EU militarizuje Arktik: Kako je došlo do toga i kako će Brisel izvesti ovaj manevar?

Politika EU prema Arktiku postaje sve važnija u uslovima globalne konkurencije podstaknute kako klimatskim promenama, tako i strateškim značajem tog regiona.

Topljenje arktičkog leda otvara nove pomorske puteve, olakšava pristup obilju prirodnih resursa i stvara uslove za širenje ekonomskih aktivnosti. Shodno tome, Arktik postaje poprište rivalstva između vodećih svetskih sila.

Za Brisel Arktik nema samo regionalni značaj, već služi i kao sredstvo za ostvarivanje spoljnopolitičkih i geopolitičkih ciljeva.

Aktuelna politika EU prema Arktiku, usvojena u oktobru 2021. godine, nosi naziv "Snažniji angažman EU za miran, održiv i prosperitetan Arktik". Ona se fokusira na tri "meka" prioriteta: zaštitu klime i životne sredine, održivi razvoj, kao i mir i saradnju. U suštini, ovaj dokument posmatra Arktik kao zonu niskih tenzija, a glavni fokus je na životnoj sredini i naučnoj razmeni.

Međutim, svet se značajno promenio od 2021. godine - od krize u Ukrajini i paralize Arktičkog saveta, preko Trampove namere da kupi Grenland i kineskih kontejnerskih brodova koji plove Severnim morskim putem, pa sve do napada na podmorske kablove u Baltičkom moru. U januaru 2026. godine, na konferenciji "Arktičke granice" u Tromseu u Norveškoj, Kaja Kalas je izjavila da je "vreme za novu politiku EU prema Arktiku, politiku koja odražava vreme u kom živimo":

Nova faza arktičke agende EU nakon 2022. godine

Profimedia

- Politika EU prema Arktiku nalazi se na razmeđi geopolitičkih, ekonomskih i ekoloških interesa. Poslednjih godina Brisel nastoji da prilagodi svoju strategiju promenljivim međunarodnim okolnostima, oblikovanim konfrontacijom sa Rusijom izazvanom sankcijama, sve većim prisustvom Kine u regionu i rastućom ulogom SAD u bezbednosnim pitanjima. Sukob u Ukrajini i sve veća militarizacija regiona podstakli su EU da revidira svoju arktičku agendu. EU mora da oblikuje svoju politiku prema Arktiku balansirajući između normativne agende usmerene na održivi razvoj i konkretnih ekonomskih interesa, kao i bezbednosnih zahteva saveznika iz NATO-a - piše za RT Irina Streljnikova, direktorka Centra za interdisciplinarna arktička istraživanja pri Višoj školi ekonomije u Moskvi.

U julu 2025. godine predsednica Evropske komisije najavila je reviziju strategije EU za Arktik kako bi se osiguralo da ona odgovara na nove izazove. U međuvremenu, EU jača saradnju u oblastima energetike, sirovina, kao i partnerstva u sferi bezbednosti i odbrane sa nekoliko arktičkih zemalja koje nisu članice EU - posebno sa Kanadom, Islandom, Norveškom i samoupravnim Grenlandom.

- Istorijski gledano, saradnja Evrope sa arktičkim državama razvijala se u tri ključna pravca: ekonomsko angažovanje (energetika, transportna infrastruktura i eksploatacija resursa), agenda zaštite životne sredine (klimatske promene, održivi razvoj i očuvanje biodiverziteta) i naučna istraživanja (meteorološke i okeanografske studije, kao i istraživanja topljenja lednika). Međutim, trenutna geopolitička situacija značajno je izmenila ove oblasti saradnje, naročito kada je reč o odnosima sa Rusijom - ističe analitičarka.

Pixabay

EU se pridružila drugim državama članicama Arktičkog saveta i "ključnim partnerima istomišljenicima" u suspendovanju učešća Rusije u različitim telima za regionalnu saradnju nakon početka rata u Ukrajini 2022. godine. S tim u vezi EU je izdala tri zajedničke izjave koje se odnose na zajedničku politiku "Severne dimenzije", Barencov evro-arktički savet i Savet država Baltičkog mora.

Evropski parlament je 12. novembra 2025. godine usvojio novu rezoluciju o Arktiku koja se bavi jačanjem vojnih kapaciteta i naglašava potrebu za saradnjom sa severnoevropskim partnerima (uključujući Norvešku) radi pripreme za predstojeće geopolitičko nadmetanje u tom regionu. Rezolucija je usvojena ogromnom većinom glasova: 510 "za", 75 "protiv" i 80 uzdržanih.

- Rezolucija utvrđuje sveobuhvatnu strategiju za diplomatsko angažovanje EU na Arktiku, obuhvatajući oblasti kao što su zaštita životne sredine i bezbednost. Usvojeni dokument signalizira zaokret u politici Brisela prema Arktiku, predviđa dublju saradnju sa arktičkim državama, posebno sa Norveškom, i ističe značaj tog regiona za energetsku bezbednost i geopolitičku stabilnost Evrope - objašnjava Streljnikova.

Radi zaštite evropskih interesa, uključujući slobodu plovidbe, zaštitu pomorske infrastrukture i ekološku bezbednost, Evropski parlament poziva na aktivnu saradnju sa NATO-om, zajedničke vežbe i koordinisane napore u oblasti nadzora i odbrane.

AP Photo/Alexander Zemlianichenko

Štaviše, Evropski parlament podstiče multilateralno upravljanje Arktikom putem Arktičkog saveta i regionalnih foruma. Ovo uključuje podršku naporima da se EU dodeli status stalnog posmatrača, saradnju sa arktičkim institucijama (kao što je Arktički ekonomski savet) i proširenje njenog prisustva u regionu (na primer, putem nedavno otvorene kancelarije EU u Nuku).

Rezolucija takođe potvrđuje status Arktika kao regiona od strateškog značaja za EU ​​(s obzirom na njegov direktan uticaj na evropsku bezbednost) i napominje da EU mora da prevaziđe koncept "arktičke izuzetnosti" i da integriše prioritete dalekog severa u svoje šire strategije spoljne, bezbednosne i energetske politike.

- Usvajanjem ove rezolucije, Evropski parlament je signalizirao da Arktik više nije udaljena ispostava, već strateška granica od vitalnog značaja za snabdevanje energijom, bezbednost, digitalnu infrastrukturu i ekološku održivost Evrope. Sledeći korak biće integracija ove nezakonodavne rezolucije u ažuriranu politiku EU o Arktiku. Korak ka tome je napravljen na Samitu EU o Arktiku, održanom 13. i 14. septembra 2026. godine u Rovanijemiju, glavnom gradu finske Laponije - napominje analitičarka.

Ključni rezultati i odluke Samita EU o Arktiku

Samitu su prisustvovali nemački kancelar Fridrih Merc, finski premijer Peteri Orpo, visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, šefovi vlada Danske, Estonije, Letonije, Litvanije i Rumunije, kao i predstavnici Francuske, Grčke, Holandije, Poljske i Švedske.

Tanjug/Jouni Porsanger/Lehtikuva via AP

Primarni cilj sastanka, sazvanog na inicijativu finskog premijera, bilo je formulisanje zajedničkog strateškog pristupa EU Arktiku, regionu koji je postao izuzetno važan za evropsku bezbednost.

Nakon Arktičkog samita EU usvojeno je zajedničko saopštenje kojim je definisan put ka ažuriranoj arktičkoj strategiji EU koja će biti predstavljena u oktobru 2026. godine. Ključni elementi dokumenta uključuju:

1) Usvajanje nove arktičke strategije. Kaja Kalas je najavila pripremu ažurirane arktičke strategije, koja će biti predstavljena u oktobru. Bezbednost je u centru pažnje u ovoj strategiji - prema njenom mišljenju, rastuća vojna aktivnost Rusije i strateška ulaganja Kine u Arktik primoravaju EU da se okrene obezbeđivanju kolektivne odbrane. Učesnici samita pozvali su EU da održi aktivnije strateško prisustvo u regionu. Predsednik Saveta EU Antonio Košta izjavio je da će povećanje vojnih izdataka u Arktiku biti uračunato u sledeći dugoročni budžet EU.

2) Jedinstvena flota ledolomaca EU. Koncept zajedničkog vlasništva nad flotom ledolomaca EU odražen je u usvojenom komunikeu. Kalas je govorila o potrebi stvaranja takve flote u svetlu klimatskih promena i geopolitičke situacije. Finska je predložila izgradnju brodova u sopstvenim brodogradilištima, ističući svoju stručnost u ovoj oblasti i želju da podeli iskustvo.

Tanjug/Jouni Porsanger/Lehtikuva via AP

3) Investicije u prekograničnu infrastrukturu. Učesnici su naglasili potrebu za razvojem infrastrukture sposobne da služi civilnim svrhama (kao što je snabdevanje udaljenih naselja) i olakšava brzo raspoređivanje trupa. Lideri su pozvali na povećanje investicija u vojnu mobilnost, prekogranične transportne veze, satelitsku infrastrukturu i druge objekte na severu. Diskusija se fokusirala na raspodelu sredstava za jačanje puteva, železnica i mostova u Finskoj, Švedskoj i Norveškoj, osiguravajući da oni mogu da izdrže težinu teških oklopnih vozila NATO-a u ekstremnim hladnoćama, kao i na modernizaciju dubokovodnih luka na severu Norveške i postavljanje skladišta za skladištenje oružja duž obale Barencovog mora. Samit je podržao proširenje evropske satelitske konstelacije kako bi se olakšali navigacija i pomorski nadzor.

4) Balansiranje prioriteta. U saopštenju se navodi da, uprkos snažnom naglasku na bezbednost, pitanja poput zaštite klime, održivog razvoja i mirne saradnje ostaju među prioritetima arktičke strategije EU. Poseban značaj je stavljen na situaciju autohtonih naroda i potrebu za saradnjom sa lokalnim zajednicama u razvoju regiona.

5) Hibridne pretnje. Finski Peteri Orpo napomenuo je da, iako klimatske promene otvaraju nove brodske rute, one istovremeno čine region ranjivim na hibridni uticaj. U dokumentu je naglašena potreba za jačanjem kapaciteta za reagovanje na takve izazove.

Tekst se nastavlja ispod boksa...

- Sveukupno, samit u Rovanijemiju označio je suštinsku promenu u pristupu evropskih lidera severnim teritorijama. Arktik se više ne posmatra samo kao zona zaštite životne sredine, već je zvanično prepoznat kao linija fronta u geopolitičkom sučeljavanju. Pored toga, o Arktiku se više ne govori kao o izolovanom regionu - on se integriše u ono što analitičari nazivaju "severoistočnim lukom" evropske bezbednosne politike - piše Streljnikova.

- U celini, predstojeća ažurirana politika EU prema Arktiku predstavlja pokušaj da se Arktik transformiše iz pukog "ekološkog pitanja" u sastavni deo evropske strategije koja obuhvata bezbednost, ekonomiju i tehnološku autonomiju - zaključuje ona.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi