Orhan Pamuk - od nobelovca do "izdajnika": Kako ga je jedna rečenica učinila mrziteljem svog naroda

Prošlo je tačno 14 godina od kada je veliki turski pisac Orhan Pamuk dobio Nobelovu nagradu za književnost, a na žalost obožavalaca ovog književnika, njegova dela “Bela tvrđava”, “Novi život”, “Zovem se crveno”, “Sneg”, “Crna knjiga”, “Čudan osećaj u meni”, često su u senci njegovih političkih stavova i misli. Njegove knjige prevedene su na više od 30 jezika, a kako je 2006. godine obrazložio Komitet za Nobelovu nagradu prilikom dodele laureata, “njegove reči otkrivaju nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura”.

Nagrade i odlikovanja

Dobitnik je Nagrade za mir knjižara Nemačke za 2005. godinu. Na današnji dan, 2006. godine dodeljena mu je Nobelova nagrada za književnost. Iste godine odlikovan je francuskim Ordenom viteza reda umetnosti i književnosti, a Univerzitet u Vašingtonu dodelio mu je medalju , koja se bijenalno dodeljuje naučnicima i umetnicima za vrhunska dela i hrabrost.

Časopis Time naveo je Pamuka u naslovnom članku “Time 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“, u kategoriji “Heroji i pioniri”.

Iako su njegova dela očarala milione širom sveta,  jedan od najvećih savremenih književnika neretko je na udaru turskih vlasti i pojedinih struja u toj zemlji. A sve je počelo 2005. godine kada je protiv Pamuka pokrenut krivični postupak nakon njegove izjave da je nad Jermenima počinjen genocid, a koliko je okrutna kampanja vođena protiv njega, govori i to što su na mitingu u Bilećiku, u Turskoj, masovno spaljivane njegove knjige. Iako su optužbe protiv njega prvi put odbačene, desnica u Turskoj nije odustajala, pa je slučaj opet otvoren 2011. godine, kada je proglašen krivim da je naneo bol članovima pet porodica poginulih vojnika.

– Ovde je ubijeno trideset hiljada Kurda i milion Jermena. I gotovo niko se ne usuđuje da to pomene. Tako i ja – rekao je Pamuk nakon čega je navukao gnev svojih sunarodnika.

U intervjuu za BBC rekao je da želi da brani slobodu govora, što je jedina nada Turske da se pomiri sa svojom istorijom:

– Ono što se dogodilo Osmanskim Jermenima 1915. skrivali su od nas, to je bila tabu tema. Ipak, sada moramo da razgovaramo o prošlosti.

Nacionalisti predlagali spaljivanje knjiga na lomači

Te 2005. godine, kao po nekom dogovoru, protiv njega je pokrenuta neviđena hajka. U tome su prednjačili  nacionalisti, koji su, u nekom mračnom budžaku, sami sebe proglasili za dušebrižnike nacije. Predlagali su da mu se utre trag, da se sve njegove knjige spale na lomači, pošto je ugrozio dostojanstvo turskog naroda. Tako nešto se moglo očekivati. Jer ti zločini, pogotovo nad Jermenima, do tada su bili tabu tema, a zbog priče o njima, Pamuk je proglašen izdajnikom i mrziteljem svog naroda.

Zašto je Pamuk navukao bes turskih vlasti?

Kjiževnik je u nekoliko navrata do sada govorio o genocidu nad Jermenima, koji Turska kvalifikuje kao masovni zločin. Slučaj iz Prvog svetskog rata predstavlja sistematsko etničko čiščenje Jermena u kojem je veliki broj ljudi proterivan, a masovna ubistva izvršena su po nalogu tadašnjih osmanskih vlasti. Najviše njih stradalo je 1915. godine, a prema raznim procenama ubijeno je između 800.000 i 1.500.000 pripadnika jermenskog naroda. Paralelno sa progonima Jermena Osmanske vlasti vršile su i progone nad drugim hrišćanskim narodima, poput Asiraca i pontskih Grka.

Brutalna proterivanja ovih naroda počela su krajem 19. veka za vreme vladavine sultana Abudl Hamida II, a kulminirali su dolaskom Mladoturaka na vlast, koji su se borili za izraženiju tursku naciji, u odnosu na religiju, koja je do tog trenutka bila zastupljenija.

Zaključno sa krajem 2019. godine, ukupno 31 država sveta je priznala masovna ubistva Jermena kao genocid, uključujući između ostalih Rusiju, Francusku, Nemačku, Kanadu, Italiju, Sjedinjene Države i Vatikan, odnosno Savet Evrope. Turska Republika kao pravni naslednik Osmanske imperije negira zločin genocida i označava masovne zločine protiv Jermena u tom periodu kao Jermenski masakr nastao usled previranja tokom rata u toj zemlji.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi