Simbol slobode i pravde: Ko je bio Abraham Linkoln, jedan od najvoljenijih američkih predsednika

Na današnji dan, 1808. godine rođen je jedan od najvećih i najvoljenijih američkih predsednika – Abraham Linkoln, čija zaostavština i dalje inspiriše američke predsednike i svetske lidere.

Linkoln je ubijen dok je izvodio naciju iz dugog i krvavog građanskog rata, u kojem je ubijeno više od 620.000 vojnika. Spasavanje unije je jedno od najistaknutijih Linkolnovih dostignuća na položaju predsednika.

Pročitajte još:

Privatna prepiska Trampa i Niksona ugledala svetlost dana: Otkriveno šta su jedan drugom godinama pisali (FOTO)

Predsednik Linkoln je pomogao da se okonča ropstvo u Sjedinjenim Državama. Proklamacija o emancipaciji, izdata 1. januara 1863. godine, otvorila je Afroamerikancima put ka slobodi.

Kasnije te godine, Linkoln je održao čuveni govor u Getisburgu, četiri meseca nakon što su vojnici Unije porazili snage Konfederacije u najvažnijoj bici tokom Građanskog rata.

Detinjstvo i mladost

Abraham Linkoln rođen je 12. februara 1809. kao drugo dete Tomasa Linkolna i Nensi Linkoln, u drvenoj jednosobnoj kući u okrugu Hardin, u saveznoj državi Kentaki, na farmi “Sinking Spring”. Njegov deda po očevoj strani doselio se s porodicom iz savezne države Virdžinija u okrug Džeferson u Kentaki, gde je poginuo u indijanskom napadu 1786. Tomas je ostao sam da se snalazi u životu na granici. Linkolnova majka Nensi bila je ćerka Lusi Henks.

Porodica je pripadala baptističkoj crkvi koja je imala stroge moralne standarde, te se protivila konzumiranju alkohola, plesu i ropstvu. Tomas je u Kentakiju imao dobar društveni status, te je bio u porotama, procenjivao posede, čuvao zatvorenike i učestvovao u državnim patrolama za robove.

U Indijani 1818, kada je Abraham imao devet godina, preminula mu je majka Nensi zbog trovanja kravljim mlekom koje je sadržavalo biljni toksin. Nakon smrti majke, najstarija sestra Sara brinula se o njemu, sve dok se otac nije ponovno oženio 1819. godine. Sara je kasnije preminula u dvadesetim godinama, prilikom rođenja mrtvorođenčeta.

Kao dečak, Abraham nije bio previše vredan u kućnim poslovima, te su ga komšije i prijatelji smatrali lenjim. Kasnije, kao mladić, radio je sve poslove u kući koji su se očekivali od njega. Nakon što je pobedio vođu lokalne bande u rvanju, stekao je reputaciju snažnog i smelog muškarca. U kasnijim godinama, Linkoln je pozajmljivao ocu novac u nekoliko navrata. Edukacija mladog Linkolna sastojala se od godinu dana formalnog školovanja, te samoučenja i čitanja dostupnih knjiga.

Godine 1831. Tomas je ponovo preselio porodicu u novi dom u okrugu Kols, u Ilinoisu. Tada je ambiciozni 22-godišnjak odlučio da potraži bolji život i osamostalio se.

Porodica

Godine 1840, Linkoln se verio sa Meri Tod, koja je poticala iz bogate robovlasničke porodice iz Leksingtona, u Kentakiju. Sreli su se u Springfildu, u Ilinoisu, u decembru 1839, a sledećeg decembra su se verili. Venčanje planirano za 1. januar 1841. otkazano je na Linkolnov zahtev.

Dobili su četvoro dece, ali je samo jedno preživelo. Robert Tod Linkoln je rođen 1843, a Edvard Bejker Linkoln 1846. Edvard je preminuo 1. februara 1850, verovatno od tuberkuloze. Vili Linkoln je rođen 21. decembra 1850, a umro je 20. februara 1862. Četvrto dete Tomas Ted Linkoln rođeno je 4. aprila 1853, a preminulo je od bolesti srca u dobi od 18 godina, 16. jula 1871. Robert je jedino dete koje je preživelo i imalo vlastitu decu. Smrt sinova značajno je uticala na oba roditelja.

Predsednička nominacija

Konvencija Republikanske stranke Ilinoisa održana je od 9. do 10. maja 1860. u gradu Dekejtur. Linkolnovi sledbenici organizovali su izborno telo koje su vodili Devid Dejvis, Norman Džad, Leonard Svit i Džesi Duboa, pa je Linkoln dobio prvu podršku za predsedničku kampanju. Dana 18. maja, na nacionalnoj konvenciji Republikanske stranke u Čikagu, Linkolnovi prijatelji su obećanjima i manipulacijama osigurali Linkolnovu nominaciju, uz bivšeg demokratu iz države Mejn Hanibala Hamlina, kao potpredsedničkog kandidata.

U međuvremenu je Daglas izabran kao kandidat severnih demokrata, dok je njegov potpredsednički kandidat bio Heršel Vespazijan Džonson.

Dok su Daglas i ostali kandidati putovali i održavali govore, Linkoln to nije radio. Pratio je kampanju i oslanjao se na entuzijazam Republikanske stranke.

Ljudi iz stranke odradili su potrebne zadatke koji su mu osigurali većinu na severu. Hiljade republikanaca održavalo je govore, koji su se prvo bazirali na stranačkoj platformi, a kasnije na prepričavanju Linkolnovog života i isticanju njegovog siromašnog porekla.

Dana 6. novembra 1860, Linkoln je izabran za 16. predsednika SAD, pobedivši demokratskog kandidata Stivena A. Daglasa, kandidata južnih demokrata Džona Brekinridža i Džona Bela, kandidata nove Ustavne stranke. Linkoln je postao prvi predsednik iz Republikanske stranke.

Kada je Linkolnova pobeda postala očita, secesionisti su jasno naveli da će napustiti Uniju pre nego što Linkoln preuzme predsedništvo u martu. Dana 20. januara 1860. godine Južna Karolina istupila je iz Unije, a to su, do 1. februara 1861, učinile i Florida, Misisipi, Alabama, Džordžija, Luizijana i Teksas. Šest država usvojilo je novi ustav i objavilo novu državu Konfederativne Američke Države. Predsednik Bjukenan i novoizabrani predsednik Linkoln odbili su da priznaju Konfederaciju, te su proglasili secesiju ilegalnom.

U martu 1861. niti jedna otcepljena država nije ni pod kojim uslovima htela da se vrati u Uniju. U međuvremenu je Linkoln sa svim republikanskim vođama zaključio da podela Unije ne dolazi u obzir.

Početak rata i ukidanje ropstva

Komandant tvrđave Fort Samter u Južnoj Karolini Robert Anderson poslao je zahtev za namirnice u Vašington, a Linkolnovu naredbu da se udovolji zahtevu, u Konfederaciji su protumačili kao čin agresije. Dana 12. aprila 1861. vojne snage Konfederacije ispalile su hice na snage Unije u Fort Samteru, što je dovelo do njihove predaje i početka Američkog građanskog rata. Dana 15. april Linkoln je pozvao sve države da pošalju vojnike kako bi ponovo osvojili tvrđave, odbranili Vašington i očuvali Uniju. Taj zahtev doveo je države do toga da odaberu stranu. Virdžinija je proglasila otcepljenje, a nagrađena je tako što je Ričmond postao glavni grad Konfederacije. U sledeća dva meseca otcepljenje su proglasile Severna Karolina, Tenesi i Arkanzas. U državama Misuri i Merilend pokret za otcepljenje je bio jak, ali države nisu istupile, dok je država Kentaki pokušala da ostane neutralna.

Linkoln je shvatio da je federalno ovlašćenje da ukine ropstvo ograničeno Ustavom, koji je do 1865. odluku o ropstvu preneo na savezne države. Pre i tokom izbora isticao je da bi eventualno ukidanje ropstva sprečilo širenje ropstva na nove američke teritorije. Na početku rata podsticao je savezne države da prihvate kompenzovanu emancipaciju. Linkoln je verovao da na taj način može izbrisati ropstvo. Odbio je dva geografski ograničena pokušaja emancipacije, zato što je smatrao da to nije unutar njihovih ovlašćenja i zato što nije hteo da uznemiri granične robovlasničke države odane Uniji.

Dana 19. juna 1862. Kongres je doneo zakon kojim je zabranjeno ropstvo na svim federalnim teritorijima. U julu 1862. donesen je Drugi zakon o konfiskaciji, koji je postavio sudske procedure kojim su mogli biti oslobođeni svi robovi osoba osuđenih za pomaganje u pobuni.

Pročitajte još:

Pre Donalda Trampa tri predsednika SAD su bila pred opozivom: Dvojica su oslobođena optužbi, a jedan nije ni dočekao suđenje

Iako je Linkoln smatrao da Kongres nema ovlašćenje da oslobađa robove unutar saveznih država, odobrio je zakon koji je bio u suprotnosti sa zakonodavstvom. Smatrao je da takva ovlašćenja na temelju Ustava ima predsednik i nameravao je da iskoristi ta ovlašćenja. Unutar svog kabineta, Linkoln je raspravljao o Nacrtu proglasa, te je izjavio da, kao odgovarajuću i nužnu,  od 1. januara 1863. uvodi vojnu meru kojom će svi robovi unutar država Konfederacije postati i zauvek ostati slobodni.

Atentat

Džon Vilks But bio je  poznati glumac i špijun Konfederacije iz Merilenda. Iako nikada nije stupio u Vojsku Konfederacije, imao je kontakte sa njenom tajnom službom. Godine 1864. But je osmislio da otme Linkolna i u zamenu tražiti oslobađanje zarobljenika. Nakon što je 11. aprila 1865. slušao Linkolnov govor o planovima da robovima da pravo glasa, odlučio je da ubije predsednika. Kada je saznao da predsednik, njegova supruga Meri i komandant vojske Julisiz S. Grant nameravaju da posete Fordovo pozorište, But i njegovi saradnici su smislili plan da ubiju potpredsednika Endrua Džonsona, državnog sekretara Viljiama H. Sjuarda i generala Granta. Dana 14. aprila, bez glavnog telohranitelja Varda Hila Lamona, Linkoln je krenuo u pozorište na predstavu “Our American Cousin”. U zadnji čas Grant i njegova supruga su odlučili da otputuju u Filadelfiju, umesto da odu na predstavu.

Linkolnov telohranitelj Džon Parker napustio je pozorište tokom pauze i sa Linkolnovim kočijašem otišao na piće. Nečuvani predsednik sedeo je u loži na balkonu. But je iskoristio taj trenutak, prišunjao mu se s leđa i u 22.15 nanišanio Linkolnovu glavu otpozadi i iz neposredne blizine ispalio jedan metak, smrtno ga ranivši.

Vojni hirurg Čarls Lil, koji je sedeo u blizini u pozorištu, priskočio je u pomoć Linkolnu. Ranjeni Linkoln je jedva disao i bio je gotovo bez pulsa. Lekar je ustanovio da je ranjen u glavu, a ne, kako se prvobitno pretpostavljalo, uboden u rame. Linkoln je prenesen na drugu stranu ulice, u kuću Petersen.

Linkoln je preminuo u 7.22 sledećeg dana. Njegovo telo pokriveno zastavom po kišnom vremenu preneli su u Belu kuću gologlavi oficiri, dok su sva crkvena zvona u gradu zvonila.

Nakon deset dana u begu, Buta su pronašli na farmi u saveznoj državi Virdžinija, 48 kilometara južno od glavnog grada. Posle kratke borbe sa snagama Unije, 26. aprila Buta je ubio narednik Boston Korbet.

Šta je imao u džepu u noći kada je ubijen?

U kobnoj noći Linkoln je sa sobom imao dva para naočara, džepni nožić od slonove kosti, privezak za džepni sat, krpicu za čišćenje naočara, devet isečenih članaka iz novina, kožni novčanik i novčanicu Konfederacije od pet dolara.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi