Ko je poznati trgovac oružjem koga Bela kuća hoće da zameni za uhapšenu košarkašicu? (VIDEO)

Od februara traje saga američke košarkašice Britni Griner koja je uhapšena u Rusiji zbog posedovanja kanabisovog ulja koje se koristi u elektronskim cigaretama, što je nedozvoljena supstanca u toj zemlji.

Posle višemesečne interne debate, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena je ponudila da razmeni Viktora Buta, osuđenog ruskog trgovca oružjem koji služi 25-godišnju zatvorsku kaznu u SAD za košarkašicu Griner i marinca Pola Vilana koji su zatvoreni u Rusiji.

Državni sekretar Entoni Blinken saopštio je da su SAD pre nekoliko nedelja iznele Moskvi "značajan predlog" za razmenu Vilana i Grinerove, koji su u Americi klasifikovani kao "nezakonito pritvoreni".

AP Photo/Alexander Zemlianichenko, File

Blinken je rekao da je Bajden "direktno uključen" i da je potpisao predlog.

Iako Blinken nije direktno potvrdio da je But deo dogovora, rekavši da "ne može i neće da ulazi u detalje onoga što je predloženo Rusima", državni sekretar je rekao da predsednik potpisuje svaki predlog, a svakako i ovaj o Amerikancima koji su arbitrarno pritvoreni u inostranstvu.

Za sada se Moskva nije zvanično oglašavala o tom pitanju.

Ko je Viktor But?

Život Viktora Buta, koji je svojevremeno dobio i nadimak Trgovac smrti, inspirisao je i holivudski film "Gospodar rata" sa Nikolasom Kejdžom u glavnoj ulozi.

But, bivši sovjetski vojni oficir, trenutno izdržava 25-godišnju kaznu u SAD po optužnicama da je planirao da ubije Amerikance, izvozi protivvazdušne rakete i obezbeđuje materijalnu podršku terorističkoj organizaciji, kako se navodi. But se sve vreme izjašnjava kao nedužan. Kremlj je više puta pozivao na njegovo oslobađanje nazivajući presudu "neosnovanom i pristrasnom".

Istog dana kada je Bela kuća predložila razmenu, Griner je svedočila pred ruskim sudom. Pol Velan je uhapšen 2018. godine zbog špijunaže i osuđen je na 16 godina zatvora u suđenju koje je Vašington nazvao nepravednim.

Porodice ovo dvoje američkih državljana pokušavaju da ubede Belu kuću da se izbori za njihovo oslobađanje, makar se pod tim podrazumevala i razmena zatvorenika. Međutim, sada bi u centru tih planova mogao da se nađe čovek koji je godinama izbegavao međunarodne poternice.

AP Photo/Apichart Weerawong

Ruski biznismen, koji govori 6 jezika, uhapšen je u velikoj operaciji 2008. godine koju je predvodila američka Uprava za suzbijanje droga na Tajlandu tako što su se agenti predstavili kao pripadnici kolumbijske gerilske grupe FARC. Americi je izručen 2010. godine.

Na suđenju se posebno isticalo da je hteo da proda oružje FARC-u, a Vašington je naveo da je oružjem trebalo da budu ubijeni američki državljani.

Ipak, Butova istorija trgovine oružja seže mnogo dalje. Optužen je da je imao čitavu flotu teretnih aviona kojim je prevozio oružje vojnog tipa u konfliktne zone širom sveta još od devedesetih godina prošlog veka, potpirijući tako ratove u Sijera Leoneu, Liberiji ili Avganistanu. Američke vlasti su mu 2004. godine zamrzle sva američka sredstva i blokirale sve američke transakcije.

But je više puta istakao da je vodio legitiman posao i da je pružao logističku podršku. Veruje se da je u pedesetim godinama, a čak se i o njegovoj starosti vodi polemika zbog brojnih lažnih pasoša i dokumenata.

- Njegovi rani dani su misterija - rekao je Daglas Fara iz Centra za međunarodnu procenu i strategiju koji je napisao i knjigu o Butu.

Prema brojnim pasošima, But je rođen 1967. u Dušanbeu, u Tadžikistanu, kao sin automehaničara i knjigovođe. 

Kao mlad je kopirao zabranjene pesme i tako zarađivao za džeparac, a naučio je esperanto jer je verovao da će mu jednog dana koristiti.

Fara je 2007. za magazin "Mother Jones" rekao da je But diplomirao na Vojnom institutu za strane jezike.

- Bio je sovjetski oficir, najverovatnije poručnik, koji je video priliku nakon rušenja Sovjetskog saveza, koja mu se ukazala kroz tri faktora: napuštene letelice na pistama od Moskve do Kijeva, nije se moglo više leteti zbog nedostatka novca, goriva ili slabog održavanja, a ostale su velike zalihe oružja koje su čuvali čuvari bez plate. Osim toga, tradicionalni sovjetski klijenti i novi koji su tek iznikli u Africi ili na Filipinima su tražili sve više oružja - rekao je.

But je rekao da je kao vojno lice radio u Mozambiku kao prevodilac. Drugi kažu da je to zapravo bila Angola, gde je bilo jako rusko vojno prisustvo. Prvi put se proslavio kada su UN počele da ga istražuju početkom devedesetih, a onda su se umešale i SAD.

Koristio je i imena Viktor Anatolijevič But, Viktor Bulakin i Vadim Markovič Aminov.

Priznao je da je devedesetih bio u Avganistanu, ali da nije talibane snabdevao oružjem. Pojedini dokumenti pokazuju da je američka vlada njegovu kompaniju uposlila da dostavlja zalihe u Irak nakon invazije 2003. godine.

Piter Hajn, nekadašnji britanski ministar spoljnih poslova ga je 2003. nazvao "vodećim trgovcem smrti" koji trguje oružjem od Istočne Evrope do Liberije i Angole.

- To su lažne optužbe i sve je laž... Ne plašim se. Nisam ništa u životu učinio čega bih trebalo da se plašim - poručio je jednom prilikom But.

 

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi