Strahota zvana Černobilj: Od grada duhova do hit serije i turističke atrakcije (VIDEO, FOTO)

Pre 35 godina, 26. aprila 1986. godine, u nuklearnoj elektrani “Vladimir Iljič Lenjin”, u blizini grada Pripjat u današnjoj Ukrajini, tada SSSR,došlo je do havarije na jednom od reaktora, a posledice te, kako se smatra, najveće ekološke katastrofe u istoriji nuklearne energije, naučnici još sagledavaju.

U rano jutro havarija na nuklearnom reaktoru broj 4 u atomskoj centrali u Černobilju dovela je do ogromnog oslobađanja radioaktivnih supstanci u okolinu, prema nekim procenama, većeg i od onog posle bacanja američke atomske bombe na Hirošimu 1945. godine.

Nesreća se dogodila ispitivanja sigurnosti na nuklearnom reaktoru tipa RBMK.  Testom je trebalo da se utvrdi da li električni generator, u slučaju da se turbogenerator ugasi, može u narednih 40—50 sekundi da obezbedi dovoljno električne energije za sistem hlađenja reaktora dok se ne uključe dizel-agregati (testirao se slučaj kada bi došlo do prekida spoljašnjeg napajanja električnom energijom).

RBMK reaktori, kao što su oni u Černobilju, su koristili vodu kao rashladno sredstvo. Pošto je pumpama za hlađenje potrebna električna energija da ohlade reaktor nakon njegovog gašenja, u slučaju havarije na električnoj mreži, reaktori u Černobilju su imali tri dizel-generatora u rezervi. Oni su mogli biti pokrenuti za 15 sekundi, ali bi im bilo potrebno 60-75 sekundi da postignu punu brzinu.

Da bi se prevazišao prekid u napajanju od oko jednog minuta, što je ocenjeno kao neprihvatljiv bezbednosni rizik, pretpostavilo se da bi rotaciona energija dobijena od parne turbine (koja bi se i dalje obrtala zbog zaostalog pritiska pare) mogla iskoristiti da se proizvede potrebna električna energija.

 

Ovu mogućnost je trebalo eksperimentalno potvrditi, a prethodna tri testa su bila nesupašna.. Turbogenerator se suviše brzo gasio i prekidao sa radom i zato nije obezbeđivao dovoljno energije za vodene pumpe sistema za hlađenje. Kako bi ironija bila veća, svrha testa je bila pre svega povećavanje sigurnosti reaktora. Ovakva vrsta testa je shvatana kao stvar koja se tiče elektrike i s gledišta nuklearne bezbednosti nije bio važan. Takođe, bitno je napomenuti da test koji je trebalo da se sprovede nije imao odobrenje od organa koji su bili odgovorni za nuklearnu bezbednost reaktora u SSSR. Na osnovu rezultata prethodnog testa, napravljena su izvesna poboljšanja koja je trebalo ispitati. Ovakav test nije mogao da se izvrši dok je reaktor radio i proizvodio električnu energiju. Zato se sačekalo vreme kada je jedan od reaktora trebalo da se privremeno isključi. Pošto je reaktor broj 4 trebalo privremeno da se isključi radi održavanja, on je izabran za realizaciju novog testa.

U ovom četvrtom pokušaju, tokom planiranog smanjenja snage reaktora u pripremi za električno ispitivanje, snaga je neočekivano pala na nivo gotovo nula. Operatori su uspeli da samo delimično vrate navedenu ispitnu snagu, što je reaktor dovelo u nestabilno stanje. Ovaj rizik nije bio naveden u uputstvu za upotrebu, pa su operateri nastavili sa električnim ispitivanjem. Po završetku testa, oni su pokrenuli isključivanje reaktora, ali je kombinacija nestabilnih uslova i nedostataka u dizajnu reaktora umesto toga izazvala nekontrolisanu nuklearnu lančanu reakciju. Iznenada je puštena velika količina energije, a dve eksplozije su slomile jezgro reaktora i uništile zgradu reaktora.

Postoje dve zvanične verzije o uzrocima katastrofe. Po prvoj, objavljenoj tokom avgusta 1986. godine, uzrok nesreće je isključivo greška operatera. Po drugoj, objavljenoj 1991. godine, uzrok su greške u dizajnu samog reaktora, tačnije u vertikalnim šipkama koje kontrolišu rad reaktora.

Među faktorima koji su doprineli nesreći je svakako i neadekvatno obučeno osoblje.

Odmah je usledio požar iz reaktora na otvorenom koji je oko devet dana ispuštao značajnu radioaktivnu kontaminaciju iz vazduha koja se taložila na delove SSSR-a i zapadne Evrope, posebno Belorusiju, udaljenu 16 km. U eksoploziji je stradala dvoje zaposlenih koji su radili na reaktoru.

Posle 36 sati u radiusa oko 10 kilometara je evakuisano 49.000 ljudi, pre svega iz Prpjata. Kasnije je ta zona povećana na 30 kilometara, a evakuisano je 68.000 ljudi. Nuklearne čestice širile su se preko cele Evrope, pa čak i do SAD-a, Kanade i Japana.

Vlasti zataškavale

Tadašnja komunistička vlast u Sovjetskom Savezu na čelu s Mihailom Gorbačovom danima je ćutala o katastrofi. U prvom zvaničnom saopštenju oglasila se tvrdnjom da se građani u okolini elektrane “osećaju dobro”, iako je posledice radijacije ne nastupaju odmah i mogu se odraziiti na generacijama potomstva ozračenih.

Teške opekotine izazvane radijacijom su registrovane kod 55 osoba iz okruženja, a još 4.000 ljudi je preminulo od posledica radijacije u tri sovjetske države najviše pogođene radijacijom. Na evropskom kontinentu broj žrtava se kreće od 9.000 do 16.000. Svetska zdravstvena organizacija navodi brojku od 9.000.

Direktna šteta koju je prouzrokovala havarija u nuklearnoj elektrani na teritoriji Ukrajine procenjena je na 1,39 milijardi dolara. Oštećeni reaktor br. 4 prekriven je betonskim sarkofagom, a vremenom su iz proizvodnje struje isključivani i ostali reaktori. Poslednji, treći reaktor zatvorio je 2000. godine tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma. Černobilj je tada prestao da proizvodi struju.

 

PET MILIONA LJUDI I DALJE ŽIVI U RIZIČNOM PODRUČJU

Ukrajinske vlasti smatraju da je tom ekološkom katastrofom pogođeno oko pet miliona ljudi, a da je direktno ozračeno gotovo 5.000 naselja na teritoriji te tri države. Na mestu eksplozije podignut je veliki čelični šator, a potpuno uklanjanje centrale planirano je do 2065. godine.

Na području u kojem i dalje postoje rizici od radijacije na području Ukrajine, Bjelorusije i Rusije i danas živi oko pet miliona ljudi.

Od broja nastradalih koji su bili pod medicinskim nadzorom od 1987.do 2004. umrlo je više od pola miliona ljudi.

Najnovija istraživanja objavljena u časopisu Sajens, međutim, pokazala da ne postoji dodatno oštećenje DNK” kod dece čiji su roditelji bili izloženi zračenju od eksplozije u Černobilju pre njihovog začeća.

Ovakvi zaključci dobijeni su posle prve studije koja je istraživala gene dece čiji su roditelji angažovani da pomognu u čišćenju posle nuklearne nesreće. Učesnicima u istraživanju, koji su svi začeti posle katastrofe i rođeni između 1987. i 2002. godine, pregledani su čitavi genomi.

Ono što su istraživanja potvrdila je da je zabeležena veća učestalost kancerogenih oboljenja i smrtnosti od bolesti sistema cirkulacije kod onih koji su ulazili u zonu nesreće u periodu 1986-1987. godine.

Navedeno je da je 60 odsto osoblja Černobilja i vatrogasaca, koji su prvog dana primili doze zračenja opasne po život, nakon tri decenije bilo živo. U Rusiji su od osoba koje su bile pod nadzorom njih 54 umrle, a od njih je 28 umrlo za prvih 100 dana posle zračenja.

Smatra se da je incident u Černobilju ubrzao raspad Sovjetskog Saveza, kao i da je, sa druge strane, znatno doprineo podizanju svesti o opasnostima nuklearne tehnologije.

Takođe, stručnjaci ne sumnjaju da posledice nesreće ukljucuju 134 slučaja akutne radijacione bolesti među zaposlenima u nuklearki i spasiocima, koji su bili najviše ozračeni.

Povećan je i broj slučajeva oboljevanja i smrti od leukemije među ruskim spasiocima u prvoj deceniji nakon nesreće, kao i učestalost karcinoma štitaste žlezde među onima koji su u vreme nesreće bili deca ili adolescenti, što je posledica odsustva zabrane konzumacije mleka od životinja sa kontaminirane teritorije.

BOROVA ŠUMA SE OSUŠILA, SVE ŽIVOTNJE UGINULE! A DANAS…

Radijacija u borovoj šumi pored elektrane bila je tolika da su se stabla odmah osušila, a gotovo sve životinje su uginule.

Bilo je očigledno da je ovo područje apsolutno neprikladno za život i da će ostati mrtvo najmanje nekoliko vekova – ako se uzme u obzir brzina po kojoj se radioaktivne stvari raspadaju i prestaju da budu opasne za okolinu.

Međutim, danas, 35 godine posle nesreće, zabranjena zona pretvorila se u pravi rezervat. Tu sad žive medvedi i bizoni, vukovi, risovi, divlje svinje, konji i mnoge druge životinje i ptice.

Pre nekoliko godina naučnici su u Crvenoj šumi, kako je zovu, instalirali 42 video kamere koje reaguju na kretanje živih bića. Posle toga počeli su „popis” šumskih stanovnika.

U šumi i dalje visoka radijacija, ali da ona skoro pa nema negativan uticaj na divlje životinje u Černobilju. Postoje i odstupanja, pa tako su česte albino ptice,  insekti su kraći nego van šume, a glodari imaju znatno manje potomaka.

TURIZAM CVETA

Zanimanje za Černobilj i posledice te nesreće ne prestaje, pa tako vlasti Ukrajine nameravaju da brendiraju tu katastrofu i na području oko Černobilja aktivno razvijaju turizam, a u beloruskom delu kontaminirane zone razmatra se mogućnost organizovanja lova na losove i jelene.

Prostor oko Černobilja, odakle su ljudi otišli, danas je jedinstveni rezervat flore i faune.

U februaru ove godine prvi zamenik ministra zaštite životne sredine i prirodnih resursa Ukrajine Bogdan Boruhovski predstavio je u Kijevu kao brend zonu oko Černobilja, a cilj je privlačenje turista.

Analiza podataka prikupljenih tokom 35 godina, koju su sproveli stručnjaci iz Rusije, Belorusije, Ukrajine i baltičkih zemalja, pokazuje pokazuje da se u većem delu kontaminirane teritorije ekonomske aktivnosti mogu obavljati bez ikakvih ograničenja kada je reč o zračenju.

U izveštaju se navodi i da posebne mere treba da ostanu na pojedinim delovima kontaminirane zone, gde se registruju povećani nivoi zračenja.

Uspeh HBO-ove američke televizijske mini serije, čija je tema najveća svetska nuklearna katastrofa u Černobilju, povećao je broj turista koji žele da posetie elektranu i grad duhova u blizini elektrane.

Zaključak je da se tokom poslednjih 35 godina, situacija sa zračenjem znatno poboljšala u poređenju sa 1987. godinom, a površina zagađenog poljoprivrednog zemljišta smanjena je dva ili više puta. Otprilike isto poboljšanje situacije zabeleženo je u kontaminiranim oblastima koje pripadaju Belorusiji i Ukrajini.

Ako odlazite u Černobilj na samo jedan dan, više radijacije ćete “pokupiti” u avionu na putu prema Ukrajini nego u zoni Černobilja i Pripjata. Ipak, postoji nekoliko pravila kojih moraju svi da se pridržavaju.

Pročitajte još:

Mračni turizam: Putnici se ne plaše radijacije, plaćaju da lete iznad Černobilja, kompanija zarađuje od tragedije

Uznemirujući apel naučnika: Velika opasnost od smrtonosne radijacije, jedan potez mogao bi da izazove haos (FOTO+VIDEO)

Svi moraju da se drže svoje grupe prilikom posete, da ne istražuju područja sami i izbegavaju fotografisanje na mestima na kojima je to zabranjeno.

Ukoliko odlučite da prenoćite u gradu, neće vam biti dopušteno da lutate okolo uveče jer će vas policajci koji patroliraju na ulicama vratiti u hotel, a nije preporučljivo ni da sa sobom ponesete ijedan predmet koji nađete u gradu.

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi