Simbol borbe i pravičnosti: Bio je najmlađi nobelovac, a njegov govor se i dan-danas prepričava (FOTO, VIDEO)

Martin Luter King. Nema ko nije čuo za njega i njegovu strasnu borbu za prava Afroamerikanaca.

U Americi je ropstvo ukinuto 1963. godine, ali se i dalje život crnaca mnogo manje vrednovao nego život belaca. Nisu imali pravo glasa, niti su smeli da se mešaju sa ostalima. Imali su posebne škole, restorane, sportska takmičenja, mesta u prevozu i bioskope. Išlo je toliko daleko da nisu smeli ni da piju vodu sa istih česama kao belci.

Dr King je promenio tok istorije, ali 50 godina od njegove smrti njegovi snovi o “obećanoj zemlji” i dalje  lebde među čestim ubistvima Afroamerikanca širom Amerike. Borba još nije gotova, ali ono što je ovaj baptistički sveštenik uradio za sve ugnjetene u Americi šezdesetih godina je zauvek promenilo svet.

Nekoliko decenija kasnije, dr King je postao ikona, čiji se lik nalazi na zidovima institucija, muzeja, kancelarija, kao simbol borca za građanske slobode i ljudska prava.

NOBELOVAC  SA SAMO 35 GODINA

Na današnji  dan je postao najmlađi nobelovac na svetu, do tada (poslesu ga pretekle Malala Jusifzai (17)  i još nekoliko mladih žena).

U tom trenutku (10. decembra 1964. godine), kada mu je dodeljena Nobelova nagrada za mir za vođenje nenasilnog otpora prema rasnim predrasudama u SAD, imao je samo 35 godina.Vest o tome saznao je istog dana, a prenela mu je njegova supruga Koreta Skot King.

Za ovu prestižnu nagradu ga je nominovalo jedno američko udruženje, ali i osam članova Švedskog parlamenta.

Martin Luter King je rođen u Atlanti, u Sjedinjenim Američkim Državama, 15. januara 1929. godine. Nakon srednje škole, u kojoj je preskočio dva razreda jer je bio izuzetno napredan za svoje godine, upisao je Morhaus koledž i stekao diplomu iz sociologije.

Ubrzo nakon toga, upisao se na Krozer teološku bogosloviju i za tri godine dobio diplomu, a doktorsku diplomu iz teologije stekao je na Univerzitetu u Bostonu, nakon čega je postao baptistički sveštenik.

Njegova aktivnost imala je cilj da u američkom društvu svi dobiju ista prava, koja ne bi moglo da ugrozi ni poreklo ni rasa.

King je svoj angažman u pokretu za prava Afroamerikanaca počeo bojkotom autobusa u Montgomeriju, gde je izabran za vođu protesta.

Sledeći korak bilo je osnivanje Jugoistočne hrišćanske konferencije o vođstvu. Osnovali su je afroamerički sveštenici, a King je bio nominovan za predsednika.

U julu 1964. je potpisan Zakon o građanskim pravima, koji je zabranio diskriminaciju rasnih, etničkih, verskih i nacionalnih manjina, kao i žena.

Za vreme njihovog rada, proputovao je više od million kilometara i održao 208 govora.

ČUVENI GOVOR ” JA IMAM SAN”

Najčuveniji govor je svakako “Ja imam san”, koji je održao tokom marša na Vašington.

– Imam san da će jednog dana, na crvenim brdima Džordžije, sinovi robova i sinovi robovlasnika moći da sede za istim stolom, stolom bratstva. Imam san da će čak i država Misisipi, država u kojoj vladaju nepravda i ugnjetavanje, postati oaza slobode i pravde. Imam san da će se svaka dolina uzdići, svako brdo i planina spustiti, bregovita mesta poravnati, a neravna ispraviti… Kada dopustimo slobodi da dođe, kad joj dopustimo da dođe do svakog grada i seoceta, svake države, tada ćemo ubrzati dolazak dana u kome će sva Božja deca – crnci i belci, Jevreji i pagani, protestanti i katolici – jedni drugima pružiti ruke i pevati stare crnačke duhovne pesme: Konačno slobodan!

Govor baptističkog sveštenika iz Atlante Martina Lutera Kinga tog 28. avgusta 1963. godine u Vašingtonu čuli su milioni televizijskih gledalaca.

Još jedan govor je ušao u istoriju.

U obraćanju u Mason hramu u Memfisu, neposredno u blizini motela “Lorijan” u kojem će sutradan 4. aprila 1968. biti ubijen, rekao je: “Video sam obećanu zemlju. Možda neću stići tamo sa vama…”

Kao da je predvideo svoj kraj.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi