Diskretni heroji - hrabri u jami, strastveni na fudbalskom terenu: Klub senjskih rudara slavi veličanstven jubilej (FOTO/VIDEO)

Na obroncima Homoljskih planina već 170 godina se iz srca zemlje vadi glavni pokretač srpske industrije, njegovo "visočanstvo" - mrki ugalj, i to ne bilo kakav, već jedan od najboljih i najkvalitetnijih u Evropi.

Krenuli smo putem Ćuprije, preko Senja i stižemo u Senjske Rudnike, mesto kakvog se baš svako od nas seća iz filmova o rudarima i njihovim teškim životima. Došli smo ovde da odamo počast njihovom životu i hrabrosti da i dalje istraju u njemu, ali i da proslavimo sa njima stogodišnjicu najsporednije stvari na svetu, postojanje njihovog fudbalskog kluba Rudar.

Srce i dušu ovog tima čine radnici iz rudnika, koji zajedno dele dobro i zlo, kako pod zemljom, tako i na travnatom terenu.

Možda i na jedinom parčetu ravne površine između visokih stena i industrijskog kompleksa okruženog oronulim rudarskim kućicama, uspeli su rudari sebi da naprave fudbalski teren, jedino mesto pored lokalne kafane "Proleće" koje ih nakon teškog rada okuplja zajedno. A kafana nije bilo kakva, već su je rudari preuredili, tako da izgleda kao pravo pravcato rudarsko okno, dok fudbalski teren nad kojim se nadvija stena, pomalo podseća na stadion portugalske Brage.

"Rudarski hleb sa sedam kora"

Glavni junak naše priče Nemanja Nikolić upravo je i RUDAR i FUDBALER.

Prvo sa njim silazimo 145 metara ispod zemlje u rudarsko okno, da ga upoznamo kao rudara. On radi kao palioc mina i njegov posao je, kako kaže, da minira i kontroliše radove u rudniku, kao i da daje stručne savete.

24sedam/Goran Sivački

U jamu nas spušta lift koji pokreće parna mašina, koja je prema rečima naših domaćina, jedinstvena u svetu jer je i dalje u funkciji, a proizvedena je između 1871. i 1873. godine.

- Ovde otkopavamo mrki ugalj, a najniža tačka jame u Senjskom Rudniku je na oko 320 metara dubine, gde se nalaze radilišta i odakle se otkopava ugalj. Posao u rudniku je za mene pomalo stresan, zato što radim sa minama i odgovaram za celu smenu - kaže naš sagovornik.

24sedam/Goran Sivački

Nemanja ističe da je pre sedam godina počeo da radi u rudniku, kao i da igra u klubu, a kako kaže, svoju budućnost vidi u ovom rudarskom naselju.

- Pored ovog napornog rada koji obavljam u rudniku, bavim se i fudbalom, a igram na poziciji levog krila. Mnogo mojih drugova radi sa mnom u jami i igra za klub iz našeg mesta. Družimo se, treniramo, radimo i zajedno delimo, kako naš narod kaže, "rudarski hleb sa sedam kora". Malo je ljudi ostalo u selu, pa nam zbog toga fudbal mnogo znači, jer se narod skupi kada igramo neku utakmicu. Usmereni smo jedni na druge, tu smo i uvek se pomažemo - ističe Nemanja za 24sedam.

24sedam/Goran Sivački

Jubilej kojim malo klubova može da se pohvali

Nakon ovog "turističkog" obilaska, vraćamo se na površinu Zemlje, jer danas je subota, dan kada se igra prvenstvena utakmica u njihovoj Pomoravskoj okružnoj ligi. Rudar je trenutno na osmom mestu, i zadovoljni su tom pozicijom, ali uvek može bolje, po rečima Nenada Lukića koji je trener kluba, ali i generalni direktor RMU "Rembas".

- Ove godine slavimo jubilej kojim može malo klubova u okruženju da se pohvali. Proslavljamo 100 godina postojanja kluba, te će cela ova godina zbog toga biti obeležena nizom svečanosti. FK Rudnik nastao je sada već davne 1923. godine, a stadion se nekada nije nalazio na mestu gde i sada, već u neposrednoj blizini, ali je uništen. Pet godina nakon Drugog svetskog rata napravljen je ovaj stadion na kojem igramo i danas - ističe Lukić.

Kako kaže, u samim počecima kotrljanja lopte u Senjskom Rudniku, međusobno su se nadmetale dve ekipe, jedna iz Gospodarsko-činovničke kolonije, a druga iz Rudarsko-radničke kolonije.

24sedam/Goran Sivački

- Ubrzo zatim formiran je fudbalski klub Rudar, pa smo počeli da igramo sa okolnim mestima poput Bora, Aleksinca i Vrdnika, a nakon Drugog svetskog rata počeli smo i da se takmičimo. U našoj dugoj istoriji hteo bih da istaknem generacije 53, 63, 80 i generaciju 2000 kojoj i ja pripadam. Klub je uvek bio aktivan, čak su se utakmice održavale tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Za to postoje zbirka i dokazi koji se nalaze u našem muzeju Ugljarstva koji se takođe nalazi u Senjskom Rudniku - kaže naš sagovornik.

Objašnjava da klub trenutno broji 22 igrača, kao i da već tri sezone igraju u Pomoravskoj okružnoj ligi, a zanimljva činjenica je i da je otac fudbalera Bojana Krkića iz ovih krajeva.

24sedam/Goran Sivački

- Sve tri godine imamo značajnu ulogu, od nas uglavnom zavisi ko će da uđe, a ko da ispadne iz ovog ranga takmičenja. Ove godine nam je cilj gornji dom tabele, a naredne godine ćemo pokušati da napravimo iskorak i da sezonu završimo na prvom mestu u uđemo u viši rang takmičenja, Zonu "Zapad" - zaključio je Lukić za 24sedam.

Pred početak utakmice između Rudara i Partizana iz Majura (selo pored Jagodine), počinju polako da se okupljaju i prvi navijači, njih jedva 30-tak, ali ako uzmemo u obzir da selo Senjski Rudnik ima svega 220 stanovnika, vrlo zadovoljavajući procenat ljudi se pojavio na tribinama.

Uz svo poštovanje familije protivnika koja je više puta spomenuta u toku utakmice kako od navijača, tako i od strane domaćih fudbalera, a po koja "lepa reč" bila je upućena i sudijskoj trojci, što je i normalno u pravim seoskim utakmicama, krajnji rezultat bio je izjednečan 1:1, i naravno u prijateljskom raspoloženju, svi akteri su nakon meča pozvani na pivo, da sumiraju rezultat, stanje na tabeli...

Napuštajući ove divne ljude, koji žive jedan "običan", ali ujedno i jako težak život, razmišljam koliko "svi mi" koji živimo u gradu ustvari nismo svesni od čega zavisimo i šta bi bilo kada ne bi postojali ovi heroji. "SREĆNO" rudari, i u oknu i na fudbalskom terenu.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi