"Na Bliskom istoku će se otvoriti vrata pakla": Mubaraka nema već 10 godina, a Egipat još čeka svoju revoluciju

Pre tačno deset godina, 11. februara 2011. godine, nakon 18 dana protesta na kojima su građani tražili okončanje tridesetogodišnje vladavine predsednika Hosnija Mubaraka, ushićenje je ispunilo ulice Egipta.

Tadašnji potpredsednik Omar Sulejman najavio je Mubarakovu ostavku na državnoj televiziji, rekavši: – U teškim okolnostima sa kojima se suočava naša zemlja, predsednik Muhamed Hosni Mubarak odlučio je da se odrekne funkcije predsednika republike.

Pročitajte još:

Spalio se ispred skupštine i izazvao revoluciju kakvu svet ne pamti: “Eksplozija” besa se tek očekuje

Bajden odobrio hitne sankcije Mjanmaru posle puča! (FOTO)

Demonstranti okupljeni na kairskom trgu Tahrir, središtu protesta, počeli su sa slavljem. Pre toga, Egipćani su se od 25. januara okupljali u gotovo svim većim gradovima i zahtevali „hleb, slobodu i socijalnu pravdu“. Vodeni topovi, oklopni kamioni i suzavac nisu ih sprečili u samo jednoj želji – da se čuje njihov glas.

“U tih 18 dana vratili smo se dobroti, štiteći jedni druge”

Četrdesettrogodišnji prodavac Amr Mustafa dobro se seća tog dana i sa setom govori o tome kako su u tim trenucima sanjali velike snove i mislili da stvaraju novu istoriju.

– Naježim se kad se setim trga. Grozničavo uzbuđenje koje je ispunjavalo vazduh, napetost kao pred početak neke važne fudbalske utakmice, dok smo čekali da čujemo vesti. A onda, povici: “Uspeli smo, uspeli smo!” Dok su odzvanjale reči armijskog generala, a potom potpredsednika Omara Sulejmana, u masi se začuo urlik. Neki ljudi su padali na kolena, a drugi su se grlili sa suzama u očima. Stariji muškarci su plakali. To je bio san – san da konačno možemo imati glas i da će se prema nama ponašati kao prema ljudima – kaže Amr, i dodaje:

– U bilo kojoj drugoj zemlji, ako doživite saobraćajnu nezgodu, postoji zakon iznad svega. Postoji način da zatražite svoja prava, da sprovedete postupak. To nikada nije bio slučaj u Egiptu. S vezama koje ste imali mogli ste da završite sve. Najmoćniji su vladali i zakoni se na njih nisu primenjivali. Dakle, kada se revolucija odvijala pred našim očima, bilo na ulici ili kod kuće iza TV ekrana, nismo razmišljali o velikim snovima. Prisećali smo se malih slučajeva nepravde. Kada su nas vređali i ponižavali na ulici, nismo mogli ništa. To su bili mali detalji koji su nam prolazili kroz glavu i terali nas da plačemo, ali i idemo dalje – nastavlja svoju priču.

Kako kaže, seća se da mu je kroz glavu prolazilo bezbroj pitanja, ali odgovora nije bilo.

– Da li ću konačno moći da ostvarim svoja prava? Da li moj sin zaista može da obezbedi mesto na dobrom univerzitetu, uprkos nedostatku veza? Želeo sam odgovore na sva pitanja, a znao sam da vlada nepravda i da je sve možda uzalud. Ipak, bila je u nama neka tiha nada, koja nam je omogućila da se usudimo da verujemo u nešto bolje. U tih 18 dana izgledalo je kao da su se ljudi vratili svoj dobroti, žestoko se voleći i štiteći jedni druge. Hrišćani bi formirali zaštitni štit oko muslimana kako bi mogli da se mole, devojke bi mogle da hodaju same kasno u noć… Bio je jedan cilj, jedan san koji su delili svi, bez obzira na stalež, starost ili političku sklonost. Ljudi nisu želeli da napuste trg, čak ni da se istuširaju i osveže. Niko nije želeo da napusti taj svet – priča on.

Kad su stigle vesti o ostavci, ljudi su se grlili i radovali, ali su na odlasku plakali.

Vatromet je osvetlio nebo iznad trga Tahrir nakon što je predsednik Hosni Mubarak podneo ostavku 2011. godine.

– Toliko smo hodali te noći. Od predsedničke palate do trga Tahrir. Bilo je to kao da se sav Egipat spustio na ulice i da smo ostvarili svoj san. Neki glasovi su govorili: “Ne napuštajte trg”, ali niko nije slušao. Bili smo pijani od euforije, verujući u svoju snagu. Sećam se da sam hodao beskrajno dugo… Gde god biste pogledali, ljudi su se smejali jedni drugima. Ponosili smo se toliko da je zemlja konačno bila naša – priseća se Amr.

Nedovršena revolucija

Niko nije očekivao da će u kratkom vremenskom periodu sve da se promeni, ali isto tako, niko od tih ljudi sa ulica nije očekivao da se ništa neće promeniti ni deset godina kasnije.

Zašto je narod ustao? Zašto je demokratija poslužila samo kao izgovor u Egiptu? Da li će, na ovom primeru, i sledeći put ustati? Teško. Sve su to pitanja i odgovori zbog kojih ljudi gube veru i zbog kojih se posle nekog vremena razočaraju.

Danas su milioni u Egiptu podeljeni na razne grupe, političke frakcije, sekte i verovanja. Dan 25. januar jeste bio presudan u tome što su svi zadržali dah, čekajući da vide hoće li nešto proizići iz toga – da li će to biti trenutak uspeha. I bio je.

Sada deluje da je ova revolucija bila kao neka generalna proba i provera terena za dalje. Danas Egipat proživljava neviđena kršenja sloboda, a ekonomsku krizu koju trpi već godinama ne može sebi da priušti.

Njegov pad 2011. nije bio pad režima, a revolucionarni ustanak bio je uspešan kao ustanak, ali ne i kao revolucija. Deset godina kasnije, dok se mlađi Egipćani osvrću na prošlu deceniju, Mubarak neće biti heroj svojoj generaciji. Umesto toga, junaci njihove generacije su oni koji su se pobunili protiv njega, a njihov san o izgradnji novog Egipta ostaje neostvaren.

Ko je bio Hosni Mubarak?

Rođen je 4. maja 1928. Kao tinejdžer je pristupio vojnom vazduhoplovstvu i odigrao jednu od najvažnijih uloga u arapsko-izraelskom ratu 1973. godine.

Posle manje od deset godina, postao je predsednik. Na prethodnog šefa države Anvara Sadata izvršen je atentat. Mubarak je odigrao i ključnu ulogu u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu.

Međutim, bez obzira na milijarde dolara pomoći koje je Egipat dobio tokom njegove vladavine, nezaposlenost, siromaštvo i korupcija nastavili su da rastu.

Nezadovoljstvo je kulminiralo u januaru 2011. godine, nakon što su slični protesti u Tunisu doveli do svrgavanja tamošnjeg predsednika.

Mubarak je bio prisiljen da odstupi 18 dana kasnije. Samo godinu dana posle toga, Muhamed Mursi, islamistički političar, pobedio je na prvim egipatskim demokratskim predsedničkim izborima.

Mubaraku je 2012. izrečena doživotna kazna zbog smrti oko 900 demonstranata koje su ubile snage bezbednosti tokom protesta godinu ranije. On i njegov sin bili su optuženi za korupciju.

Ali presude su ukinute i on je oslobođen 2017. Nekadašnji predsednik Egipta Hosni Mubarak preminuo je tri godine kasnije u bolnici u Kairu u 91. godini.

“Na Bliskom istoku će se otvoriti vrata pakla”

Mubarak se usprotivio američkoj invaziji na Irak iz 2003. godine, upozoravajući da će se na Bliskom istoku otvoriti “vrata pakla”. Tvrdio je da izraelsko-palestinski sukob treba da se reši kao prvi korak ka regionalnom miru.

Faraonova “diplomatija”

Nazvan “faraonom”, Mubarak je vladao 30 godina i, prema navodima njegovih kritičara, nije imao kontakta sa životima većine Egipćana – prihvatao je elitu, a siromašni su ostavljeni da se uhvate ukoštac sa stopom inflacije koja je u 2008. dosegla više od 20 odsto.

Iako je Mubarak pružio neki prostor za neslaganje – unutar specifičnih crvenih linija koje nisu uključivale kritike njegove porodice – nije uspeo da ispuni obećanja u vezi sa otvaranjem političkog sistema zemlje, ističe Blumberg. Suzbijanje rivala korišćenjem zakona za krizne situacije iz 1981. obeležile su godine na vlasti i pomogle u podsticanju nezadovoljstva koje je dovelo do njegovog pada.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi