji i Arizoni.
BONUS VIDEO
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari